PAD KOJI JE ZAMALO IZAZVAO RAT
Pola stoleća od obaranja američkog špijunskog aviona U-2 (foto: Pauers kraj svog aviona U-2)
Tačno pre pola stoleća, 1.maja 1960, odleteo je iz baze u pakistanskom Pešavaru u izviđačkom avionu U-2 tada tridesetogodišenji američki pilot Francis Gary Powers u rutinski špijunski let nad Sovjetskim Savezom radi snimanja određenih ciljeva posle čega je trebalo da se spusti u bazu u Norveškoj. Ovaj put nije tamo stigao...
Pauersw pred ulazak u svoj avion U-2
Na visini od preko 20 hiljada metara, nad Jekaterinburgom, oborili su ga Sovjeti koji su četiri godine pre toga bespomoćno pratili kako špijunski američki avioni, leteći bezbrižno na velikim visinama, izvan dometa raketa, snimaju svaki pedalj njihove, inače, najprostranije zemlje na svetu. A tehnologija snimanja je toliko napredovala da se već tada sa te visine, kako je svetu tada otkrio poznati američki komentator Walter Kronkitea, mogla snimiti golf-loptica.
Uporedo s razvojem tehnologije osvajanja svemira, Sovjeti su uspeli da konstruišu rakete sa kojima su mogli pogoditi avione na 20 i više kilometara iznad zemlje. Pilot Powers se katapultirao i padobranom spustio na zemlju gde su ga pokupili crvenoarmejci.
Vest o tome šapnuli su na uho Nikitu Hruščovu. To mu je, kako je kasnije ponosno priznao, ulepšalo trenutke i podstaklo ponos s kojim je sa svečane tribine upravo tada pratio tradicionalnu Prvomajsku vojnu paradu u Moskvi.
SAD su objavile nestanak „meteorološkog aviona“ koji je, navodno, poleteo iz baze u Turskoj. Moskva je ćutala pustivši Amerikance da se uvaljuju u laži o tome kuda je i kakvim poslom leteo nestali avion... Dva dana kasnije objavila je, uz fotografije, o čemu se radi a potom, sa još jednom dramskom pauzom od jednog dana, predstavila svetskoj javnosti i preživelog pilota Powersa. Sve to, naravno, na sramotu Amerikanaca...
Zbog tog incidenta, koji je imao ogroman publicitet u svetu, otkazan je susret sovjetskog lidera Hruščova sa američkim predsednikom Dwight-om Eisenhower-om tako da su odnosi krenuli putem zaoštravanja koje je ubrzo zatim (1962.) kulminiralo s "kubanskom raketnom krizom" tokom koje za malo nije izbio III svetski rat. A Amerikanci su morali obustaviti špijunske letove i potom su ubrzali razvoj satelitskog špijunskog sistema snimanja nazvanog Corona...
A Powers? Njemu su tada njegovi šefovi prebacivali što nije u skladu sa uputstvima za slučaj pogotka aktivirao mehanizam za samouništenje zaviona (sada bi nešto tako bilo nezamislivo). On se, međutim, „kukavički poneo“ i „spasao svoju guzicu“ po cenu bruke svoje zemlje. Mora biti da je ovako nekako u magnovenju rezonovao - bolje živ, makar i u ruskom zatvoru, nego (mrtav) američki heroj. Osuđen je relativno blago, na 10 godina zatvora a 1962. zamenjen je za neke sovjetske špijune. Vratio se kući ali ne kao heroj, poživio je još 15 godina, poginuo je upravljajući helikopterom. Tamo nije imao nikakvog izbora...
