Španska groznica – grip koji je odneo života koliko i svetski ratovi

M. L.

Umrlo je između 40 i 50 miliona ljudi, mnogo više nego od azijskog (1957) i hongkonškog gripa (1968), koji je usmrtio dva miliona ljudi, ili svinjskog gripa 2009. godine (600.000) sa stopom smrtnosti nižom od jedan odsto
(ilustracija, Poljska bolnica u Bruklinu, Masačusets)

Pre 102 godine, tojest 1918 – poslednje godine Prvog svetskog rata,  svetom je harao grip toliko smrtnosan da je odneo ljudi koliko i svi svetski ratovi. Od "španske groznice", koju je izazivao smrtonosni soj ovog virusa gripa, te godine zarazila se čak četvrtina svetske populacije, a umrlo je između 40 i 50 miliona ljudi, mnogo više nego od azijskog (1957) i hongkonškog gripa (1968), koji je usmrtio dva miliona ljudi, ali i svinjskog gripa 2009. godine (600.000) sa stopom smrtnosti nižom od jedan odsto.

španskigrip2-sijetl-s

Na slici je 39. puk američke armije koji maršira u Sijetlu, Veći deo sastava je umro pre nego što je stigao na bojšte u Evropi

Veliku smrtnost ove groznice, koja se pojavila najpre u Španiji i po tome i dobila ime, delimično se objašnjavaju time da su velika dostignuća u medicini ostvarena tek posle ove groznice, tojest tokom većeg dela 20. veka. Lekari su tek te 1918. otkrili da virusi postoje, ali sasvim sigurno nisu znali da je ove bolesti uzrokovao virus. Proći će još mnogo vremena pre nego što budu pronađeni lekovi protiv virusa i vakcine koji nam danas omogućavaju suzbijanje zaraze i brži oporavak.

španskigrip1-s

Slika iz Kalifornije: "Stavi masku ili ideš u zatvor"

Smrtne slučajeve među obolelima od gripa često uzrokuju sekundarne, bakterijske infekcije u oslabljenom organizmu, koje dovode do zapaljenja pluća. Antibiotici, poput penicilina, koji je otkriven 1928, danas omogućavaju lekarima da smanje taj rizik, ali 1918. nije bilo takvih lekova.

Osim toga, smrt je često bila direktna posledica užasnih životnih uslova u toj tragičnoj eri ljudske istorije. Rovovi su bili idealno tlo za razvoj infekcija vojnika u Prvom svetskom ratu. Situaciju su dodatno pogoršavale povrede, pothranjenost, nedostatak vitamina B...

Ali, i oni koji su ostali kod kuće živeli su u zatvorenim uslovima s mnogo ljudi, pa su samim tim bili izloženiji virusu, što je pogodovalo širenju zaraze.

spanski grip 3 sala iz australije

Šala iz Australije: "Sva pozorišta, zatvorena do daljnjeg na zahtev gradonačelnika"

Ovim povodom jedan od najuglednijih čeških informativnh portala Aktualne.cz objavio je tekst i fotografije iz te 1918. Tada se o ovim teškim stradanjima i umiranjima nije govorilo, još manje pisalo jer je cenzura to najstrožije zabranjivala. Političari su u tome videli podrivanje morala, kako vojnika tako i civila. Još koliko 1. juna 1018.  kada je zaraza bila u brzom usponu, praške "Lidove novini" (LN) prenose vest iz Haga prema kojoj je ova groznica obična alergija na polen, što bi se danas reklo "neki smešan virus". Ubrzo je, međutim, postalo jasno da se ova epidemija ne može sakriti jer je - svuda. Posle prolećnog i letnjeg udara, usledio je najjači, završni udar u jesen tj u završnici rata... LN tada beleže da je u Pragu toliko mrtvih da se sahranjuju sa nedelju dana zakašnjenja, pa je zatražena pomoć vojske, u snazi nešto većoj od bataljona, radi sahranjivanja.... 

Fotografije iz tog vremena dosta govore...

 


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...