Pre 10 godina izbila je svetska finansijska kriza
Kada deca za 20-30 godina budu na času istorije učila o ključnim događajima na početku novog veka i novog milenijuma, pominjaće se sigurno datum 15. septembar 2008.
(foto, Bankrot finasijske firme Liman braders smatra se najznačajnijim trenutkom za početak finasijske krize: istorijski značaj ovog događaja potvrdilo je i tržište - natpis sa londonske kancelarije firme Liman braders prodat je kasnije u uglednoj aukcijskoj kući Krisit)
Upravo se navršilo deset godina od izbijanja Svetske finansijske krize koja je za glavni rezultat imala da su bogati postali još bogatiji, a siromašni još siromašniji, kao i da se ljudi međusobno više mrze.
U zametku krize stajale su neisplaćene hipoteke u SAD. Labavljenje uslova omogućilo je milionima ljudi bez imovine i sigurnih prihoda da dobiju kredit za kupovinu kuće ili stana. Kriza koja je izbila na američkom hipotekarnom tržištu prerasla je u globalnu kriza koja je promenila svet, ne samo finansijski, ali i ne samo ekonomski... Jer, da nije bilo ove krize, verovatno u Beloj kući ne bio Donald Tramp, niti bi V. Britanija danas bila u groznici bregzita u kojoj se sve teže ide dalje ali je još teže vratiti se unazad... A ni društvo ne bi bilo ovoliko polarizovano (kao nikad dosad u istoriji), niti bi populisti bili ovako jaki.
Najveći bankrot u istoriji SAD
Bio je ponedeljak ujutro, 15. septembnra 2008. kada je u svet otišla vest da je finansijski džin Liman braders (Lehman Brothers) zatražio zaštitu od poverilaca. Posle 128 godina postojanja krahirala je četvrta po veličini američka banka. Bio je to ne samo najveći bankrot u istoriji SAD nego i zamajac najveće bankarske i finansijske krize od velike depresije 30-godina prošlog veka.
Sa distance od deset godina moguće je videti da je ono što je počelo kao američka hipotekarna kriza, daleko premašilo ne samo granice SAD nego i granice sveta finansija. Fatalno je promenjen celi svet. Kada deca za 20-30 godina budu na času istorije učila o ključnim događajima na početku novog veka i novog milenijuma, pominjaće se sigurno datum 15. septembar 2008.
Izgleda dosta verovatno da će istoričari na finansijsku krizu gledati kao na zaokret koji je definitivno sahranio predstavu koju su mnogi imali posle pada komunizma tojest, da se time nastavlja era otvorenih liberalnih demokratija koja se nikad neće završiti.
Kao što to obično u istoriji biva, finansijsku krizu izazvala je kombinacija ljudskih slabosti, pre svega gramzivosti, neodgovornosti i gluposti. Ukratko, banke su na veliko, gotovo bi se reklo i na slepo, davale hipotekarne kredite ljudima koji nisu imali nikakve šanse da ih isplaćuju. Nekvalitetne hipoteke su banke zapakovale u nove složene, tzv investicione produkte koje su potom rejting agencije, što iz nepažnje što iz neznanja i drugih razloga, ocenjivale visoko a onda su ih banke prodalavale po celom svetu. U svojoj gluposti često su ih same banke kupovale i prodavale između sebe. Nikome tada nije padalo na um da je ekonomski besmisleno davati kredite ljudima bez prihoda i koliko to može biti ekonomski opasno.
Neisplaćene hipoteke su izazvale krah više desetina američkih banaka i kreditnih ustanova. Ubrzo su se problemi proširili na Evropu u celi svet. Bankovnom sistemu je najednom počeo da nedostaje realni novac i sve više subjekata nije bilo sposobno da isplaćuje svoje obaveze. Padale su berze, bankrotirale ne samo banke nego i vlade. Nezaposlenost je počela naglo da skače. Neposredno po izbijanju krize bez posla u svetu je ostalo 62 miliona ljudi.
Svet (ponovo) na ivici katastrofe
Svet se tada našao na ivici globalne katastrofe. Malo je nedostajalo da do nje i dođe. Bilo je dovoljno da se lavina bankrota ne zaustavi što bi ugasilo bankovno tržište. Niko ne bi više mogao da uzme novac iz svoje banke, niko ne bio dobio kredit... Svet bi se zaustavio. Što se to, ipak, nije dogodilo najveću zaslugu, osim sreće, imaju nesumnjivo ogromni paketi tzv infuzije novca koje su centralne banke u vidu biliona dolara dale ekonomijama na izdisaju. To je konačno i upalilo, ekonomije su se pokrenule, ali je cena toga bila ogromna.
Nije reč samo o izgubljenim desetinama biliona dolara. Veći gubitak je potkopano neosnovano uverenje, koje je vladalo decenijama, da od globalizacije ekonomije - korist ima velika većina svetske populacije.
Ogromne mase pogođenih ljudi prestaju da misle da svet treba da bude otvoren, a uz nepoverenje i nesigurnost u ljude se uvlači i zloba. U tom smislu današnja situacija frapantno naliči onoj u kojoj je svet bio 30-ih godina prošlog veka. Uzdrmano je poverenje u elitu, postupno jačaju populizmi, desnica, nacionalizmi... Već viđeno pre oko 70-80 godina. Šta uraditi da se stvari ne nastave onako kao tada?
