Nemoć “Berlina”, diplomatija o Ukrajini zaglušena topovima

“Iskren razgovor, teški pregovori”, naslovio je Dojče vele svoj rezime agencijskih vesti o pokušaju ministara Nemačke, Rusije, Francuske i Ukrajine, Frank-Valtera Štajnmajera, Sergeja Lavrova, Lorena Fabijusa i Pavla Klimkina da se, juče posle podne u Berlinu, slože o nečem što bi bilo političko “ukrajinsko rešenje”. Štaviše, i polje dosegnute “iskrenosti” ostalo je ograničeno, s obzirom na objašnjenje Štajnmajera štampi da se njome odlikovao razgovor o “pojedinim pitanjima”. Po prilici, ne sav i o svemu – mada su pregovori trajali pet časova.

Neposredni cilj diplomatskog pokušaja sveden je na prekid vatre, kojom oružane snage Kijeva i federalisti (“separatisti” ili “teroristi”, određuje se prema toj strani u sukobu zapadna štampa) nastoje da zauzmu ili odbrane Donjeck i Luganjsk – dve poslednje tvrđave Ukrajinaca Rusa, koji zahtevaju ustavno preuređenje istoka Ukrajine u pravcu konfederacije.

“Cilj je i dalje da se u Ukrajini dođe do prekida vatre i preduprede buduće žrtve”, izjavio je ministar Nemačke (http://www.dw.de/frank-words-difficult-talks-on-ukraine-yield-limited-progreš-in-berlin/a-17859802). “Mi ćemo, i ovog puta je to dogovoreno, najpre izvestiti naše šefove vlada i država u našim prestonicama a onda, možda, ako je mogućno u toku sutrašnjeg utorka, saglasiti se na koji način da produžimo današnju diskusiju”, rekao je Štajnmajer.

Villa Borsig/Berlin, 17.08.2014 - sastanak ministara inostranih poslova Nemačke, Rusije, Francuske i Ukrajine, Frank-Valter Štajmajera (drugi s desna), Sergeja Lavrova (desno), Lorana Fabijusa (levo) i Pavlo Klimkina, nadomak Berlina

Bez dogovora o prekidu vatre

Ministri su istupili u javnosti u ponedeljak, sutradan posle napornih pokušaja da se o nečem slože prethodne večeri. Diplomata Rusije Lavrov, izjavio je da pregovori nisu proizveli “pozitine rezultate u (...) uspostavljanju prekida vatre i (otpočinjanju) političkog procesa”, citirao je Dojče vele prema agencijama (AFP, AP, DPA, Rojters). Lavrov je optužio nove lidere Kijeva da sve vreme menjaju svoje zahteve u odnosu na to šta je potrebno, da bi se između vladinih trupa i njihovih oponenata uspostavilo primirje.

“Naši ukrajinski partneri, za nevolju, nastavljaju s postavljanjem uslova – i reklo bi se, dvosmislenih – uključujući, kako oni kažu, uspostavljanje neprobojne granice”, rekao je ruski ministar. Dok Rusija želi “bezuslovan prekid vatre”, citiran je.

Ono u čemu je sastanak uspeo tiče se ruskog humanitarnog konvoja, s dve hiljade tona pomoći. Postoji nada da će Kijev najzad dopustiti da ta pomoć stigne gde treba. Usred humanitarne katastrofe u zoni Donjeck-Luganjsk, u okolnostima uskraćenog snabdevanja strujom i vodom, s 285 hiljada do sada izbeglih građana, Kijev još nije propustio rusku pomoć. Ni posle provere sadržaja tereta, sopstvene i od Međunarodnog Crvenog krsta, i opovrgnutih besmislica da je konvoj zapravo ruski Trojanski konj uz koji sledi ruska vojna invazija (To su bile izjave najviših instanci Kijeva, Vašingtona i Londona, bezmalo desetak dana!).

Pomoć Moskve na blizu trista teških kamiona čeka uz granicu.

“Zapadne vlade boje se mogućne ruske intervencije”, ponovljeno je i u ponedeljak, uprkos navodnom međusobnom razjašnjavanju diplomata u Berlinu.

“Lavrov je porekao da Moskva pomaže pobunjenicima”, a za ruske trupe uz granicu sa Ukrajinom, rekao je da “moraju biti u pripravnosti kada je ‘stvarni rat’ u neposrednoj blizini”, naveo je Moskou tajms (http://www.themoscowtimes.com/news/article/germany-says-leaders-to-discuš-how-to-proceed-with-ukraine-crisis-talks/505225.html).

