KAKO JE I ZAŠTO POLJSKA NAJVIŠE DOBILA OD ULASKA U EU?
I papi Jovanu Pavlu II nije se dopadala sloboda za gejeve i njhove parade, za porno, abortuse...ali je svojim sunarodnicima poručio „Poljska je potrebna Evropi, Evropa je potrebna Poljskoj“.
Dobila je i dalje dobija najveću ekonomsku pomoć iz EU u apsolutnom, a prvih godina po stupanju (01.05.2004) i u relativnom smislu. Na Uniji smo zaradili 20 milijardi evra, objavili su nedavno poljski mediji.
"Poljska u budžet unije plaća u ovom trenutku 3,2 milijarde evra godišnje. Transferi iz EU iznosili su 2009. godine 9,2 milijarde evra, što nam daje neto dobit od šest milijardi evra. Od ulaska u EU maja 2004. godine u plusu smo za oko 20 milijardi evra", saopštio je, kako je javila Beta, Tomaš Robačinjski iz poljskog Ministarstva finansija. A u periodu od pet godina po ulasku u EU bruto društveni proizvod (BDP) Poljske je brzo rastao – sa 48,9 posto proseka BD Unije na oko 55 posto a do kraja 2010. godine može se očekivati i 56 posto. Izgledi rasta za naredne godine osetno su bolji od proseka Unije.
To je ono što je najmarkantnije i što je nesumnjivo bilo od presudnog značaja za ekonomski preobražaj i rezultate razvoja novih članica Unije. Ali, nije bilo važno samo to...U ovom tekstu analizirana su samo neka iskustva Poljske koja mogu da budu Srbiji najkorisnija i najprimenjivija. Šire i dokumentovanije, ali na kondenzovan i popularan način, o iskustvima iz poljske integracije u EU napisano je u publicističkom članku Bete (iz pera dopisnice Daše Pavlović) na http://www.beta.rs/?tip=static&kategorija=industrija&ida=2375320&id=&ime=
Za ubrzani razvoj ima da se zahvali i veličini, pa i nehomogenosti zemlje. Poljska ima istovremeno istorijske regione koji su ekonomski i kulturno bili delovi Nemačke i Austro-Ugarske i pripadali srednjoj Evropi, ali i prostrane ruralne oblasti na istoku, sa toliko zabačenih i nerazvijenih područja u kojima se, što je presedan u istoriji Evrope, sve do skoro nikad nije plaćao porez! Poljska poljoprivreda i selo, koji su u svom velikom delu živeli u 19.veku, uskočili su za samo nekoliko godina u treći milenijum. Udeo seoskog stanovništva jedan je od najviših u Evropi i premašuje 25 posto. Ova zemlja, koja je do pre 15-20 godina trpela možda najviše od svih u istočnoj Evropi od najtežih nestašica poljoprivrednih proizvoda, čak i onih osnovnih, postala je jedan od najvećih agrarnih izvoznika u Evropi. Već ove, ili najkasnije naredne godine poljski agrarni eksport premašiće 10 milijardi evra! Naravno, nisu u pitanju samo maline - čija konkurencija užasava srpske izvoznike „najbolje maline na svetu“ pa ogovaraju poljske proizvođače da im je prozvod nekvalitetan i kiseo - nego i jabuka, mleka, mesa... Poljski zapad snabdeva veliki deo nemačkog istoka svežim poljorpivrednim proizvodima, istočni Nemci piju poljsko mleko i jogurte, jedu poljski hleb i kifle...
Poljoprivreda je bez sumnje veliki, ako ne i najveći dobitnik evropske integracije zemlje. Prve godine u EU, Poljska je, kao uostalom i druge nove članice Unije, dobila svega 45 posto dotacija od onog što bi dobila da je „stara“ članica. Taj procenat se postupno povećao tako da će se 2013-2014 izjednačiti što znači da poljskoj poljoprivredi sleduju još snažniji podsticaji iz Brisela i tek predstoje najbolje godine...
Kakve su promene nastale i kolike su koristi bile za poljski agrar i selo od stupanja EU govori podrška koju Unija uživa među tradicionalno konzervativnim i pod jakim uticajem Katoličke crkve seoskim življem. Najpre je bila duboko ispod proseka, da bi sada bila ubeđivo viša od gradskog stanovništva. Populisti kao Andžej Leper stvorili su ime i političke pozicije upravo plašeći seljake time da će EU uništiti sitne seljake, čak je postao i ministar poljoprivrede u vreme konzervativne vlade Jaroslava Kačinjskog 2006-2007. Međutim, i on je evoluirao i morao da prizna nepobitne činjenice o tome šta je EU donela poljskom selu... Može se pretpostaviti da će ova iskustva biti najzanimljivija za srpsku poljoprivredu koja ima možda i povoljnije uslove da, zahvajući evropskoj integraciji, postigne još veći uspeh nego poljski agrar.
Poljsko tržište je relativno veliko i još malo iskorišćeno u odnosu na evropski prosek. To se pokazalo tokom ove finansijske i ekonmomske krize kada je Poljska bila jedina zemlja EU koja nije zabeležila pad BDP. Jednostavno rast unutrašnje tražnje na gladnom domaćem tržištu amortizovao je negatvne uticaje iz okruženja i omogućio privredi da 2009. ostvari rast od dva posto (prošle godine će to biti možda i više).
Poljaci su za razliku o drugih zemalja bili čvrsti i uporni pregovarači prilikom pristupanja u EU, tako, uglavnom, i danas nastupaju kao članska zemlja pa se često se pominje izraz „brutalno pregovaranje“ na poljski način. Takav pristup je verovatno povezan sa istorijskim traumama i iskustvima Poljske koja, kako se često ističe, više puta deljena ali nikad nije propala (i neće propasti) a nikad nije imala kvislinge ni izdajnike, i čiji celi narod je čvrsto okupljen oko nacionalnih interesa. I nastojanja da zemlja na međunarodmoj sceni bude aktivni grač i bar regionalna sila, što joj i pristoji...
Ni „poljskom papi“ Jovanu Pavlu II sigurno se nije dopadala sloboda za gejove, abortuse, porno i tome slično što nose sa sobom evropski liberalizam i sekularizam, ali je upravo ovaj najveći poljski autoritet u novijoj istoriji bio veliki pristalica evropske integracije zemlje i time, naravno, imao ogroman uticaj na svoje sunarodnike. On lično je sigurno najzaslužniji što je upravo u Poljskoj postojala najveća podrška u narodu za evropsku integraciju zemlje. Njegova rečenica „Evropi je potrebna Poljska, Poljskoj je potrebna Evropa“ postala je jedna od najdelotvornijih parola.
