KARIKA KOJA NEDOSTAJE

Prilikom razmatranja uloge i kretanja srpskih vojnih snaga i, naravno, poštanskog saobraćaja sa gledišta poštanske istorije, obično se posebno razmatra period proveden na Krfu i period proveden na Solunskom frontu. Nađena karta, koja će nadalje biti detaljno opisana, čini sponu između ova dva perioda i verovatno predstavlja unikatni primerak (bar za sada), jer predstavlja jedinu poznatu poštu ostvarenu tokom transporta srpskih trupa sa Krfa za Solun.

Na prednjoj strani ove razglednice nalazi se slika parobroda Britanija (Sl.1) sa odštampanim tekstom:

- u levom gornjem uglu: "Souvenir de voyage",

- u desnom gornjem uglu u tri reda: "BRITANIA/ Paquebot Francais de la Cie Fabre/(Telegraphie sans fil a bord)", i

- u levom donjem uglu podaci o izdavaču: "H.Grimaud, 54, Rue Mazenod – Marseille".

(Sl.1)

Pored ovoga u levom gornjem uglu se nalazi rukom pisani tekst privatne prirode, nebitan za razmatranje.

Na poleđini razglednice (Sl.2), predviđenoj za tekst, nalaze se dva žiga:

- jednokružni formacijski žig sa kotvom u sredini i kružnim, nažalost nedovoljno jasno otisnutim, nepotpunim tekstom: "CORPS EXPEDITIONNAIRE D'ORIENT/ T.....PO.T AUXre OR..." (ljubičaste boje), i

- uobičajeni jednokružni žig "TRESOR et POSTES 502" sa datumom 18.05.16.

Razglednica je upućena Dragutinu Dušanoviću za College Claude Bernard, Villefranche sur Saone, Francuska. Od strane francuske pošte (verovatno u Francuskoj) je Saone ispravljeno i plavom olovkom dodato Rhones. Pored nedovoljno čitljivog pozdrava druge neke osobe na ovoj razglednici se nalazi i rukom pisani tekst "Militaire serbe" (podvučeno). Karta nema oznake cenzure - ni srpske ni francuske.

(Sl.2)

Tekst na poleđini ove razglednice glasi:

"Lađa Britania, 3/16.V.1916
Na Belome Moru

Drago moje dete,

Ja sam preksinoć pošao sa Krfa za Solun kao obveznik XIV puka. Nisam još raspoređen. Pisao sam vam mnogo pisama, ali..." (dalje se nalazi tekst privatne prirode nevažan za analizu).

Kako je u vremenskom periodu aprila i maja izvršen transport srpske vojske sa Krfa za Solun učinjen je pokušaj da se razmotre i poznati istorijski podaci.

Izgleda da o samom transportu naših oporavljenih ratnika sa Krfa za Solun nema u našoj istorijskoj literaturi mnogo podataka i da transport više od 100.000 vojnika, više od 10.000 konja i oko 145.000 kubika vojne i druge opreme bez ikakvih gubitaka na ovom putu zaslužuje više pažnje. Ovom podvigu posvećeno je u nizu dosadašnjih istorijskih dokumenata najviše pasus ili čak samo jedna lakonska rečenica. Nadalje će biti učinjen pokušaj da se ovaj zaista grandiozan poduhvat bliže osvetli citiranjem dostupnih podataka.

Prevoz oporavljene srpske vojske sa Krfa za Solun počeo je 12 aprila i završen krajem maja 1916 godine (1).

Prema A. Mitroviću (2): "Prve manje jedinice prevezene su na severne obale Egejskog mora već u martu 1916, dok je najveći deo počeo da se prebacuje sredinom aprila, a celokupna operacija je završena krajem maja. Transport je izvršen u francuskoj organizaciji i pretežno francuskim brodovima, uz učešće italijanske i britanske mornarice. Sve je izvedeno vrlo uspešno i prevoz je protekao bez ikakvih gubitaka.".

Prema (9): "Početkom maja sve je bilo spremno i ukrcavanja su počela. Vojska se penjala u savršenom redu na brodove ukotvljene u Marankiti i Govinu i preneta je na brodove sa oružjem i prtljagom. Nosili su hranu za deset dana prevoza i za dva dana dodatne rezerve.

Pregledom dostupne memoarske građe (3) citiran je deo koji se odnosi na ovaj vremenski period:

"Transportovanje sa Krfa za Solun, 29 april 1916.

