NOVI DINAR – 30 GODINA OD UVOĐENJA (24. januar 1994. – 2024.)

Početkom  90-tih godina prošlog veka došlo je do značajnih promena u do tada jedinstvenoj državi – Socijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji. Raspad  države, građanski ratovi na njenom prostoru, troškovi vođenja ratova, međunarodne sankcije, gubitak jedinstvenog tržišta, i drugo, nužno su, pored ostalog, izazvali štampanje velike količine novca, kao i veoma visoku inflaciju, odnosno hiperinflaciju.

          Inflacija u novoformiranoj državi – Saveznoj Republici Jugoslaviji (činile su je Srbija i Crna Gora), bila je veoma izražena u peridu od 1992. do 1994. godine, i bila je tada jedna od najvećih ikada zabeleženih u svetu. Navedeni uzroci urušili su ekonomski sistem zemlje tako da je u budžet pristizalo sve manje novca potrebnog za finansiranje elementarnih funkcija države. Zbog toga, država je odlučila da pribegne štampanju novca, jer ga nije bilo iz realnih izvora (privreda, stanovništvo), kako  bi obezbedila finansiranje osnovnih javnih potreba.

Novčanice iz vremena hiperinflacije kada ih je izdato ukupno 33

          U navedenom periodu izvršene su četiri denominacije valute čime je jedan dinar izjednačavan sa milionima, kasnije i milijardama, i sve manje je vredeo. U tom periodu izdate su 33 nove novčanice, od kojih je najvrednija bila od 500 milijardi dinara. U nastalom monetarnom haosu i ekstremnoj hiperinflaciji (dnevna stopa inflacije bila je oko 65%), došlo je do osiromašenja velikog dela stanovništva i brzog rasta cena što je novčana masa teško mogla da prati. Cene su duplirane maltene svakog drugog dana, osnovne životne namirnice su nedostajale, redovi ispred prodavnica su bili nepregledni, nestašica benzina bila je uobičajena pojava.

          Pored stanovništva, izuzetne probleme hiperinflacija je zadavala i pravnim licima koja su učestvovala u platnom prometu, odnosno nosiocima platnog prometa – Službi za platni promet, bankama, preduzeću PTT-a i drugim finansijskim organizacijama. Velika količina i težina gotovog novca zahtevala je brojnija specijalna prevozna sredstva, sa većim kapacitetom, pojačanu oružanu pratnju, povećani broj zaposlenih šalterskih radnika. U nemogućnosti da se sve ovo obezbedi, za prevoz gotovine korišćena su i nenamska prevozna sredstva (kombiji, kamioni), često i bez oružane pratnje, pa je u Službi za platni promet zabeleženo više napada na novčane transporte. Iskazivanje novčanih iznosa u knjigovodstvenim i drugim evidencijama, u milionima, milijardama pa i većim iznosima prilikom konsolidacije periodičnih i godišnjih podataka, zbog velikog broja cifara u podacima, zahtevalo je doradu računarskih aplikacija korišćenih  za procesiranje podataka, kod svih nosilaca evidencionih poslova. Dotadašnja polja u računarskim evidencijama,  projektovana za upis podataka sa manjim brojem cifara, postala su nedovoljna i morala su biti proširena.

Dragoslav Avramović (1919 – 2001), simbol novog, stabilnog dinara posle inflacije 1992-1994. u SR Jugoslaviji

          Da bi se zaustavilo divljanje hiperinflacije u zemlji je formiran poseban ekspertski tim koji je trebalo da sačini i sprovede program monetarne rekonstrukcije. Na čelu tog tima bio je Dragoslav Avramović (kasnije guverner Narodne banke Jugoslavije), sedamdesetpetogodišnji ekonomista, bivši ekspert Svetske banke (1953- 1977). Po predlogu ovog tima, program reforme je trebalo da se sprovede početkom januara 1994. godine. Suština ovog programa bila je da se uvede novi dinar koji bi se menjao za 12 miliona starih dinara, odnosno da vredi kao jedna nemačka marka, i da se brišu silne nule na postojećim novčanicama. Ovo je bilo značajno psihološko delovanje na stanovništvo koje je već bilo naviknuto da svoje novčane transakcije obračunava i plaća u markama.

Sastanak radi dogovora o početku i operativnoj primeni ovog programa održan je 17. januara 1994. godine u prostorijama Savezne vlade, kome su pored članova Vlade prisustvovali: članovi kolegijuma Narodne banke Srbije, kolegijuma Službe za platni promet, Udruženja banaka Jugoslavije, direktori većih banaka, i drugi. Najviše je bilo polemike oko startnog termina uvođenja novog dinara, kojeg je trebalo izraditi i pustiti u opticaj, sa novom nominalnom vrednošću i novim izgledom. Narodna banka Jugoslavije je ukazivala na problem dinamike izrade i dopremanja novog dinara, bez obzira što su organizovali rad u tri smene, pa su zato zahtevali odlaganje termina za početak primene novog dinara.

