Kalendar Maja, šta posle „smaka sveta“

Euforija oko smaka sveta koji je, navodno, prema majanskom kalendaru trebalo da nastupi 21. decembra 2012. godine, došla je i prošla i sada se već malo ko i seća opšte pomame u javnosti oko ovog datuma. Priča oko smaka sveta, međutim, doprinela je da se više sazna o majanskom kalendaru i ovoj drevnoj srednjeameričkoj civilizaciji.

Pramida Maja - merenje vremena

Greška ili…

Ovom temom se kod nas bavi dr Petar Kočović profesor na Fakultetu za menadžment koji je u svom predavanju „Kalendar Maja, šta posle smaka sveta 21.12.2012“, održanom u Udruženju Milutin Milanković 8. aprila, istakao da Maje nigde nisu spominjale 21. decembar 20012. godine niti smak sveta, već su do tog zaključka došli zapadni “naučnici” koji su usklađivali majanski sa gregorijanskim kalendarom. Poslednje ocene su da su u tome promašili za negde između -375 i +250 godina. Takođe, priča o smaku sveta nije došla iz majanske civilizacije već se ona pominje pre svega u u Starom zavetu, katoličkim i pravoslavnim spisima.

Tumačenje majanskog kalendara otpočelo je otkrićem Tortugero kamenog tableta u meksičkoj provinciji Tabasko na kome je 20 puta uklesan broj 13. Najveći broj koji su do tada arheolozi otkrili bio je niz od 13 zapisanih brojeva 13 i to u Drezdenskom kodeksu. To je jedan od samo četiri sačuvana papirna dokumenta iz Srednje Amerike i jedna od najstarijih napisanih knjiga iz obe Amerike.

Ovaj Kodeks je, inače, imao čudan put. Nepoznato je kako je došao do Evrope, ali ga je jedan trgovac starinama pronašao na pijaci u Beču, da bi zatim završio u drezdenskom muzeju i tako dobio naziv. Razlog zašto nije sačuvano više dokumenata na papiru iz majanske civilizacije je i fratar Dijego da Landa koji je to smatrao đavoljom rabotom i spalio sve što je našao.

Proračun postanka sveta

Prema rečima Kočovića, niz od 20 brojeva 13 i niz od 13 brojeva 13 predstavljaju isti datum - 4 ahau 8 cumku i to je datum koji se javlja na početku i na kraju perioda.

Maje su koristile vigezimalni numerički sistem koji se zasniva na broju 20. Važni brojevi koji se često pojavljuju u ovoj civilizaciji su i 13 i 18.

Osnovni elementi majanskog kalendara su kin što je jedan dan, zatim vimal (wimal) koji se sastoji od 20 kina. Zatim 18 vimala čini jedan tun, što je 360 dana, odnosno skoro jedna godina. Onih pet dana koji nedostaju bili su kod Maja neradni.

Sledeći period u majanskom računanju vremena je katun koga čini 20 tuna, što je 7.200 dana i na kraju baktun koji se sastoji od 20 katuna i ima 144.000 dana, odnosno 394,5 solarnih godina.

I majanske piramide imale su funkciju pokazivanja vremena, mada su predstavljale ne samo vreme već i razvoj sveta i svesti od nastanka, odnosno Velikog praska.

Za piramide Maja karakteristično je da su imale devet ili pet stepenika, a najpoznatija je ona u Čičen icu koja je tako izgrađena da senka pokazuje kada je prolećna ravnodnevnica. Stručnjaci su protumačili da piramide u stvari predstavljaju kalendar, odnosno jednačinu stvaranja, koja se sastoji od perioda koji predstavljaju sedam dana i šest noći, što je podnožje piramide, i devet nivoa svesti što su stepenice.

Prema Majama, Veliki prasak ili nastanak sveta odigrao se pre 16,4 milijardi godina. Prvi nivo svesti trajao je do pre 820,6 miliona godina. Drugi nivo počeo je pre 41 milion godina i u tom periodu pojavili su se primati. Sledeći nivo je počeo pre 2,05 miliona godina i u toku tog perioda nastali su ljudi. Svaki sledeći nivo sve je kraći što ukazuje na ogromno ubrzanje razvoja sveta. Tako je šesti nivo pre 5.125 godina kada se pojavila prva, Sumerska civilizacija. Sedmi nivo je pre 256 godina kada se prazvila industrija, u toku osmog nastao je Internet, a deveti i poslednji je prema prethodnim je trebalo prema tumačenjima kalendara da traje do 21. 12. 2012. godine kada je trebalo da se završi kompletiranje i otpočne novi ciklus.

Nepoznato je kako, ali Maje su imale saznanje da se nastanak sveta, odnosno ono šte se danas zove Veliki prasak, desio pre 16,4 milijardi godina. Moderna nauka se svakim novim otkrićem približava ovom znanju drevnih Maja.

Od potopa do zlatne groznice

Maje su počele da mere vreme 3113. godine pre nove ere, upravo kada se prema tumačenjima predanja desio potop. To je prvi dan baktuna i period kada se, po nekim teorijama, desilo približavanje planete Nubiru zemlji. Ovde se prepliću događanja u Srednjoj Americi sa drevnom sumerskom civilizacijom, jer je na Akadskom tabletu starom 8.000 godina predstavljeno 11 planeta i Mesec iako se tada golim okom moglo videti svega pet planeta. Ta dvanaesta planeta je, prema knjizi Zakarije Sičina, planeta Nubiru sa koje su došli vrhovni sumerski bogovi Anu i Antu.

Majanska civilizacija, kao i Asteci, Inke, Olmeci, Tolteci i drugi narodi Srednje i Južne Amerike bili su žrtve beskompromisne potrage za zlatom. Sa 600 ljudi i 11 brodova na teritoriji Acteka pristao je Ernan Kortes 1519. godine gde ga je dočekao veliki vladar Montezuma.

Zahvaljujući slučajnosti da se pojavio na dan kada je proročanstvo predvidelo povratak vrhovnog boga Keclkoatla, Montezuma je dočekao Kortesa kao boga. Nažalost, ljudi u oklopima za koje su Acteke mislile da su bogovi, poneli su sa sobom puške i više se uzdajući u silu, a manje u diplomatiju, pobili su veliki broj Acteka i oteli im zlato. Ipak, i dalje nisu našli ni jedan rudnik. Kortes je poslao za Španiju 16,5 tona zlata.