ITALIJANI SU PODELJENI I POSLE 150 GODINA OD UJEDINJENJA
Povodom jubileja ujedinjenja, Italijani ne osećaju da su jedinstveni, svađaju se čak i o tome da li se uopšte ima šta slaviti
Zemlja u obliku čizme, poznata po belkantu, vinu, picama, a u novije vreme i po skandalima premijera Berslukonija, proslavila je prekjuče 150 godina ujedinjenja. Sever, međutim, i dalje ima osećaj da ga iskorišćava jug...
Top na brdu Gianicolo u Rimu ispalio je 150 salvi u čast proglašenja Italijanskog kraljevstva 17.03.1861. Do ujedinjenja je došlo posle dugih i krvavih borbi, mnogih političkih zapleta, građanskih akcija....No, i posle toliko godina Italijani ne osećaju da su jedinstveni, svađaju se čak i tome da li se uopšte ima šta slaviti.
Rim – svečana sednica parlamenta 17. marta, povodom 150. godišnjice ujedinjenja Italije
Separatistička Liga severa, druga po snazi stranka vladine koalicije, nastoji da bogatiji sever što manje dotira siromašni jug. U vladi su se zato posvađali i oko toga da li Dan ujedinjenja treba uopšte da bude biti praznik, za Severnjake je to pre, reklo bi se, Dan žalosti...Ministar iz Lige severa Roberto Calderoli čak tvrdi da „italijansko jedinstveno uopšte i ne postoji“. Nije se uspelo s tim ni pre 150 godina, kao ni 1946. dodao je on, aludirajući na ukidanje kraljevine na referendumu pre 65 godina.
Liga severa nastoji da od Italije napravi neku vrstu federacije kako bi sam sever upravljao sredstvima koje izdvaja za porez. Preti da će, ako se to ne uradi, otići iz vlade.
Patriotsko oduševljenje povodom jubileja ne vlada ni u Južnom Tirolu koji je Italiji pripojen posle Prvog svetskog rata. Mnogi tamo, naime, osećaju da im je bliža Austrija. Šef vlade pokrajine Luis Durnwalder je to ovako izrazio:
„Za građane koji govore nemački nema se šta slaviti. Niko nas nije 1919. pitao da li želimo da budeme deo Austrije ili Italije“, izjavio je on The Daily Telegraph-u.
Na drugoj strani, u praznično raspoloženje mora se priznati, nikako se ne uklapa proces premiijeru Berlusconiju, optuženom za kourpciju i seksualne zloupotrebe maloletnica. Utoliko više, te bi presude trebalo da budu izrečene u junu kada na veliku proslavu jubileja dolazi mnoštvo stranih gostiju, na čelu sa američkim predsednikom Barakom Obamom.
Možda austrijski knez - diplomat Meternich nije bio daleko od istine kada je na čuvemom Bečkom kongresu 1814. na kome je uspostavljen postanapoleonvski novi poredak u Evropi, ustvrdio da je Italija „samo geografski naziv“. Italija je zaista tada bila podeljena na mnoštvo državica pod kontrolom pape i stranih sila. Ujedinjenje tj, kako Italijani kažu, Risorgimento, ih je, ipak, spojilo u jednu državu. Najveće zasluge u tome se pripisuju slavnom Giuseppe-u Garbaldi-u. Umberto Bossi, šef Lige severa je, međutim, na njegovu adresu primetio da „nije spojio Italiju nego je razdelio Afriku“. Mislio je time na jug Italije koji više liči na Afriku nego na bogati industrijski sever...
Italija, ipak, mora se priznati, nije učinila malo na svojoj integraciji. Na primer, 1861. književnim italijanskim jezikom govorilo je svega 2,5 posto stanovništva, sada retko ko to ne ume... U međuvremenu je Italija, ranije pretežno agrarna zemlja i zaostala za zapadnom Evropom, postala jedna od najrazvijenih industrijskih zemalja na „starom kontinentu“. Milioni Evropljana zavide Italijanima na pristojnim platama i istovremeno umeću življenja koje prelazi i u „dolce vita“ a protkano je prijatnom klimom, dobrim vinom, jelom, ljubavlju...
Poznati britanski politikolog-istoričar Timoty Garton Ash s izvesnim čuđenjem je pisao ovih dana o prigodnoj večeri koju je ambasada Italije organizovala povodom jubileja, pod naslovom „Ljubav i žene“.
„Bilo je to super, ali dosta nestandardan način za modernru evropsku zemlju kako se predstaviti svojim evropskim prijateljima“.