... gde se u 1 sat po podne ukrcasmo na deregliju, koja nas odveze na pristanište Krfsko radi ukrcavanja na francusku lađu "Australija"...Prenoćismo i sutra dan u 6.30 polazimo za Solun.

Na lađi francuskoj "Australija" 1. maj

Lađu su pratila po dva torpiljera, čija su izvođenja bila vrlo interesantna. Torpiljeri su imali svoje stanice, gde su se smenjivali. - Uz put susrećemo lađice, koje stoje kao naši čuvari. ...

Na lađi francuskoj "Australija" - Solun 2. maj

Prolazi se pored Arhipelaga (ostrva u Belom moru). - Tako iz Jonskog u Sredozemno, pa nas evo i u Belom (Jegejskom) moru. - Obiđosmo celu Grčku. - Lađa stade prviput danas pre podne u 10 sati u Solunskom zalivu posle putovanja od tri četvrti…Solunski zaliv sav miniran.

Iskrcasmo se na 8 km istočno od Soluna u 3,30. Na lađi nas je bili 2.900.’’

Nadalje prema (7) stoji: "I dok Francuzi spremiše tajno pristanište na Krfu, udaljeno od varoši, da ne bi to primetili Grci Gunaristi i odali protivniku da torpeduje lađe sa našim vojnicima, dotle trupe, po redu određivane, postepeno stizahu u to pristanište, vesele, obuvene i naoružane".

Nadalje prema (8) stoji: "Danas, 15 aprila 1916...Stigla je naredba Vrhovne komande da se iz svake jedinice odrede konačari koji treba da putuju za Solun i da tamo pronađu mesta za smeštaj svojih jedinica.... Dva dana docnije, po lepom vremenu, počelo je ukrcavanje svih konačara.... u dva velika putnička parobroda....

Plovili smo prema Solunu po lepom, tihom vremenu i mirnom moru. Jedan brod sa našim trupama je išao napred, a naš na izvesnom odstojanju za njim. Oba naša broda pratila su dva torpiljera koji su plovili čas ispred, čas levo i desno od brodova. Negde oko ponoći mornari su nas sve probudili i naredili da sa pojasevima za spasavanje izađemo na palubu. ...torpiljeri kod rta Matapana, najjužnijeg rta Balkanskog poluostrva primetili neku nemačku podmornicu....torpiljeri su punom parom krstarili oko naših brodova. Tako smo proveli celu noć, sve do ostrva Milosa u Jegejskom moru. Ulaz u zaliv i pristanište Milosa bio je pregrađen žicama i miniran i u njega su brodovi ulazili naročito načinjenim kanalom, koji su poznavali samo saveznički brodovi.

Za prevoženje srpskih trupa sa Krfa do Soluna saveznici (Francuzi i Englezi) upotrebili su pet krstarica, šest diviziona torpiljerki, 24 driftera (naoružana ribarska broda) i 45 transportnih brodova. Od 8 aprila do 30 maja 1916 prevezeno je sa Krfa u Solun 150.000 srpskih vojnika i oficira, bez ijedne žrtve."

Svakako najozbiljniji opis događanja neposredno pre početka i za vreme transporta dat je u delu "Les Operations en Mediterranee sous commandement de l'Amiral Dartige du Fournet (Octobre 1915-Decembre 1916)", koji će, radi sagledavanja svih okolnosti, biti dat integralno (4).

"Savezničke snage su, uz saglasnost regenta Aleksandra, prihvatili povratak Srpske vojske na front. To je značilo da je trebalo obezbediti prevoz sa Krfa za Solun 110.000 vojnika, 9.500 konja i 150.000 kubnih metara materijala. Za ovu operaciju su bila predviđena dva moguća puta: kopneni i morski. Kopneni put, koji je bio siguran i brz, podrazumevao je korišćenje grčkih železnica od Patrasa do Larise (10). Grčka vlada nije prihvatila, već, nasuprot, odbila da da saglasnost, pa je za prevoz srpskih snaga preostao jedini mogući put – morski, uz sve moguće opasnosti koje su vrebale pod- i nad vodom.Ovaj način transporta bio je za regenta Aleksandra neprihvatljiv i, čak, neprijateljski. Kada je admiral Dartige du Fournet (Dartiže du Furne) 26 aprila posebno došao brodom Jurien-de-la-Graviere (Žiran-d’-La Gravije), da izloži i obrazloži ovaj predlog transporta, regent Aleksandar ga je sasvim otvoreno obavestio o svojim bojaznima.