Prema mom sećanju, predstavnici Narodne banke izneli su kako mogu da izrade novčanice u vrednosti oko jednog miliona novih dinara  – nedeljno. Pošto je novčana masa u novim dinarima bila projektovana na oko 200 miliona novih dinara, nastala su  čudna nagađanja i računanja koliko nedelja treba da bi se izradilo potrebnih papirnih novčanica i kovanog novca novog dinara.

          Kao predstavnik Službe za platni promet, koja je sa starim dinarima imala najviše problema zbog „kamionske“ manipulacije sa gotovinom, javio sam se za reč. Ukazao sam na to što je većini prisutnih, verovatno, bilo poznato ali nisu reagovali: novčanu masu čine gotov novac i depozitni novac na računima, tako da u ukupnoj novčanoj masi gotovina učestvuje svega sa 5-10%. Ovo konkretno znači da se i sa mnogo manje gotovine – od projektovane novčane mase - može startovati uvođenje novog dinara, u kraćem roku.

          Guverner Avramović, posle ovog ukazivanja, ustaje, skida naočare i kaže:

           „Ovaj momak pametno priča“. Potom zaključuje da se sa novim dinarom startuje za nedelju dana - 24. januara 1994. godine, s tim da do tada izrađena gotovina, u apoenima novih dinara, prvo ide za isplatu penzija.

          Tako se dogodilo da već sedam dana posle ovog sastanka budu prekinute katastrofalna inflacija u SRJ i nezapamćeni haos u životima njenih građana.

          Uvođenje novog dinara veoma je olakšalo manipulaciju gotovinom, kako novčanim institucijama tako i pravnim i fizičkim licima. U procesu ove monetarne reforme Služba za platni promet, po uvođenju novog dinara, imala je posebno složene radne postuke jer je trebalo: preračunati zatečeni depozitni novac na svim  računima koji se vode u toj službi i iskazati stanja u novim dinarima; zameniti tone zatečenih količina gotovog novca u starim dinarima u trezorima i blagajnama, za nove dinare, i drugo.

          Prvih dana primene programa monetarne reforme bilo je manjih nesnalaženja, pre svega zbog neravnomerne dopreme gotovine novčanim istitucijama, odnosno nepoverenja građana, koje se ipak postepeno smanjivalo. Prvi znak da se Program sprovodi uspešno bio je da su građani prihvatili novi dinar, kao da je stvarni ekvivalent nemačke marke. Cene na pijacama isticane su u novim dinarima, konverzija novog dinara za devize odvijala se po paritetu Narodne banke, crno tržište devizama praktično je prestalo da funkcioniše.

          Programom monetarne rekonstrukcije potvrđeno je da ekonomija naše zemlje može da funkcioniše bez inflacije, bar u prvo vreme. Kasnije, zbog odsustva političke volje kao i činjenice da se konvertibilnost valute jedne zemlje ne može postići administrativnom merom već zavisi od drugih, pre svega ekonomskih parametara, inflacija je ponovo ušla u ekonomske tokove i život (lični standard) građana.

Treba podsetiti da je raspadom Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije 1992. godine nametnuta potreba institucionalne i organizacione transformacije platnog sistema u zemlji. Prestala je da postoji Služba društvenog knjigovodstva Jugoslavije (SDK) koja je do tada obavljala: poslove platnog prometa (vođenje novčanih računa pravnih lica i izvršavanje novčanih transakcija sa tih računa po nalogu imalaca računa); poslove interne – šalterske kontrole (kontrola likvidnosti na računima, kontrola opravdanosti i svrsishodnosti novčanih transakcija, kontrola  rokova i visine izmirivanja propisanih a uslovljenih poreskih obaveza, i drugo);  poslove eksterne – inspekcijske i revizijske kontrole zakonitosti i uspešnosti poslovanja pravnih lica; poslove analize i informisanja o rezultatima poslovanja poslovnih subjekata, i drugo. Još nije istraženo koliko je ova administrativna promena u upravljanju i kontroli tokova novca podstakla eksploziju hiperinflacije u našoj zemlji.

          Dotadašnji poslovi rasformirane SDK, koji su se odnosili na platni sistem (platni promet), dodeljeni su novoformiranoj Službi za platni promet, dok su poslovi kontrole dodeljeni Poreskoj upravi. Služba za platni promet je 1996. godine transformisana u Zavod za obračun i plaćanja, pri Narodnoj banci Jugoslavije.

*Živko Nešić, pomoćnik generalnog direktora za razvoj platnog sistema u Službi za platni promet,

januar, 2024. godine