Makron odbija da se izvini Alžircima za kolonijalnu vladavinu
Tokom francuske vladavine od 1830, dogodio se niz ustanaka protiv kolonijalne vlasti Francuske što se okončalo uspešnim ratom za nezavisnost 1954-1962. i osamostaljenje Alžira
(ilustracija, Francuski padobranci u akciji u francusko-alžirskom ratu za nezavisnost 1964-1962)
Francuski predsednik Emanuel Makron (Emmanuel Macron) namerava da preduzme "simbolične korake" radi prevazilaženja kolonijalne prošlosti u Alžiru ali ne razmišlja o "zvaničnom izvinjenju".
To je je sinoć, kako je prenela agencija AFP, saopšteno iz kancelarije šefa francuske države.
Izveštaj o kolonizaciji i ratu
Na ovaj način Makron je reagovao na rezultate izveštaja o kolonizaciji i ratu u Alžiru, koji je lično poverio da uradi poznatom francuskom istoričaru Benžamenu (Benjamin) Stori. Taj korak Makrona je usledio pošto je lane predsednik Alžira Abdel Madžid Tabuni izjavio da njegova zemlja očekuje zvanično izvinjenje od Francuske zbog kolonijalne okupacije.
Izveštaj od 150 strana, na kome je Stora radio od jula prošle godine, imao je za cilj da predloži "uranoteženi i tačni inventar napretka, postignut u Francuskoj, u pogledu pamćenja kolonizacije i alžirskog rata".
Crvena linija, pretpostavljene administrativne granice teritorije Alžira 1954, jarko žuta, teritorije pod kontrolom gerilaca
Komisija pamćenja i pravde
U izveštaju je sadržano nekoliko predloga kako da se Francuska izmiri sa svojom prošlošću, a najvažniji je, prema Stori, formiranje komisije "pamćenja i pravde". Alžir bi sa svoje strane pozdravio, takođe, povraćaj istorijskog mača Abdel Kadira, heroja otpora Francuskoj. Stora predlaže, takođe, sastavljanje spiska sa imenima svih žrtava alžirskog rata za nezavisnost, kao i pojačanu univerzitetsku i naučnu saradnju.
Francuski predsednik će, inače, učestovati u proslavi i obeležavanju u Francuskoj 60-godišnjice nezavisnosti Alžira, koja će početi ove godine na jesen, a čiji će vrhunac biti u martu 2022. povodom godišnjice sporazuma kojima je Francuska priznala nezavisnost Alžira.
Alžir, Francuska i Jugoslavija
Francuska je počela da okupira Alžir 1830. da bi od njega učinila nedeljivi deo Francuske Republike.
Tokom francuske vladavine dogodio se niz ustanaka protiv kolonijalne vlasti Francuske, koji su kulminirali uspešnim ratom za nezavisnost 1954-1962. i osamostaljenjem Alžira koje je priznao predsednik Francuske, general Šarl De Gol (Charles de Gaulles). Na tu borbu alžirski narod je s pravom i danas ponosan.
Jugoslavija je aktivno i svesrdno podržavala na razne načine alžirski narod u ovoj revoluciji, što je potom dovelo do velike bliskosti njihovih naroda.
(Potpisnik ovih redova, bio je dopisnik Tanjuga u Alžiru 1986-1990. i danas ima prijatelje u ovoj zemlji, kontaktira s njima, nada se da će, kad prođe ova virusna pošast, možda već ove godine - otići da ih poseti)