"Moja otadžbina, koja čak više nema ni svoje konture na karti Evrope, ostaje privržena vezama duboke i iskrene zahvalnosti prema Antanti, i meni lično ne bi mogla da se javi ideja da odbijem sudelovanje mojih vojnika. Ali u ovih 100.000 ljudi što moram Saveznicima da sačuvam, leži moja poslednja nada, ne samo da se ponovo zaleprša moja zastava na teritorijama koje je neprijatelj zauzeo i opustošio, već i da ponovo naselim moju zemlju, čija je muška populacija upravo tako nemilosrdno satrvena.

Kako vojni zapovednik ja ću znati da se pomirim sa krvavim gubicima na bojnom polju, ali kao budući vladar u ime budućnosti, zar bih mogao dopustiti da u talasima potone, bez ikakve koristi ni za Saveznike ni za Srbiju, makar i jedan čovek mojih poslednjih jedinica?"

Trebalo je imati neoborive argumente admirala Dartige du Fournet i puno angažovanja da bi se na ovom putu zaštitila srpska armija i da bi se posebnim preduzetim merama ostvario ovaj projekat i umanjio otpor od strane Srba. Uprkos riziku koji je bio prisutan, Francuska i Engleska vlada su prihvatile projekat, a odluka je doneta i dostavljena admiralu Dartige du Fournet 8 aprila. Njemu je ostavljena potpuna sloboda da izabere vodeni put za koji smatra da je najbolji.Transport srpskih snaga trebalo je da se završi do 15 juna. U krfskoj luci je pet parobroda i petnaest zakupljenih brodova bili spremno za prevoz trupa. Za konje je bio predviđen prevoz u pet specijalnih konvoja.

Tokom transporta trebalo je sprečiti bilo kakav susret sa austrijskom flotom, podmornicama i minama, koje su već bile uočene u Mediteranu. Protiv austrijske flote predviđeno je bilo da intervenišu (već spremne) francuska eskadra, koja je bila stacionirana u Agostoliju, i italijanska eskadra, koja je bila stacionirana u Tarentu. Problem mina je Vrhovni komandant ove operacije razrešio angažovanjem povećanog broja minolovaca posebno ispred Krfske i Solunske luke. Naravno postojala je i mogućnost napada podmornica, što je bilo posebno opasno, kako je to ocenjeno sa francuske strane, jer bi to porazno bilo po moral i Srpske armije i Srpske vlade.

Ovu opasnost je trebalo odstraniti po svaku cenu. Mere koje su predložene i koje su prihvaćene mogu se sumirati na način kako sledi:

- da se obezbedi transport u konvojima putem, koji bi prolazio tako da se ostavi Zante i Kefalonija na istoku, na dobrom odstojanju od Peloponeza, tako da se do Soluna dođe Doro kanalom, između Eubeja i Androsa,

- da se kombinuju dva sistema zaštite, tako da sa jedne strane razarači i minolovci prate konvoj direktno i sa druge strane da patroliraju putem i nekoliko milja ispred konvoja.

Admiral Dartige of Fournet imao je uvida o značaju koji je francuska Vlada pridavala uspehu ove operacije, što mu je dalo mogućnost i pravo da poveća broj plovila i ljudi, tako da je u ovoj operaciji bilo angažovano dve trećine francuskih pomorskih snaga na Mediteranu. Ministarska naredba da se počne sa transportom, koja je stigla 8. aprila, odložena je malo da bi se završile sve neophodne pripreme, tako da je polazak bio predviđen da počne 18. (aprila). Na zadovoljstvo svih, 12. aprila brod Sant-Anna, sa 1.027 Srba na brodu i 129 konja krenuo je na put u punoj bezbednosti. Transport je postao redovan od 18. aprila, ubrzavao se do kraja meseca aprila dostigavši maksimum u druge dve nedelje maja, tako da je završen prvog juna, umesto 15., za kada je bio predviđen kraj ove operacije. Srpska armija je u punom sastavu sa naoružanjem i opremom stigla u Solun (Sl.3).

Sl.3.

Dvojezična razglednica oporavljenih i opremljenih srpskih vojnika prilikom dolaska u Solun: "Armee Serbe debarquant a Salonique" (izdanje Depos: Cohen Benrouli & Pessah, Grčka)

Reakcija neprijatelja je bila mlaka. Austrijska flota se nije pomerala. Početkom aprila bilo je ispred Krfa uočeno, locirano i odstranjeno nekoliko mina pre početka operacije transporta. Što se tiče podmornica, one su viđene od strane patrolnih čamaca u različitim prilikama, a posebno 15-og i 30-og aprila u blizini puta konvoja, ali efikasnost sistema odbrane konvoja nije došla u pitanje.

