VOZ SEĆANJA

Jedinstvena putujuća izložba u vozu napustila je u petak 9. novembra železničku stanicu u Frankfurtu i započela svoje šestomesečno trajanje. Izložba je posvećena sudbini približno milion i po dece i mladih ljudi koji su između 1940. i 1944. godine železnicom bivšeg Trećeg rajha (Reichbahn) transportovani u koncentracione logore.

Ruža na spomeniku "Peron 17" u Berlinu, posvećenom Jevrejima koji su železnicom odvedeni u koncentracione logore.

"Voz komemoracije" ("Voz sećanja") čini lokomotiva iz 1921. godine i četiri vagona u kojima su eksponati: mape, hronologije transporta, dnevnici, pisma, zakoni i propisi i drugi zvanični dokumenti koji se odnose na ulogu železnice u prevozu dece kroz Evropu do gasnih komora i krematorijuma. Voz će se zaustaviti u 30 gradova na svom putu dugom 3000 kilometara, uglavnom kroz južne delove Nemačke.

Izložba bi trebalo da podseti na sve mlade Jevreje, Cigane i druge nearijevske nevine žrtve nacista, iz Nemačke, Norveške, Holandije, Francuske, Italije, Grčke, Poljske i zemalja bivšeg Sovjetskog saveza. Takođe, njome se odaje priznanje svim organizacijama i pojedincima koji su tokom II svetskog rata spasavali decu i sprečavali njihovu deportaciju u logore smrti.

"Vozovi su bili najčešće korišćeno sredstvo za transportovanje ljudi u koncentracione logore i geta", kaže Hans Ridiger Majnov, rukovodilac grupe koja je organizovala izložbu. "I samo na železničkim stanicama su u to vreme drugi ljudi, barem na kratko, bili svedoci surove sudbine logoraša u vagonima."

Putevi transporta u logor Aušvic

Prema rečima organizatora, 12.089 nemačke dece jerejskog porekla je železnicom odvedeno u logore. "Pošto smo svuda i u svako vreme bili obeleženi kao Jevreji, mislili smo da će nas vozovi odvesti na neko bolje i mirnije meso", kaže Margot Klajnberger (76) koja je imala 11 godina kada je deportovana iz Hanovera. "Međutim, skoro niko nije preživeo u logorima u koje su nas odveli".

Margot Klajnberger je vozom deportovana u koncentracioni logor u svojoj 11. godini. "Skoro niko nije preživeo u logorima u koje su nas odveli."

U mestima u kojima će se voz zadržavati, vreme će biti iskorišćeno ne samo za prikazivanje izložbe već i za prikupljanje novih fotografija, arhivskog materijala i usmenih svedočenja preživelih logoraša. Organizatori će podsticati stanovnike tih gradova da "tragaju za podacima o deportovanoj deci iz njihovih mesta". Sve patnje i strahote koje su deca preživela "skoro da su ostala neprimećena od nemačke javnosti, a ova izložba je i upozorenje na ponovno rađanje rasne mržnje, desničarskog ekstremizma i nacionalne megalomanije".

Voz bi putovanje trebalo da završi u memorijalnom kompleksu Aušvic, u blizini mesta Osvjenćim (50 km zapadno od Krakova i 186 km od Varšave), 9. maja 2008. godine - na dan kada se u Evropi slavi završetak II svetskog rata.

Pitanje kako obeležiti ulogu nemačke železnice u holokaustu izazvalo je burne diskusije i kontroverze u oktobru 2006. godine. U to vreme nemački ministar transporta Volfgang Tifenze želeo je da prikaže izložbu dobro poznate antinacističke aktivistkinje Beate Klarsfeld na železničkim stanicama širom Nemačke. Izložba pod nazivom "11.000 jevrejske dece: železnicom Rajha u smrt" već je uspešno bila prikazana na brojnim železničkim stanicama u Francuskoj.

Međutim, direktor nemačke državne železnice Deutsche Bahn Hartmut Mehdorn nije odobrio prikazivanje izložbe navodeći finansijske, organizacione i tehničke razloge. "Tema je isuviše ozbiljna da bi se ljudi njome bavili dok žvaću sendviče i žure da im voz ne bi pobegao", rekao je tada Mehdorn.

Ulaz u koncetracioni logor Aušvic

Rasprava je okončana u decembru prošle godine kada je postignut dogovor da izložba bude prikazana na železničkim stanicama i u muzeju železnice u Nirnbergu. Ta izložba nema veze sa "Vozom komemoracije" i biće otvorena 27. januara 2008. godine na dan kada je 1945. oslobođen Aušvic. U tom logoru ubijeno je oko milion i po ljudi iz cele Evrope.

Više o ovoj putujućoj izložbi se može saznati na Web lokaciji http://www.zug-der-erinnerung.eu/