Preraspodela moći - buđenje kineskog diva

Kinesko proglašavanje vazdušne odbrambene identifikacione zone u Istočnom kineskom moru, u kojoj se nalazi lanac ostrva Diajou ili Senkaku oko kojih se Kina spori sa Japanom, pokazuje da se sa ekonomskim rastom budi i nova globalna sila sa svojim težnjama i interesima.

Kina, kao druga najveća ekonomija na svetu, ima sve veći uticaj na globalne ekonomske tokove, a deo toga možemo i mi da vidimo sa dolaskom kineskih investicija u Srbiju. Zato geopolitički položaj Kine postaje sve interesantniji naučnicima koji pokušavaju da utvrde kojim pravcem će se najmnogoljudnija zemlja dalje razvijati i kakvi će biti njeni interesi u budućnosti.

Geopolitički činioci Kine

U Institutu za evropske studije Ivan Zarić, doktorand na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, održao je predavanje na temu “Geopolitičke perspektive NR Kine” na kome se osvrnuo na činioce geopolitičke pozicije Kine, kao i na njenu rastuću ekonomsku i vojnu moć i odnos sa drugim svetskim silama, pre svega Rusijom i SAD.

Istorijski činilac je veoma značajan faktor u određivanju pozicije Kine jer je to civilizacija stara 2.000 godina i istorija ima uticaja i na današnja dešavanja. Na primer, krajem 19. i početkom 20. veka Kina je bila pod jakim uticajem Zapada i carskog Japana. Takođe, nakon hladnog rata i raspada SSSR smanjena je opasnost sukoba Kine i SSSR-a koji je stalno tinjao pedesetak godina. Zarić ocenjuje da na zapadu neopravdano zapostavljaju istorijski faktor u analizama Kine.

Ekonomski činioci možda su i najvažniji u razumevanju današnje Kine. Snažan ekonomski razvoj poslednjih 35 godina svrstava ovu zemlju u najveće igrače savremenog sveta.

Fizičko-geografski činioci čine Kinu specifičnom, s jedne strane kontinentalnom silom ali čiji je najnaseljeniji i najrazvijeniji deo priobalno područje. Površina Kine je preko devet miliona kilometara kvadratnih i ima najdužu kopnenu granicu na svetu.

“Kina je rešila sve granične sporove sa kopnenim susedima osim sa Butanom i Indijom. Na zapadu Himalaji, Tibet i pustinja Gobi predstavljaju fizičku barijeru, kako osvajanjima, tako i za saradnju. Istočni priobalni deo predstavlja strateški centar jer je to najnaseljenija oblast, privredni centar i odatle su krenule reforme”, objašnjava Zarić.

U nekim analizama, Kinu čak posmatraju kao ostrvo i upoređuju je sa drugim ostrvskim silama kao što su Velika Britanija, Japan ili SAD. Njen istočni deo je ograđen sa zapada prirodnim barijerama, planinama i pustinjom, a sa istoka morem. Taj strateški centar zovu i kineskim hartlendom po ugledu na Makinderovu podelu sveta, iako se u toj podeli Kina nalazi u rimlendu.

Prema rečima Zarića, u kineskoj istoriji prepliću se dva pravca delovanja, telurokratski (kopneni) i talasokratski (pomorski). Kopneni pravac je bio dominantan u istoriji. Kina je upravo podigla Kineski zid da bi se zaštitila od upada varvara sa kopna. Osim u pomorskim istraživanjima u 15. veku talasokratski pravac je bio zapostavljen u Kini.

“Karakteristika Kine je što je ona jedini veliki igrač koji može da ostvari i kopnenu i pomorsku moć. Na primer Rusija i Nemačka su uvek bile kopnene sile, dok su Velika Britanija i SAD pomorske sile”, napominje Zarić.

Kineski ekonomski rast

Od proglašenja ekonomskih reformi 1978. godine Kina je zabeležila fantastičan ekonomski rast, tako da je od 2010. godine druga najveća ekonomija na svetu.

“To je proizvod politike reformi i otvaranja prema svetu. Oni su pravili eksperimente u mikroregionima koji su, ako su bili uspešni, primenjivani na celu zemlju. Svi eksperimenti su se odvijali u priobalnom delu zbog najlakše komunikacije i trgovine sa svetom”, kaže Zarić.

U poslednjih 35 godina prosečan godišnji rast BDP-a iznosio je 9,9 odsto. Za ovu godinu planiran je rast od 7,5 odsto,. Do 2017. godine planira se blago usporavanje rasta na sdam odsto, a do 2020. godine na 5,5 odsto.

“Cela kineska reforma sprovodi se kako bi Kina ušla među srednje razvijene zemlje sveta po BDP po glavi stanovnika što je za zemlju sa 1,3 milijarde stanovnika veliki uspeh”, napominje Zarić.

