ALKOHOL I CIVILIZACIJA
"Želja za alkoholom i opijanjem bila je generator neolitske revolucije i nastanka modernog čoveka", tvrdi se u studiji američkog arheologa McGovern-a: Štetan za pojedinca, koristan za čovečanstvo... (foto: dr McGovern, 1980.)
Rekonstrukcija pivnice u starom egiptu: fotografija iz Rosicrucian Egyptian Museum
u San Hoseu, Kalifornija.
Sve je počelo time što su naši divlji preci, koji su sakupljali plodove i jeli ih, primetili da neki od njih koji su fermentirali i prevreli, izazivaju prijatnu euforiju kao nijedna druga hrana. No, pođimo redom...
Najpre su to bili lovci i sakupljači plodova. Potom su se „usadili“, počeli obrađivati polja, gajiti životinje... Plodove nisu više samo sakupljali sa zemlje nego su voće počeli gajiti...
Sve to se odigravalo negde 11-12 hiljada godina pre nove ere i taj proces, koji je divljeg pretka čoveka pretvorio u poljoprivrednika, doveo je do stvaranja civilizacije. U tom kontekstu se pojavljuje teza da za pokretanje neolitske revolucije nije bilo toliko važno - lakše i stabilnije dolaženje do hrane, koliko (duboka) ljudska želja za alkoholom i opijanjem, ta euforična avantura s promenom svesti.
Traganje za alkoholnim pićima
Tu tezu ističe američki arheolog sa Pensilvanijskog univerziteta, Patrick McGovern u upravo objavljenoj knjizi „Otvaranje prošlosti: traganje za vinom, pivom i drugom alkoholnim pićima“. On decidno tvrdi da je uzrok ovog možda najvećeg preokreta u istoriji ljudskog roda bila čovekova želja za opijanjem.
Dr Patrick McGovern
Sve je počelo slučajno kada su naši divlji preci - sakupljači plodova - primetili da neki od njih, koji su fermentirali i prevreli, izazivaju prijatnu euforiju kao nijedna druga hrana. I naravno, poželeli su da taj efekat ponove još jednom i još jednom...mnogo puta. Za zadovoljenje te želje nije, međutim, bilo dovoljno prevrelih plodova. I tako, radi zadovoljenja te želje, pokrenut je ogroman fizički i duhovni trud koji je rezultirao time da je pronađen način kako da se sistematski od plodova dobija alkohol. A proizvodnju plodova su razvili u ogromnoj meri, ne toliko zbog jela, koliko zbog alkohola, tvrdi McGovern.
Piće pre točka
Teza McGoverna se potkrepljuje, između ostalog, jednim nalazom iz Kine, starim preko devet hiljada godina. U neolitskom selu kod mjesta Tia-Chu nađeni su ostaci izvesne vrste medovine od 10 stepeni alkohola. To je bilo u vreme kada čovek još nije pronašao točak!
McGovern smatra da hipotezu o tome da je alkohol pokrenuo bitnu promenu ljudskog ponašanja potvrđuju i neki noviji nalazi na teritoriji današnjeg Irana. Veština da se dobija alkohol iz voća, priinča i drugih žitarica se, naime, veoma brzo širila tokom mlađeg kamenog doba tj. neolita.
Pića, na granici između vina i medovine, koja su sadržavala i dosta šećera, pomagala su ljudima i u preživljavanju.
„Kombinacija visokoenergetskog šećera i alkohola bila je sjajno rešenje za preživljavanje u neprijateljskoj sredini sa malo prirodnih izvora“, dodaje McGovern.
