U Aušvicu je postojao i delovao pokret otpora
Vitold Pilecki pobegao je iz Aušvica 1943. i uskoro predao iscrpan izveštaj komandi Armija Krajova. To su bile prve, autentične informacije iz ovog najstrašnijeg nemačkog logora smrti
(ilustracija, Vitold Pilecki kao logoraš u Aušvicu)
Tačno pre 75 godina sovjetska Crvena armija oslobodila je najzloglasniji nacistički koncentracioni logor Aušvic (Auscwicz) – Birkenau u poljskom mestu Osvijenćim. Malo ko, međutim, zna da je deo istorije ovog simbola holokausta i mreža Pokreta otpora koju je osnovao u logoru poljski oficir Vitold (Witold) Pilecki. O tome je napisao opsežni naučni rad poljski istoričar Mihal Adam Cira (Cyzra) čije je delove ovih dana objavila poljska štampa.
Dana 4. maja 1940. izdao je rajhsfirer SS jedinica, čovek broj dva u Trećem Rajhu, Hajnrih Himler (Heinrich Himmler) naređenje o osnivanju koncentracionog logora u arealu bivših kasarni poljske vojske u u mestu Osvijenćim u Šleziji. Posle osvajanja Poljske, ovo mesto je službeno pripojeno direktno Nemačkoj, a zvalo se u nemačkoj verziji Aušvic. Jedan od razloga zašto je upravo tamo osnovan ovaj logor je bilo postojanje železnička veze s Nemačkom.
Ilegalci u logoru
Prošlo je samo nešto više od mesec dana a u logor je stigao prvi transport od 728 ljudi iz Tarnova u Malopoljskom vojvodstvu. Bili su to Poljaci koji su prvih godina činili većinu logoraša. Prvi organizovani transporti Jevreja iz okupiranih zemalja Evrope počeli su tek početkom 1942. U međuvremenu u Osvijenćim je stiglo, avgusta i septembra 1940. nekoliko hiljada ljudi Poljaka iz Varšave među kojima je bio tadašnji potporučnik Vitold (Witold) Pilecki koji se predstavljao kao Tomaš (Tomasz) Serafinski.
U leto te 1940. u poljskoj tajnoj organizaciji Tajna poljska armija (Tajna Armia Polska) se došlo na ideju da se u Aušvic "prošvercuje" pomenuti Pilecki koji je tamo trebalo da proveri "mogućnosti oslobađanja logoraša, kao i da se stvori konspirativna vojna organizacija unutar logora". Njegov zadatak je bio, takođe, da pošalje informacije o zločinima koje nad logorašima čine Nemci. O tom je bio obavešten i glavni šef najveće poljske tajne organizacije – Savez oružanog otpora (Zwazek Walki Zbrojne), kasnije poljske Armije u zemlji (Armia Krajowa), pukovnik Stefan Rovecki (Rowecki) s konsiprativnim imenom Grot.
Dana 19. septembra 1940. u Varšavi su Nemci masovno hapsili tamošnje Poljake. Među uhapšenima je bio i pomenuti Pilecki koji se smišljeno "namestio" okupatorima da ga uhapse, računajući da će ga oni poslati u Osvijenćim. To se zaista i dogodilo i on je već tri dana kasnije postao tamo logoraš. A već u oktobru Pilecki je organizovao konspirativnu aktivnost po sistemu petorki. To su bile male grupe logoraša koje su pokretale aktivnost samostalno i nezavisno jedna od druge. Sam Pilecki je kasnije o tome pisao: "Glavni zadatak je bio da se osnuje vojna organizacija sa ovim ciljevima: podići duh logorašima time što im se daju informacije spolja i deliti im prema mogućnostima hranu i odeću. Takođe, i slati informacije iz logora van i pripremiti se se da se ovlada logorom kada im bude iz vazduha dotureno oružje ili im stignu upomoć padobranci". Ovako male grupe stvarane su, pre svega, zato da bi se maksimalno snizili guibici u slučaju dekonspiracije odnosno "provale". Postupno je ova struktura prerasla u vojnu – vodove, čete, bataljone. Takva organizacija je stvorena u okviru plana da se napadne nemački personal u logoru. Ali, to se, ipak, nije moglo ostvariti.
Izveštaj iz najstrašnijeg logora smrti
U ovoj strukturi je bilo ukupno nekoliko stotina logoraša. Ujesen 1943. Gestapo je "provalio" organizaciju i pogubio nekoliko čelnika otpora, ali konspirativne akrivnosti nisu prestale.
Još u novembru 1940. Pilecki je uspeo da iz Osvijenćima pošalje prvi izveštaj o situaciji u logoru u Varšavu odakle je prosleđen poljskoj vladi u egzilu u Londonu. U junu 1942. jedan od begunaca iz Osvijenćima, poručnik Stanislav (Stanislaw) predao je izveštaj Pileckog komandi poljske Armije u zemlji (Armija Krajova).
Pilecki, u koga su Nemci počeli da sumnjaju, pobegao je iz logora 26. aprila 1943. s još dvojicom logoraša, i uskoro predao lično iscrpan izveštaj komandi Armija Krajova.
Ukratko, to su bile prve, autentične informacije iz ovog najstrašnijeg nemačkog logora smrti u kome je smrt našlo 1,1 milion ljudi, među njima oko milion Jevreja.