Rostov-on-Don region, 17.08.2014 - konvoj od 280 kamiona sa humanitarnom pomoći za istočne delove Ukrajine, nastavio je put, posle provere članova regionalne delegacije Međunarodnog komiteta Crvenog krsta (ICRC) za Ruske Federacije, Belorusije i Moldavije ka rusko-ukrajinskoj granici

Prvo pobeda, onda pregovori s pobeđenim

Neuspeh diplomata da se u Berlinu slože o suštini – o tome da trajno rešenje krize Ukrajine može počivati jedino na sporazumu i ustavnoj verifikaciji njene ruski naklonjene i one zapadno orijentisane strane, potvrđuje da rešenje neće biti izvodljivo bez SAD, a one nisu za stolom. Ideja o konfederaciji, ruskog je porekla, iz vremena kada je Moskva bila prinuđena da se pomiri s faktom američki inspirisanog prevrata. Oprezno ali eneregično, ruskom insistiranju pridružio se potom Berlin, što je onda izraženo pokušajima Ženeve 1 i Ženeve 2 proletos, da se stolu pregovora u rešenju privedu Ukrajinci, predstavnici jedne i druge strane.

Rusku inicijativu paralisao je Vašington i podstakao vlasti u Kijevu da, pre bilo kakvih pregovora, prvo savladaju otpor na istoku zemlje vojničkim sredstvima. Uz stručnu pomoć američkih vojnih specijalista i CIA, na istok je pošla kaznena ekspedicija. Obrazovana je Nacionalna garda dobrovoljaca sa Majdana, anti-ruski nadojena, nacionalistički i fašistički orijentisana zamena bezvoljne ukrajinske armije. Garda je u opsadi milionskog Donjecka i Luganjska i Kijev ima živ osećaj da mu nije potrebno mnogo do pobede.

U okolnostima vojničke prevage vladinih snaga na terenu, Vašington je Berlinu izvukao ćilim ispod nogu –izbijen je iz ruku materijalni argument za rusku tezu da je jedini izlaz da se ukrajinske strane međusobno dogovore. Diplomatska saradnja Nemačke i Rusije počivala je na pretpostavci moći istoka Ukrajine da se odupre Kijevu, čime se političko rešenje činilo logičnim. U subotu, javljeno je da je zastava Kijeva istaknuta unutar Luganjska. Ukoliko bi pao Luganjsk, obreo bi se u potpunom okruženju Donjeck, bez mogućnosti da mu se doturi pomoć. Stvari stoje tako, kao da je jasan nagoveštaj da postoji strana koja će pobediti.

Donjeck, 18.08.2014 - konferencija za novinare proruskog lidera Aleksandra Zakaršenka

Raketirali izbeglice

Opsađeni Donjeck je bez vode i elektrike, razara se iz teških oruđa a poslednjih dana i iz raketnih sistema “grad”. Kijev poziva stanovništvo da iskoristi “humanitarne koridore” i izvuče se napolje. Branioci Donjecka navode da po oko pet stotina ljudi dnevno pokušava da to učini. Međutim, pokušaj u ponedeljak bio je fatalan. Raketirani su civili u koloni izbeglica kojima je garantovan “humanitarni koridor”.

“Snaga eksplozivnog udara u konvoj je bila tolika da su ljudi u vozilima sagoreli živi”, spokojno je izjavio govornik oružanih snaga Ukrajine Anatolij Prošin, govoreći u ponedeljak u podne o tobože artiljerijskoj vatri “separatista” na kolonu iz Donjecka prema ruskoj granici. Prošin nije saopštio koliko ljudi je poginulo, međutim, barata se izrazom “nekoliko desetina” – a Kijev je za raketiranje konvoja optužio federaliste. Proizilazi, iz Donjecka tukli po sugrađanima.

Potseća na epizodu s oborenim putničkim “boingom”.

Pokušaj Berlina da u saradnji s Moskvom i Kijevom osigura prekid vatre, približno je najviše što evropska frakcija rusko-nemačkog “pokreta za mir” može ponuditi ruskoj strani. Ukoliko Donjeck ne preuzme vojnu inicijativu, sasvim je sigurno da neće biti ni prekida vatre. Definitivo, ukrajinski politički teren zavisi od stanja na bojištu, a ovog časa vaga osvojenog i izgubljenog je u korist Kijeva. U krugu zapadnih saveznika Nemačka nema argument za nešto više. Ministar Ukrajine Klimkin “tvitovao je” javnosti poruku:

“U Berlinu, Ukrajina nije prešla svoje crvene linije. Zahvalan sam Frank-Valteru Štajnmajeru i Lorenu Fabijusu za njihovu podršku.” Znači, Lavrov je bio usamljen.

