PRVA EKSPLOZIJA SVEMIRSKE RAKETE
Pola veka od najveće tragedije u istoriji osvajanja svemira, u kojoj je 24.10.1960. na kosmodromu u Bajkonuru poginulo 126 ljudi (foto: grad Bajkonur, www.globalsecurity.org/space/world/russia/ima...)
U Rusiji je obeležena 50-godišjnica velike tragedije na kosmodromu u Bajkonuru gde je 24.oktobra 1960. u eksploziji strategijske rakete poginulo preko stotinu, najverovatnije 126 ljudi. Vlasti su tajile ovaj teški incident sve do početka 90-ih kada su, po raspadu Sovjetskog Saveza, otvoreni arhivi.
I danas se ne znaju baš sve činjenice. Postoje, na primer, različiti podaci o broju mrtvih, pa čak i o uzrocima, ali jedno je nesumnjivo: radi se o najvećoj tragediji u istraživanju i osvajanju svemira.
(foto: kosmos-news.kosmo.cz/kosmos77/kn77-bajkonur...)
Interkontinentalna raketa R-16, u tadašnjim kodovima NATO poznata kao SS-7, trebalo je, pored istraživanja u kosmosu, da bude i veliki adut SSSR u hladnom ratu. Pripremljen je prototip za ispaljivanje, iako sve komponente nisu bile prethodne sasvim ispitane i proverene (rukovodstvo na čelu s N. S. Hruščovom žurilo je da ispali raketu pre praznika Oktobarske revolucije i da što pre Zapadu pokaže kakvo novo oružje ima...)
Raketa se, međutim, odmah na lansiranoj rampi zapalila i eksplodirala. Među žrtavma je bio i tadašnji komandant raketnih snaga SSSR Mitrofin Neđelin koji je, da bi demontsrirao kako se niko ne treba bojati, odbio da ode u sklonššte i lično je komandovao lansiranjem pored same rampe. Na Zapadu je ovaj incident kasnije nazvan Neđelinovom katastrofom.
Prema zvaničnoj verziji, maršal Neđelin i nekoliko desetina pripadnika raketnog roda armije izgubili su živote u avionskom udesu. „Žrtve su goreći umirale, u teškim opekotinama, ali ni zemlja ni svet ništa o tome nisu saznali. Ta se tragedija smatra najtežom u istoriji istraživanja i osvajanja komosa“, piše o tome na svojim Internet stranama ruska svemirska agencija Roskosmos. Od sovjetskog maršala, navodno, ništa nije ostalo osim, kape i časovnika.
Vlasti su pretnjama, pred javnošću utajile ovu tešku nesreću. Štaviše, tačno tri godine potom, na lansiranoj rampi kosmodroma došlo je do novog požara u kome je poginulo sedmoro ljudi. Zato se sada u Rusiji 24. oktobar obeležava kao dan onih koji dali živote u istraživanju i osvajanju kosomosa i na taj dan se ne lansiraju nikakve rakete.
Na događaj podseća spomenik s natpisom: „Večna slava vojnicima koji su umrli junačkom smrću ispunjavajući svoje vojničke dužnosti 24. oktobra 1960.“ Postavljen je početkom 90-ih, a u nedelju se oko njega okupila rodbina žrtava i zvanični predstavnici Rusije i Kazahstana.
foto: static.astronomija.co.rs/astronautika/kosmodr...)
Bajkonur, osnovan 1955. u pustinji u sovjetskoj republici Kazahstan, bio je, pored ovih tragedija ipak, mesto najvećih uspeha u nauci i tehnologiji u osvajanju komsosa u čemu su Sovjeti dugo prednjačili ispred Amerikanaca. Sa ovog kosmodroma lansiran je 4. oktobra 1957. prvi veštački satelit Sputnjik 1, a 12. aprila 1961. odatle je u svemirskom brodu Vostok 1 odleteo u vasionu prvi kosmonaut Jurij Gagarin.
Bajkonur danas: raketa Sojuz na lansirnoj rampi
I danas, Bajkonur, koji je dobio ime po najbližem mestu, udaljenom čak 320 kilometara, Rusiji služi kao kosmodrom, iako se nalazi na teritoriji Kazahstana od koga je 1994. lokacija uzeta u 20-godišnji najam po ceni od 115 miliona dolara godišnje.
