Тri najveće zemlje EU pripremaju ograničenja za imigrante iz EU
Тri najveće zemlje EU pripremaju ograničenja za imigrante iz EU
(foto, upozorenje na putu da je blizu opasnost od ilegalnih imigranata, u blizini američko-meksičke granice)
Ubrzo pošto je britanski premijer Dejvid Kameron (David Cameron) najavio reformu imigracione politike, slične inicijative su se pojavile i u Francuskoj i Nemačkoj. Glavni razlog jeste očekivana navala imigranata u potrazi za poslom iz Rumunije i Bugarske prema čijim građanima je većina zemalja EU primenjivala sedmogodišnje odlaganje otvaranja tržišta radne snage.
(Najviše pada u oči besprimerna oštrina francuskih socijalista, koji se po radikalizmu i retorici prema Romima iz Bugarske i Rumunije, ne razlikuju, tačnije kao da se utrkuju sa ultradesnicom, tradicionalno ksenofobičnom)
Invazija radne snage iz Rumunije i Bugarske, kako se procenjuje, ojačaće pozicije krajnje desnice koja bi mogla da osvoji na izborima za Evropski parlament iduće godine, bar 30 posto više mesta nego što ih ima sada. Ova tema je, inače, uz Ukrajinu, glavna tačka dnevnog reda EU samita koji upravo počinje u Vilnusu.
Ta tema je toliko ovladala nemačkom unutrašnjom politikom da su se CDU i SDP, u svom upravo sklopljenom sporazumu o tzv velikoj koaliciji, posebno obavezale da će nastojati da se onemogući strancima iz EU da zloupotrebljavaju socijalni sistem zemlje. U Francuskoj se pripremaju oštra ograničenja i kontrola tzv sezonske radne snage na koju se oslanja dobar deo poljoprivrede i turizma na jugu zemlje.
U Britaniji je, inače, već formulisan predlog da će stranci iz EU moći da uživaju britansku pomoć za nezaposlene tek posle tri meseca boravka na Ostrvu, a izgubiće pravo na nju, ako u roku od pola godine ne nađu posao. Kameron je najavio da će britanske vlasti ubuduće energično deportovati strance iz EU koji nemaju stalno boravište i bave se prosjačenjem. Debata o tome je već počela.
„Nije moguće da građani EU imaju pravo da osnivaju firme u Bukureštu ili Sofiji i profitiraju na jevtinoj radnoj snazi, a istovremeno da se onemogućava pristup na tržište radne snage građanima iz drugih zemalja“, ukazala je u Evropskom parlamentu rumunska političarka-evroposlanikinja Monia Makovei (Macovei).
Slobodno kretanje radne snage je, inače, uz slobodno kretanje robe i kapitala, jedan od tri ekonomska temelja na kojima je nastala i razvijala se EU.
