Trideset godina od likvidacije bračnog para Čaušesku

Goran Kozić

Istog dana kada je objavljeno da je Čaušesku svrgnut, u Berlinu je prvi put nakon 45 godina, u sklopu priprema za nemačko ujedinjenje otvorena Brandenburška kapija. Tada mladi reporter Politike, Goran Kozić, danas svedoči o tim dramatičnim događajima kao jedan od prvih novinara koji se obreo u Bukureštu
(Bucharest, 25.12.2019 - na groblju u Bukureštu danas je obeležena 30. godišnjica smrti bivšeg rumunskog komunističkog diktatora Nikolaje Čaušeskua (Nicolae Ceausescu), koji je ubijen na Božić 1989. posle državnog udara u Rumuniji - Fonet/AP)

Sedeo sam sa stranim dopisnicima u lobiju hotela „Interkontinental“ u centru uzavrelog Bukurešta i pio „skoč on d roks“ praveći se važan što sam nedelju dana pre njih bio u središtu rumunske revolucije, kada se prvo zamračio ekran na televizoru, a onda usledilo saopštenje koje je označilo kraj jedne diktature, jedne ere.

Nikolae i Elena Čaušesku osuđeni su i pogubljeni - objavila je Rumunska televizija 25. decembra 1989. godina.

Neki strani novinari veselo su zagrajali i nazdravljali dok su drugi, iz regiona, bili neodlučni. Tačno je samo da su svi otrčali na telefon, jer tada modernijih sredstava komunikacije – nije bilo!

Preki sud

Bračni par, diktatori optuženi su, prema zvaničnom saopštenju, za genocid nad više od 60 hiljada ljudi, za vojnu intervenciju protiv sopstvenog naroda, za uništenje narodnih dobara, upropašćavanje nacionalne ekonomije, za pokušaj bekstva iz zemlje, za pljačku milijardu dolara i za zločin protiv sopstvenog naroda...

causesku-pomoc-vojnika-s

Dovođenje Čaušeskua na suđenje

Gledaoci su mogli da vide Nikolaea Čaušeskua kako izlazi kroz uzani otvor pri dnu oklopnih kola uz pomoć jednog vojnika. Zatim je nad njim izvršen lekarski pregled i ustanovljeno je da se nalazi u dobrom zdravstvenom stanju. Potom je televizija, bez tona, prikazala Nikolaea i Elenu pred vojinim sudom. Ona je bila obučena u skroman kaput i delovala potpuno izgubljeno. Nikolae se raspravljao, ali kao da je nestalo ranije samouverenosti.

Presudu je saslušao zbunjeno i u šoku.

caus-elena-sudjenje-s

Bračni par Čaušesku sluša optužnicu

Dan kasnije, 26.decembra u 13 i 20 po lokalnom vremenu televizija je prvi put  pokazala sliku mrtvog diktatora. Ponovljen je snimak od juče a onda se kamera zadržala na nepokretnom licu Nikolaea Čaušeskua.

Član Saveta Fronta nacionalnog spasa Mihail Lupoi obelodanio je da je Čaučesku odbio da sarađuje sa sudom, izjavljujući da ne priznaje njihovu nadležnost.

„Umrećemo zajedno, ne želimo milost“, bile su poslednje reči Elene Čaušesku...

Dok su Čaušeskuovi odvođeni na streljanje, Elena je prekorela vojnike: „Bila sam vam kao majka!“. Jedan vojnik je odgovorio: „Kakva si ti bila majka, kada si ubijala naše majke!“!

Tri dobrovoljca

Kao dobrovoljci za izvršenje pogubljenja prijavili su se svi vojnici. Tri člana streljačkog voda izvučena su kockom...

Na konferenciji za štampu, na moje pitanje zašto je suđenje bračnom paru Čaušesku održano neprihvatljivom brzinom predsednik Saveta Fronta nacionalnog spasa Rumunije, Jon Ilijesku odgovorio je:

„Imali smo dve alternative. Postavljalo se pitanje koju vrstu odgovornosti treba da preuzmemo kako ne bismo bili optuženi za ovako brz sudski proces. Mi znamo da on ne predstavlja normalnu pravosudnu proceduru, ali smo morali izbeći situaciju da nas ljudi optuže da se ubijamo među sobom. Mi nismo krvoločni i nismo želeli da učinimo tako nešto. Druga alternativa bila je da se Čaučesku oslobodi. To je gotovo bilo moguće, ali smo ocenili da bi njegovo oslobađanje pojačalo masakr ljudi. Između te dve alternative izabrali smo drugu!“

Naravno da je to bila neprikrivena demagogija, ironija svakako. Jer, onoga sata kada je bračni par uhvaćen znala im se sudbina.

