Palah po okupaciji došao u Prag s pištoljemi
Umesto oružanog otpora na koji se pripremao, odlučio je da se spali
(foto, spomen obeležje na mestu gde se pre pola veka u Pragu spalio Jan Palah a tri meseca kasnije i još jedan student Jan Zaic)
Neki od ključnih trenutaka novije češke istorije mogli su, prema novijim saznanjima, da proteknu sasvim drugačije. Prema istoričaru Petru Blažeku i izjavama studentskih kolega i brata 20. godišnjeg Jana Palaha (Palach), ovaj je odmah posle sovjetske okupacije 21. avgusta 1968. došao u Prag s revolverom u torbi. Spremao se na oružani otpor sovjetskim vojnicima, u oružje se razumeo još u detinjstvu. Na kraju je, ipak, odustao od toga i 16. januara 1969. spalio se u znak protesta zbog okupacije. Od tog događaja proteklo je nešto manje od 50 godina.
Jan Palah
Da ne izgleda kao terorista
O tome ima traga i u spisima STB tj Službe državne, odnosno tajne bezbednosti. Palah je, na primer, pištolj marke „brauning“ pokazivao svom kolegi Vaclavu Hanaku i rekao mu da će njime braniti zgradu Češkog radija na praškim Vinogradima, odmah iznad Vaclavskog trga.
Istoričar Blažek, koji se Palahom i njegovim žrtvovanjem bavi već nekoliko decenija, portalu Aktualne.cz izjavio je da su mu o ovome kolege Palaha iz Visoke ekonomske škole (VŠE) rekle tek nedavno, prilikom obeležavanje jedne od godišnjica Palahovog samospaljivanja.
Hanak i koleginica Marie Stržibrna su mu ispričali da su ubeđivali Palaha da odustane od upotrebe oružja jer bi ubijanjem nekog od sovjetskih vojnika samo izazvao jaču represiju okupatora.
O tome se, inače, dosad ćutalo da se na Palaha ne bi bacilo loše svetlo "kao nekog teroristu".
Da je Palah imao "pristup pištolju američke marke", koji je čuvan na placu njihovih roditelja u mestu Všetati, potvrdio je ovom istoričaru i stariji brat Palaha Jirži. Nešto pre spaljivanja Jan je s bratom odneo i sakrio pištolj izvan mesta u kome je živeo.
Pripreman za herojski čin
U okvire novog pogleda na "slučaj Palah" uklapa se i sećanje školskog druga Palaha Stanislava Hamra koji ističe da je Jan bio jako vezan za istorijske junake, oružje i eksploziv. On misli da se Jan od detinjstva spremao za neki herojski čin. Navikavao je sebe da izdrži jak bol i stradanja koja idu uz takav čin, čak je i "trenirao" tako što je sebi zabadao iglu ispod noktiju.
Tada, tj u avgustu 1968, ovaj 20-godišnji student dakle razmišljao je da se upusti u razne forme otpora, mada su ga istoričari po njegovom činu samospaljivanja smatrali isključivo kao doslednog protivnika nasilja. Prema ovim novim saznanjima, on se čak i januara 1969, dakle samo nekoliko dana pre samospaljivanja, u pismu jednoj koleginici zalagao za nasilno zauzimanje Češkog radija. Dokumente o tome Blažek je našao u spisima STB-a.
"Pismo svedoči o planovima Palaha za aktivni otpor. Ukazuje, takođe, kao i oružje koje je imao, da je duže vreme razmišljao o radikalnom činu. Kada sam na to naišao 2008. sa iznaneđenjem sam shvatio da samospaljivanje Palaha nije bio grom iz vedrog neba kao što je to dugo vremena dugo smatrano", zaključio je ovaj istoričar.
