Simens i Srbija

M.O.

Uloga globalne kompanije u srpskoj industrijskoj istoriji
(foto, preskonferencija povodom monografije o Simensu u Srbiji)

Kompanija Simens organizovala je juče, u Medija centru u Beogradu, skup na temu „Kako globalne kompanije mogu da budu ujedno i srpske“, u okviru kojeg je predstavljena i monografija „Korak ispred vremena – 125 godina Simensa u Srbiji“.

Simens je kompanija koja je u prethodnih 125 godina bila pokretač brojnih projekata u Srbiji, značajnih za razvoj i dostignuća celokupne srpske privrede.

„Simens nije bio samo pionir u tehnološkim inovacijama. Kompanija je od osnivanja brinula o svojim zaposlenima i široj društvenoj zajednici, a mi smo nastavili da se ponašamo u skladu sa principima socijalne i društvene odgovornosti. Simens, kao jedna od najvećih svetskih kompanija ujedno je i srpska, sa proizvodnjom i 800 zaposlenih pozitivno utiče i na ekonomiju Republike Srbije. Kompanija koja je već 125 godina prisutna u Srbiji sa najsavremenijom opremom kojom se značajno podsticao privredni rast zemlje neodvojivi je deo Srbije“ rekao je Ivan Knežević, zamenik generalnog direktora Siemens d.o.o. Beograd.

he gamzigrad

HE Gamzigrad

Istorijska uloga  

Tome u prilog govori i monografija „Korak ispred vremena – 125 godina Simensa u Srbiji“ koju je kompanja Siemens izradila u saradnji sa Institutom za savremenu istoriju iz Beograda

Autori monografije, prof. dr Predrag J. Marković, prof. dr Čedomir Antić i dr Danilo Šarenac su istakli značaj Simensa u privrednom i industrijskom razvoju Srbije od 19. veka do danas, svedočeći o Siemensovim inovacijama koje su poboljšale kvalitet života u Srbiji.

„Rad na monografiji predstavljao je zadovoljstvo za mene, jer je učinak i značaj Simensa u Srbiji zaista ogroman. Istorija Simensa u Srbiji predstavlja značajan deo istorije srpskog privrednog razvoja. Verovatno da ne postoji kompanija koja je na tako snažan način kao Siemens uticala na industrijski i privredni razvoj Srbije“,  istakao je prof. dr Predrag J. Marković sa Instituta za savremenu istoriju.

U monografiji su prikazani detalji o prvoj javnoj termoelektrani na Dorćolu, prvoj hidrocentrali u Užicu, Vučju, Gamzigradu i Ivanjici, prvoj automatskoj telefonskoj centrali sa 1.000 brojeva u Novom Sadu, električnim tramvajima iz 1923. godine, kao i osvetljenju Narodnog pozorišta u Beogradu 1898. godine, i drugi projekti u kojima je Siemens učestvovao sa svojm inovativnim tehnologijama.

he ivanjica

HE Ivanjica

Uspomene Mihajla Pupina

U Monografiji je sakupljen veliki broj anegdota, kao i beleški naših proslavljenih naučnika.

Evo kako je izgledao prvi susret Mihajla Pupina i firme Simens:

„Pozvaše me u Berlin da tamo pregovaram sa čuvenim električnim preduzećem Simens & Halske o prodaji mojih telefonskih izuma. To preduzeće osnovao je Verner fon Simens, koga sam upoznao pre petnaest godina i kome me je pismom preporučio moj učitelj, Ekselencija fon Helmholc. Za vreme pregovora, koji su trajali skoro mesec dana, imao sam prilike da se upoznam sa upravnicima toga preduzeća na konferencijama koje su trajale nikad manje od jednog sata, a često puta i po nekoliko sati. O svakoj pojedinosti moga izuma moralo se iscrpno raspravljati, kako sa naučnog tako i sa tehničkog gledišta, pa i njegovom odnosu prema ranijim napisima u kojima je bilo reči o tom izumu, onda o tome u kakvoj vezi stoje te stvari sa nemačkim zakonima, o patentima. Na kraju tako isto pažljivo uzimana je u pretres i finansijska strana ove pogodbe dok, najzad, stvar nije privedena kraju. Nije bilo natezanja oko pogodbe, ali se ništa nije uzimalo za gotovo. Protivno običaju, kod nas u Americi, pregovori su vođeni neposredno između pronalazača i naučnih stručnjaka. Advokati su imali vrlo malo posla sa ovim konferencijama, i govorili su samo onda kada je stručnjacima bilo potrebno njihovo pravno mišljenje“. 


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...