Krugmanova upozorenja
Politicki radikalizam na jugu Evrope i nezaposlenost mladih
Nedavno je nobelovac Pol Krugman upozorio na mogućnost da recesiona psihologija i praksa koja traje u svetu i u EU i Grčkoj već šestu godinu, može potrajati još godinama i decenijama. Krugman kaže: “Ali šta ako svet u kojem živimo poslednjih pet godina predstavlja novo normalno? Šta ako depresijski uslovi budu potrajali, ne još godinu-dve, nego decenijama? Možda mislite da su ovakve spekuliacije nešto čime se bavi radikalna margina”.
Dugo trajanje krize otvara i pitanje ekonomksog i političkog mentaliteta i ponašanja država i nacija, od prihvatanja krize kao “prirodnog stanja” do opšte pobune koja vodi u socijalne i političke sukobe širih razemera, ratove, prevata, epidemije političkog nasilja i terorizma.
Mladi žrtve recesije
Najviše su pogođeni globalnom krizom mladi u EU i evro-zoni. Dugo trajanje izaziva visoku konfliktnost, seobe - migracije mladih sa juga na sever Evrope, ali i kontinetalno preseljenje. Nezaposlenost mladih još je u usponu. Lideri nezaposlenosti u evro-zoni su i dalje Španija, Italija i Grčka. Podaci govore da je u Španiji nezaposlenost mladih narasla na 57,4 posto, u Grčkoj je taj procenat nezaposlenosti mladih rekordnih 58 posto, dok je u Italiji ova stopa narasla na 41,2 posto.
Jug Evrope i Balkan su izuzetno ekonomski i politički trusna područja sa lančanim reakcijama sukoba. Teza Pola Krugmana o dugoročnoj recesionoj psihologiji može ozbiljno uzdrmati Evropu.
Balkan poligon siromaštva i dominacija
Na talasima globalne krize može se očekivati politički i ekonomksi uspon Turske sa oblicima nacionalizma i radikalnog esktremizma turske političke oligarhije. Podaci govore da će Turska biti na kraju 2013. godine zemlja sa najvećim rastom BDP u regionu u toj godini, po podacima MMF u izveštaju "World Economic Outlook 2013", sa očekivanim ekonomskim rastom od 3,8 odsto.
I drugi u regionu beleže izvesni napredak ali na bazi stranih kredita i podrške MMF. Na primer, Kosovo će po ovoj projekciji zabeležiti rast od 2,64 odsto, a slede Makedonija sa 2,2 odsto, Rumunija i Srbija sa 2 odsto, Albanija sa 1,7 odsto, Crna Gora sa 1,5 odsto i Bugarska i Bosna i Hercegovina (BiH) sa 0,5 odsto. Izveštaj predviđa da će u Hrvatskoj BDP pasti za 0,6 odsto, Grčkoj za 4,2 odsto i na Kipru 8,7 odsto. Sve su to projekcije ali, realno, čitav Balkan je u zoni visokog investicionog rizika.
Grčka “socijalna kriva” siromaštva
Opasnost od siromaštva se utvrđuje na osnovu odnosa broja domaćinstava s prihodom manjim od 60 odsto prosečnog prihoda, u ukupnom broju domaćinstava jedne zemlje. Tako u Grčkoj granica opasnosti od siromaštva iznosi 5.708 evra za osobu koja živi sama, a 11.986 evra za statistički prosečnu porodicu koju čine dve odrasle osobe i dvoje dece mlađe od 14 godina.
Najveći problem kod većine država juga Evrope i Balkana je stalni trend siromašenja “po dubini” društva. Podaci govore da u Grčkoj siromaštvo najviše pogađa domaćinstva koja čini samo jedan roditelj s jednim detetom ili više dece (66 odsto), slede nezaposleni muškarci (52,1 odsto), ostali nezaposleni (33,3 odsto), deca (od rođenja do 17 godina, 26,9 odsto), žene koje žive same (24,1 odsto) i porodice čiji je jedan član stariji od 65 godina (23,5 odsto). Oko milion porodica u Grčkoj je u opasnosti od siromaštva ili, prevedeno, najmanje oko tri do četiri milina ljudi, tačnije 3.795.100 ljudi što je 34,6 odsto ukupnog stanovništva. I taj broj je porastao u odnosu na 2011. godinu, kada je bio 3.403.300.
Ako bi prihvatili Krugmanovu tezu o recesionoj “normali”, onda bi Grčka mogla u narednih pet godina da dostigne i do 50 odsto stanovništva u zoni siromaštva što jača sve oblike autoritarnosti i predstavlja opasnost po državu, demokratske vrednosti i institucije.