Transport je u potpunosti završen bez bilo kakvih gubitka, bilo ljudi, bilo materijala, kao što je admiral Dartige obećao regentu Aleksandru Karađorđeviću.

Dalja analiza se svodi na utvrđivanje autentičnosti brodske razglednice analizom postojećih podataka na njoj. Pažljivim posmatranjem i analizom istorijskih podataka može se uočiti:

1. da napisi u levom gornjem uglu "Souvenir de voyage" (Uspomena sa puta) i u desnom gornjem uglu u tri reda: "BRITANIA/ Paquebot Francais de la Cie", ukazuju da je ova razglednica mogla da bude dobijena samo na brodu. Naravno ostaje mogućnost da je uzeta na brodu i poslata tek iz Soluna,

2. da je brod Britanija mogao da učestvovuje u transportu srpskih vojnih snaga ukazuje podatak u knjizi Histoire Postale et Militaire de l'Armee d'Orient, 1915-1920 (5), Delost-a koji navodi da je u okviru LE CORPS EXPEDITIONNAIRE D'ORIENT na Dardanelima u periodu mart 1915- januar 1916 u sastavu francuske flote bio parobrod Britanija.

3. da je brod Britanija učestvovao u transportu srpskih vojnih snaga decidirano se navodi u članku "Nos marins dans la mer Adriatique" E. Vedela (10)

4. da jednokružni formacijski žig sa kotvom u sredini i kružnim tekstom: "CORPS EXPEDITIONNAIRE D'ORIENT/ TRANSPORT AUXre OR..." pretpostavlja da je stavljen po predaji razglednice na brodu.

5. da je razmatrana razglednica sa žigom "TRESOR et POSTES 502" - francuskim žigom Komande armije savezničkih snaga u Solunu (Commandement des Armees alliees et direction de l'Arriere) predata sa broda Britanija francuskoj pošti "TRESOR et POSTES 502" i poslata za Francusku. Da je razglednica uzeta na brodu od strane srpskog vojnika i poslata tek iz Soluna, nosila bi verovatno žig "TRESOR et POSTES 504" - pošte Francuske misije kod Srpske armije (Mission francaise aupres de l' Armee Serbe) (6).

6. da je razglednica uzeta na brodu od strane srpskog vojnika i poslata tek iz Soluna, nosila bi neki od žigova srpskih vojnih pošta i srpskih cenzurnih žigova.

7. da je nađena karta pisana i predata na brodu govori i tekst na ovoj razglednici, "Lađa Britania, 3/16.V.1916, Na Belome Moru..... Ja sam preksinoć pošao sa Krfa za Solun kao obveznik XIV puka", što znači da je transport brodom Britanija krenuo sa Krfa 1/14 maja 1916, što se uklapa u navedene istorijske podatke.

8. da korišćeni izraz "Na belom moru" predstavlja onovremenski naziv za Jegejsko more, što se vidi iz memoarske građe (3)

Ovim je dokazano da je razmatrana razglednica predstavlja jedinstven poštanski objekt upotrebljen za vreme transporta srpskih vojnih snaga na brodu Britanija i dalje prosleđen preko francuske pošte TeP 502 za Francusku.

Literatura

1. Popović N., Srbi u I svetskom ratu, Beograd,1998

2. Mitrović A., Srbija u Prvom svetskom ratu, SKZ, kolo LXXVII, knjiga 513, Beograd, 1984

3. Sokolović K., Hiljadu dana stradanja, Beleg, Prosveta, Niš, 1995

4. Les Operations en Mediterranee sous commandement de l'Amiral Dartige du Fournet (Octobre 1915 – Decembre 1916), http://perso.orange.fr/grande.guerre/guerre navale.html

5. Deloste C., Histoire postale et Militaire de l?Armee d'Orient 1915-1920

6. Sinais B., Catalogue des obliterations militaires 1914-1918

7. Đermanović B., Srbi na Krfu, in Golgota I vaskrs Srbije 1915-1918, BIGZ 1986

8. Barjaktarević S.S., Od Krfa do Soluna, in Golgota i Vaskrs Srbije 1915-1918, BIGZ 1986

9. Tripković đ., Srpska drama 1915-1916, Centar za savremenu istoriju, Beograd, 2001

10. Vedel E., Nos marins dans la mer Adriatique