Moldavija se nekako s parafom provukla
Rusija, koja se sa EU i Zapadom bori za uticaj u ovoj, inače, jednoj od najsiromašnijih bivših SSSR republika, nije se previše trudila da spreči vladu iz Kišinjeva da parafria sporazum o asocijaciji - prava iskušenja, verovatno, tek dolaze
Bruto društveni produkt (BDP) per capita ove male zemlje na istoku Evrope iznosi jedva dve hiljade dolara, po čemu ona spada u najsiromašnije u Evropi. No, geopolitički značaj ove zemljice se nedavno naglo povećao zahvaljući tome što se ona oduprla pritisku iz Moskve, koji istina nije tako snažan i odlučan kao u slučaju mnogo veće i za Rusiju i Zapad značajnije Ukrajine. No, to ne znači da taj pritisak neće biti eneregičniji kada se (i ako se) iduće godine bude potpisivao ovaj evvropski sporazum s Moldavijom.
EU obećava, Rusija podozreva
Rusija je više upozoravala nego pretila Moldaviji prekidom isporuke gasa. Moldaviji je pomagao svojim prisustvom američki ministar spoljnih poslova Džon Keri koji je, kad je bilo jasno da će se Ukrajina prikloniti na rusku stranu, zaobišao Kijev i svratio u Kišinjev, odmah po završetku samita NATO u Briselu a malo pre samita EU u Vilnusu. To je bila prva poseta nekog od američkih šefova diplomatije Moldaviji od 1992. (kada je tu zemlju posetio Džems Bejker). Keri je pozdravio i odlučnost Gruzije koja je, takođe, istrajala na nameri da u Vilnusu parafira sporazum o asocijaciji sa Unijom.
Istočno patrtnerstvo EU, promovisano u Pragu 2009, obećava zemljama evropskog istoka tj bivšim republikama SSSR, brže i lakše stizanje do prosperiteta ako trgovinsko-ekonomski pristupe u EU. Na to se, naravno, iz Rusije gleda s nepoverenjem i odbijanjem, utoliko više što je Rusija povezana s tim zemljama dugotrajnim i dubokim vezama koje se nastoje osvežiti i unapredititi formiranjem tzv evroazijskog prostora za koji su se već decidno izjasnili, pored Moskve, Belorusija, Kazahstan i Jermenija.
Moldavija se naročito plaši eventuane ruske zabrane uvoza moldavskih vina koja se, slično kao i gruzijska, tradicionalno najviše prodaju u Rusiji. Zasad se, ipak, nije ništa tako dramatično dogodilo. Veruje se da Moskva neće da otvara istovremeno više frontova i da joj je najvažnije bilo da Ukrajina ne potpiše, a da za Moldaviju i Gruziju ima još dosta vremena...
S druge strane činjenica je da je Moldavija mnogo manje važna Rusiji nego Ukrajina. Oko 54 posto trgovine Moldavije otpada na EU, na drugom je mestu Ukrajina (15 posto) a Rusija je tek na trećem mestu (12). Moldavija izvozi u EU poljoprivredne proizvode, tekstil, mašine, a iz Unije uvozi složenije mašine, saobraćajna sredstva, hemijska sredstva... Što se tiče SAD, ta zemlja ima relativno male ekonomske interese u Moldaviji u koju je prošle godine izvezla robu za svega 64 miliona dolara. Sa Ukrajinom Amerikanci imaju godišnji obim trgovine od čak 3,29 milijarde dolara. No, Vašington je bio u poslednje dve godine dosta široke ruke prema Moldaviji kojoj je dao finansijski pomoć od 1,1 milijarde dolara.
„Ruska veza“ u Moldaviji
Prognostičar Petersonovog instiuta, Andreas Aslud upozorava, međutim, da, iako je Moldavija manje ekonomski vezana od Ukrajine za Rusiju, poznato je da je i ranjivija jer je mnogo manja i siromašnija. Treba imati u vidu, takođe, da je deo Moldavije – Pridnjestar, direktno pod kontrolom „ruskih mirovnih snaga“. Radi se o industrijskoj oblasti koja se graniči, uglavnom, s Ukrajinom i pretežno je naseljena Rusima i Ukrajincima. Analitičari upozoravaju na mogućnost da Rusija prizna tu separatističku oblast.
Test otpornosti na eventualne pritiske iz Moskve može se pokrenuti još koliko ove zime, kao što je to najavljeno ili se već čini u slučaju Ukrajine i Jermenije. Nije isključeno da će Moskva pritisnuti Kijev radi učvršćenja njihove carinske unije koja bi bila jaka protivteža Evropskoj uniji.
Iz Rusije pritisci idu postupno i mekšim formama – na primer, već se nagoveštava da moldavska vina i rakije ne ispunjavaju standarde kvaliteta. S druge strane, poznato je da čak četvrtina Moldavaca radi u inostranstvu, a najviše ih je u Rusiji. Ti gastarbejteri donose svojoj zemlji čak petinu BDP-a.
Zemlja je zatím gotovo isključivo zavisna od ruskog plina kojim se masovno greju moldavska domaćinstva. Mnogi se upravo najviše boje zavrtanja slavina gasa što je, kažu, Moldavcima nedavno posredno zapretio ruski diplomata Dimitrij Rogozin.