Rusija nije protiv

Pogotovo što se istovremeno oglasila i majčica Rusija:

„Streljanje Čaušeskua je unutrašnja stvar Rumunije. Očevidno je odluka rumunskog vojnog suda donesena s uvažavanjem osećanja i volje rumunskog naroda“, rekao je na konferenciji za štampu zvanični predstavnik sovjetskog ministarstva inostranih poslova, aparatčik, neki Perfiljev.

Kina je takođe odmah priznala novu vlast u Rumuniji, a istog dana, koincidencija valjda, i Jugoslavija je priznala Front nacionalnog spasa i „uputila političku podršku i materijalnu pomoć rumunskom narodu“.

I dok se narod zabavljao bizarnim pojedinosti iz života grotesknog rumunskog bračnog para, razvlačeći njihov veš iz spavaćih soba, hapseći njihovu decu i mašući skupim cigarama kao ključnim dokazom njihove odnarođenosti i bahatosti, malo ko je raumeo šta se u stvari desilo. A desilo se da je Gorbačov, najpouzdaniji čovek Zapada na Istoku skidao sa garnišne gvozdenu zavesu noseći je dal na pranje, dal na đubre, pokazaće istorija...

Uz njegovu pomoć, počevši sa demokratskim izborima u Poljskoj u junu 1989. godine, kulminirale su promene u centralnoj Evropi u novembru iste godine kada je pao Berlinski zid.  

Rušenje Berlinskog zida je vodilo ka ukidanju sovjetskog uticaja na vladu u Pragu, a nekoliko sedmica kasnije svrgnut je i rumunski diktator Nikolae Čaušesku.

A nešto ranije, 18. oktobra 1989. godine, u Istočnom Berlinu se dogodila smena na partijskom i državnom vrhu. Naime, posle burne sednice Politbiroa, smenjen je Erih Honeker. Time je izvršena ključna deblokada državnog vrha tadašnje Istočne Nemačke i otvoren je put rušenju Zida. Berlinskog zida, koji je pri padu zgnječio Čaušeskoa koji se, kao i zid, dramatično ljuljao tih dana.

Kraj hladnog rata
Posle ostavke kompletnog državnog rukovodstva bivše Nemačke DR, u četvrtak 9. novembra 1989. godine, situacija u Berlinu dostigla je tačku ključanja. Građani, sa svim raspoloživim alatkama, bili su spremni na akciju u očekivanju da se konačno otvore teške kapije zida. U kasnim večernjim satima, u Istočnom Berlinu je održana konferencija za novinare, na kojoj jedan od istočnonemačkih funkcionera, Ginter Šabovski, posredno dao znak za odlučujući juriš. Odgovarajući na pitanje kada stupa na snagu odluka o probijanju granice uzmeđu dve Nemačke, kazao je: ''Odmah, koliko ja znam, upravo sada''!
Hladnom ratu je tog jutra, 10. novembra 1989. godine, izgleda, došao kraj.
Gorbačov je iz Moskve, u prepodnevnim satima 10. novembra, uputio apel, bolje rečeno naređenje, svim nadležnim funkcionerima u Nemačkoj DR, da se nikako ne opiru uzavrelim narodnim masama.
Dole, u Bukureštu, Čaušesku je već bio u velikoj panici.

Počeo je njegov poslednji, vanredni kongres Komunističke partije Rumunije. Otvorio ga je lično, čuvenim referatom, koji su učesnici plenarne sednici veoma često pozdravljali burnim aplauzom, stojeći na nogama.

Hiljadu petsto mrtvih

Za to vreme ogorčeni građani izlaze na ulice, tražeći zbacivanje komunističkog režima i Čaušeskuove diktature. Na demonstrante nasrću pripadnici Čaušeskuove policije ''Sekuritate'', do zuba naoružani, poslati upravo po Čaušeskuovoj naredbi. Čaušeskuovo zvanično saopštenje o događajima glasilo je da je ''narodna milicija poslata na ulice, radi obračuna sa grupom huligana''.

U sukobima tajne policije s narodom na ulicama, pre svega Bukurešta i Temišvara, poginulo je oko hiljadu ipo ljudi.

Bio sam jedan od prvih novinara koji je stigao u Bukurešt i izveštavao tada za Politiku o dramatičnim promenama. Svi moji izveštaji bili su na naslovnoj strani ovog uglednog lista.

 


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...