Bitka kod Salamine – temelj evropske civilizacije

Aleksandar Manić

Neočekivanom pobedom malobrojnih, ali hrabrih i dobro organizovanih Grka, zaustavljena je persijska invazija, spašena je Grčka, ali i zapadna civilizacija
(Pomorska bitka kod Salamine, Konstantinos Volanakis, ulje na platnu, 1882. godina)

Ove jeseni, Grčka proslavlja 2.500 godina od pomorske bitke kod ostrva Salamine koje se nalazi u Saronskom zalivu blizu Atine i Pireja. Velika persijska armija, u pohodu na Evropu, napala je Grke ujedinjene pod vođstvom Temistoklea. Neočekivanom pobedom malobrojnih, ali hrabrih i dobro organizovanih Grka, zaustavljena je persijska invazija, spašena je Grčka, ali i zapadna civilizacija od azijatskog despotizma. Spasavajući demokratiju i antropocentrični društveno-politički sistem, a time i buduću evropsku civilizaciju, Grci su čovečanstvu pokazali da istorija nije samo ono što se već dogodilo, nego i sve posledice događanja.

bitka-kod-salamine-mapa

Raspored persijskih i grčkih brodova u pomorskoj bitci kod ostrva Salamine 480. godine pre nove ere

Pokoriti Grke i osvojiti Evropu

Kserksov otac Darije, 491. godine pre nove ere, poslao je izaslanike u sve grčke gradove-države tražeći "vodu i zemlju" kao znak njihove predaje. Uplašeni persijskom snagom, gradovi su rešeli da pristanu na uslove. Međutim, u Atini je persijskim poklisarima suđeno, a potom su bili pogubljeni. U Sparti, bez suđenja, Persijanci su bili bačeni u bunar. Tako su ove dve male, ali hrabre države rešile da krenu u rat protiv persijskog carstva, tada najvećeg na svetu.

Nezadovoljan ishodom, Darije je pregrupisao svoju pomorsku silu i, 490. godine pre nove ere, pošao na Atinu. Iskrcao se u zalivu Maraton gde je poveo borbu sa malobrojnijom, ali teže naoružanom grčkom vojskom. Uprkos manjem broju, Atinjani su, smelom strategijom i velikom hrabrošću, dobili bitku na Maratonu, što je prisililo ostatak persijske vojske da se skloni u Aziju.

Posle povlačenja, Darije je počeo da prikuplja veliku vojsku za drugi napad na Atinu, međutim, umro je tokom priprema. Njegov sin Kserks popeo se na presto, ugušio egipatsku pobunu, a zatim je nastavio planove svog oca za drugi napad na Atinu, a potom i za osvajanje Evrope.

Pre polaska na Grke, Kserks je konsultovao Demaratusa, bivšeg kralja Sparte, tada u izbeglištvu. Herodot piše da mu je Demartus odgovorio: "Oni nikada neće prihvatiti da budu tvoji robovi. Čak i ako pristanu da vide stvari na tvoj način, Spartanci će sigurno poći protiv tebe. Nepotrebno je da pitaš koliki je njihov broj da bi oni to uradili. Ako ih je hiljadu, boriće se protiv tebe, pa čak i da ih je više ili manje od toga, oni će učiniti isto." Bivši kralj Sparte potom je objasnio da se Grci bore kao slobodni ljudi, a ne iz straha i da oni štite svoju otadžbinu i slobodu.

kserks-s

Kserks I, vladar persijske države, tada najveće i najmoćnije na svetu, nije uspeo da porazi ujedinjene Grke i da pođe u osvajanje Evrope

Žrtva u odbrani Termopila

Atinjani su se, takođe, pripremali za rat. Pod nadzorom atinskog političara Temistoklea doneta je odluka da se od novca atinskih građana izgradi velika flota trijera koja bi bila od suštinskog značaja za efikasno suprotstavljanje Persijancima. Međutim, Atinjanima je nedostajala vojska koja bi se borila i na kopnu i na moru. Da bi imali veće šanse za pobedu nad brojnijim agresorom, Atina je morala da uđe u savez sa drugim grčkim gradovima. Konfederacija grčkih gradova-država stvorena je 481. godine pre nove ere u Korintu, što je bio veliki politički napredak jer je nekoliko članova konfederacije bilo u ratu.

Iščekujući persijsku invaziju, Temistokle je osmislio strategiju da blokadom Artemizijskog tesnaca natera persijku vojsku da pođe ka Termopilskom prolazu gde je mali broj vojnika mogao da zadrži brojniju vojsku. Istovremeno, Atinjani su evakuisali žene i decu ka Peloponezu i pripremili plan za odbranu Korinta.