Kao posledica razvoja javilo se ugrožavanje energetske bezbednosti. Od 1993. godine Kina je postala neto uvoznik nafte, a od 2002. godine zavisna od uvoza ovog energenta iako on čini svega 18 odsto ukupne potrošnje energije, dok je i dalje dominantan ugalj sa učešćem od 70 odsto u potrošnji. Glavni izvori snabdevanja naftom Kine su Saudijska Arabija sa 16 odsto, Angola sa 15 odsto, Iran sa 12,5 odsto i Rusija sa 8,8 odsto. Kada se radi o rutama snabdevanja, najveće tačke zagušenja su Hormuski i posebno Malajski tesnac kroz koji dolazi 80 odsto uvoza nafte i kroz koji prolazi najveći deo robe koju Kina izvozi. Ovaj prolaz je od tolikog značaja za Kinu da je jedan naučnik, Čeng Šaofeng izjavio da “ko god drži Malajski moreuz, drži u zahvatu strateški energetski prolaz i može da zapreti kineskoj energetskoj bezbednosti”.

Zato Kina sve aktivnije gradi naftovode i gasovode kao alternative pomorskom prevozu energenata. Tu se pre svega radi o dopremanju gasa i nafte iz Centralne Azije, iz Kazahstana i Turkmenistana. Međutim i dalje je potrebno to gasovodima prebaciti na istok Kine što čini pomorski prevoz i dalje najjeftinijom varijantom.

Vojna moć

Sa rastom ekonomske moći neizostavan je rast i vojne moći. U prvoj deceniji od početka reformi i otvaranja Kina je svesno smanjivala izdvajanja za vojsku i sve bacala na razvoj ekonomije. Međutim, iako se i danas smanjuje udeo vojnog budžeta u BDP-u svake godine se izdvaja sve više i više novca za vojni budžet. Tako je u 2013. godini, prema zvaničnim podacima, vojni budžet dostigao 114,3 milijardi dolara.

“Amerikanci ih optužuju da ne prikazuju transparentno izdvajanja za vojsku. Međutim sa dva miliona vojnika, to su i dalje daleko manja izdvajanja po vojniku nego SAD. U svakom slučaju rast vojnog budžeta će se nastaviti. Na zapadu misle da je vojni budžet veći nego što Kinezi objavljuju i smatraju da je dostigao 142 milijarde dolara. Ocenjuje se da će Kina do 2016. godine biti vojni hegemon u regionu sa vojnim budžetom većim od svih ostalih zemalja zajedno. Ovakve analize uvode nove bezbedonosne dileme i najavljuju trku u naoružanju”, ističe Zarić.

Sa rastom multipolarnosti svet očekuju novi izazovi. Procenjuje se da će budući osnovni pravac razvoja Kine biti prema moru gde će joj glavni konkurent biti SAD. To nagoveštava i odustajanje od sistema obalske odbrane i pomeranja odbrane dublje ka moru. U prvoj fazi, do prvog lanaca ostrva u kom se nalaze Japan i Kurilska ostrva, a kasnije još dublje u more. Ovome odgovara i stavljanje u upotrebu prvog kineskog nosača aviona. Krajnji cilj je da nijedan lanac ostrva ne može sprečiti izlazak Kine na more.

Iako zvanična Kina negira planove za izgradnju vojnih baza, osnosno strateških uporišta, u akademskoj javnosti ta teza se aktivno zagovara. govori se o 18 tačaka u Africi i Aziji, uglavnom na pomorskim transportnim linijama, gde bi Kina mogla postaviti ta strateška uporišta.

Na kopnenoj strani nalazi se evroazijski pravac i, prema oceni Zarića, on će ostati sekundaran jer će se Kina fokusirati na more i konkurenciju sa SAD. Ipak ni na ovoj strani Kina ne sedi skrštenih ruku i osim Šangajske organizacije za saradnju predleže Ekonomski pojas puta svile koji je orjentisan na Centralnu Aziju i unapređenje saradnje i infrastrukture.

“Postoji verovatnoća da su Evroazija i Ekonomski pojas puta svile konkurentski projekti Rusije i Kine oko dominacije u Centralnoj Aziji. Ne verujem da može biti nekog savezništva između Rusije i Kine, jer ni jedni ni drugi ne bi pristali na ulogu mlađeg brata u savezu. Dok god je Kinezima jeftinije da kupuju sirovine iz Sibira i sa Dalekog istoka oni će biti partneri Rusiji. S druge strane, Rusima ne odgovara da im se na granici pojavi tako moćna sila i to tamo gde je granica slabo naseljena, a bogata sirovinama. Verujem da će se odvijati niži nivoi saradnje kako bi se lakše prešlo sa unipolarnog na multipolarni svet. Naravno ne verujem da bi ulazili u sukobe kojim bi išli na ruku anglosaksonskom delu sveta”, zaključio je Zarić.