Donjeck, 18.08.2014 - izbeglički kamp nadomak Donjecka, u blizini Rusko-ukrajinske granice. Procenuje se da je zborg oružanih sukoba u Ukrajini najmanje 350.000 ljudi bilo prinuđeno da napusti svoje domove

Ulazak Rusije trupama odbačen u Moskvi

Iskušenja branilaca Donjecka i ubeđenost Moskve da je na istoku Ukrajine u toku etničko čišćenje Ukrajinaca Rusa, da bi se prostor uz rusku granicu posle nastanio stanovništvom iz drugih krajeva, o čemu je u Sočiju govorio Lavrov, motivisalo je među posmatračima pretpostavku da je Rusija eventualno u iskušenju da u Ukrajini vojnički interveniše. Događaji, u međuvremenu, pogotovo dolazak Lavrova u Berlin, potvrđuju utisak protiv takve teze – reklo bi se da je direktno vojno uplitanje opcija koju je Rusija konačno odbacila.

Celo jedno neformalno telo ruskih eksperata savetuje Vladimiru Putinu da ne uvlači zemlju u rat u Ukrajini. Eksperti su ubeđeni da SAD jedva iščekuju da Kremlj uleti u takvu zamku, fatalno kao Sovjetski Savez u Avganistan. Radije treba dopustiti da Zapad ponudi Ukrajincima ono što im je obećano u prethodnici prevrata, da će priklanjanje Zapadu rešiti nagomilane finansijske i ekonomske probleme Ukrajine.

Rešenje Rusije s Krimom nije prema tome patent predviđen i za istok Ukrajine. Ukrajina će se prepustiti Ukrajincima. Moskva će bdeti uz granicu, eksploatišući ukrajinsku situaciju. Na pragu je zima. Kijevu će biti potreban gas.

Rusija, 18.08.2014 - patrola ruske vojske nadomak Rusko-ukrajinske granice

Osim toga, zbog događaja na istoku, još nije rešeno ni ko je s kim u pobedničkoj vlasti. U nedelju, profašistički Desni sektor, jedna od formacija u Nacionalnoj gardi, zahtevao je od vlasti da istog časa oslobde neke od njegovih članova optužene za kriminal, jer će u protivnom napustiti front i doći da raščiste stvari u Kijevu.

“Ukoliko se našim zahtevima ne udovolji za 48 sati, bićemo prinuđeni da pozovemo svoje jedinice s linije fronta, počnemo generalnu mobilizaciju bataljona rezerve i preduzmemo marš na Kijev... U punoj opremi”, poručeno je Ministarstvu unutrašnjih poslova (http://rt.com/news/180876-nationalists-threaten-kiev-raid/). Ministar je “otpisao”, da je “vreme” da vođa Desnog sektora Jaroš (koji je inače na poternici Rusije) “prestane da glumi Robina Huda” itd. Drugim rečima, Moskva računa da će Kijev tek kročiti u proces utvrđivanja ko je ko, u koaliciji sklopljenoj na brzinu i prigodno, kada se Amerika latila rušenja Janukoviča i sastavljanja tima pobednika.

Sergej Lavrov je događaj komentarisao kao dokaz da “vlasti u Kijevu nemaju kontrolu nad brojnim paramilitarnim formacijama, uključujući Desni sektor, koji, mi procenjujemo, čini veliki deo Nacionalne garde”. Demarš Desnog sektora ministru govori sam za sebe. Postojanje naoružanih grupa koje sponzorišu ukrajinski oligarsi, “takvih kao bataljoni Azov i Dnjepar” pretnja su ukrajinskoj bezbednosti, komentarisao je Lavrov. Njih kontroliše Zapad, ali ne kontroliše ih vlast u Kijevu, rekao je. Ukratko, u trenutku kada se čini da federalisti utvrđeni u Donjecku i Luganjsku nemaju prevagu na fronu, te ni Rusija moć da ih u pregovorima o Ukrajini dovede naspram ukrajinskih vlasti, Rusija će čekati. Odlazak u Berlin je početak te nove, i svakako duže predstojeće faze.