U Termopilama, šest hiljada grčkih vojnika suprostavilo se persijskoj armiji od preko dve stotine hiljada. Grci su, tokom nekoliko dana, branili prolaz, izgubili oko dve hiljade vojnika i pobili oko dvadeset hiljada Persijanaca. Nakon bitke i pobede kod Termopila, persijska vojska, moralno uzdrmana, osvojila je Boeotiju, Atiku i Eviju, a potom je krenula ka Atini.

Posle zauzimanja Atine, Kserks je, u Faliru na obali Saronskog zaliva, održao ratni savet sa komandantima flote. Prema Herodotu, persijska flota se sastojala od hiljadu i dve stotine brodova (prema istoričarima 600 do 800), dok se grčka flota, prema atinskom tragičaru Eshilu, inače učesniku u ratu protiv Persije, sastojala od 310 trijera.

slika-leonida-termopili

Leonida u Termopilskom prolazu, Žak-Luj David, ulje na platnu, 1814. godina

Temistokleova panhelenistička strategija

Grčka mornarica, predvođena atinskim brodovima, povukla se prema ostrvu Salamini u pripremi za odbranu Korinta. Temistokle je uspeo da nagovori atinske saveznike da učestvuju o ovoj odlučujućoj bitci, ne bi li na taj način sprečili Kserksa da osvoji Peloponez. Persijski kralj, takođe ubeđen da je u pitanju odlučujuća bitka, nije oklevao da pošalje svoju flotu u uzani tesnac (manje od 2 km) između kopna i ostrva Salamine. Brojno nadmoćniji, Persijanci su računali na brzu i laku pobedu.

Iščekujući Persijance, grčki brodovi su zauzeli položaje u linijama, spremni za napad. Međutim, umesto da napadnu, oni su najednom počeli da se povlače da bi stvorili utisak napuštanja ratišta. Približavajući se grčkim brodovima, ohrabrena begom neprijatelja, persijska flota se sve više gomila u tesnacu i postaje sve neorganizovanija. Najednom, čitava grčka flota je promenila smer i krenula ka neorganizovanoj persijskoj floti velikih brodova teških za manevrisanje na malom prostoru. Grci su napadali svojim lakim trijerama opremljenim velikim i gvožđem okovanim kljunovima na pramcu, kojim su, pri punoj brzini, mogli da oštete i potope neprijateljske brodove.

Videvši da je bitka izgubljena, Kserks je, u strahu da će Grci uništiti plutajuće mostove preko Bosfora i zarobiti njegovu vojsku u Evropi, napustio većinu svojih oružanih snaga i krenuo za Persiju. U Grčkoj su ostale elitne trupe pešadije i konjice, čiji je cilj bio da Grčku osvoje kopnom. Pretrpevši teške vojne gubitke, uzdrmanog ugleda i morala, Persijanci su vrlo brzo odustali od invazije Grčke. Salaminska pobeda omogućila je stvaranje brojnih saveza grčkih polisa i oslobađanje svih teritorija od persijske vladavine.

olimpijas-ratni-brod-kopija

Trijera Olimpijas, kopija grčkog ratnog broda iz vremena bitke kod Salamine, sagrađena u Grčkoj od 1985. do 1987. godine

Značaj Salaminske bitke

Prilikom planiranja invazije, Persijanci su želeli da nadvladaju Grke ogromnom invazivnom silom, a zatim da ih što brže dokrajče u nastavku vojne kampanje. Nasuprot tome, Grci su se potrudili da na najbolji način iskoriste svoju malu vojsku, braneći nekoliko mesta i zadržavajući Persijance u ratu što je moguće duže. Kserks uopšte nije predvideo tako žestok otpor Grka, niti je bio u stanju da zadrži svoju ogromnu vojsku u ratu tokom dugog perioda. Takođe, njegovo dugotrajno odsustvo iz Persije moglo je da prouzrokuje probleme u njegovom carstvu.

Značaj pobede Grka nad Persijancima u Salaminskoj bitci je od temeljne vrednosti za razvoj evropske civilizacije. Istoričari pretpostavljaju da bi persijska pobeda dugotrajno zaustavila razvoj drevne Grčke čime bi se sprečila pojava zapadne kulture. Takvo viđenje zasnovano je na ideji da je većina moderne zapadne kulture, poput filozofije, nauke, slobodne volje i demokratije, ukorenjena u baštinu koju je ostavila drevna Grčka. Smatra se, znajući važnost zapadnjačke misli nad kasnijom ljudskom istorijom, da bi persijska dominacija značajno izmenila putanju sudbine čitavog čovečanstva.

Iz tog razloga, bitka kod Salamine smatra se jednom od najvažnijih bitaka u ljudskoj istoriji.


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...