Sirija: evakuisano 20 američkih ambasada u regionu

Vladajuća sirijska partija Al Baath počela je juče takozvano neprekidno zasedanje, dok se čeka da američki Kongres sutra krene sa razmatranjem rezolucije o vojnom napadu na ovu zemlju. Državna agencija SANA iz Damaska objavila je da su nacionalni lideri Al Baatha razgovarali o razvoju događaja po pitanju pretnji SAD. Zasedanje će se nastaviti dok god to prilike budu zahtevale, prenosi SANA.

U zemlji su nastavljeni sukobi oko hrišćanskog sela Malule između režimskih snaga i pripadnika Al Nusre, ogranka Al Kaide. Katarska Al Džazira Nusrine borce u svojim izveštajima isključivo naziva „pobunjeničkim snagama“. S druge strane, sirijska državna televizija objavila je da je vojska gađala hotel „Safir“ na obroncima sela, koji su teroristi u prvi mah zauzeli, i da im je uništila većinu naoružanja. Pucnjava i eksplozije čuli su se juče u Zamalki, istočno od Damaska, kao i u južnim predgrađima Daraja i Moadamijat al Šam.

Dečaci na ruševinama u naselju Duma u Damasku (Rojters)

Al Nusra priznala ubistvo guvernera

Islamistička grupa Al Nusra preuzela je odgovornost za ubistvo guvernera provincije Hama, koje se dogodilo 25. avgusta. Sunitska grupa povezana sa Al Kaidom, prenosi Al Arabija, likvidirala je Anasa Abdul Razaka putem automobil-bombe. Nusra je saopštila da je bomba bila tempirana da eksplodira u momentu kada je prolazila kolona u kojoj je bio Razak, te je poginulo i nekoliko njegovih kolega. Grupa je istakla da je Abdul Razak učestvovao u „Asadovim zločinima protiv muslimana sunita u Siriji“. Državna televizija je posle napada objavila da se radi o terorističkom aktu. Al Arabija podseća i da je ove godine Savet bezbednosti UN stavio Nusru na crnu listu islamističkih grupa zbog povezanosti sa Al Kaidom. Sama organizacija je emitovala video snimak u aprilu ove godine u kojem se zaklela na vernost Al Kaidinom lideru Ajmanu al Zavahriju.

Iranski mediji, koji zajedno sa sirijskim, danima objavljuju informacije o povezanosti Saudijske Arabije i Katara sa sunitskim pobunjenicima u Siriji, posebno Al Kaidom, ovoga puta se pozivaju na američku štampu i tvrdnje da su upravo Saudijci organizovali prebacivanje jednog Sirijca u Britaniju a koji je bio izložen hemijskom napadu. Opozicionu Oslobodilačku vojsku Sirije podržavaju zapadne zemlje, objavljuje PresTV, i upravo je ova grupa omogućila da pomenuti Sirijac stigne u Evropu gde su ga čekali testiranje i lečenje. To je bio jedan od prvih slučajeva da je počelo da se pominje hemijsko oružje u sirijskom sukobu, da bi iz meseca u mesec počele da dižu glas zapadne zemlje a onda SAD otvoreno pozvale na vojni udar.

 Snimak pripadnika Al Nusre od pre nekoliko meseci, kada su priznali vernost Al Kaidi (IslamTajms)

Tajna kampanja princa Sultana

Prema pojedinim navodima, saudijski princ Bandar Sultan, inače šef obaveštajne službe u Rijadu, uveliko vodi tajnu kampanju sa američkom CIA, koja služi da se potpomognu takfiri militanti u Siriji. (Takfiri su muslimani koji sebi daju za pravo da druge muslimane optuže ili kazne zbog otpadništva od vere.) Princ Sultan često putuje u Pariz i Moskvu, gde pokušava da prikupi podršku za borbu protiv sirijskog režima, dok od 2011. naveliko finansira naoružavanje određenih pobunjeničkih grupa. PresTV objavljuje da Sultan čini isto što i osamdesetih „kada je radio sa Reganovom administracijom na prikupljanju novca i oružja za mudžahedinske borce u Avganistanu“.

Kako je Balkanmagazin ranije objavio, bliskoistočne zemlje duboko su podeljene prema verskom opredeljenju, te su sunitske države, na čelu sa Saudijskom Arabijom i Katarom, i šiitske grupe, na čelu sa Iranom, u konstantnoj borbi za dominaciju u regionu. Šiiti su i libanska organizacija Hezbolah, dok sirijska elita, zajedno sa predsednikom Bašarom al Asadom, pripada šiitskim alavitima. Al Kaida, vehabije, salafije bore se za sunitsku dominaciju.

Protest u turskoj Antakiji protiv rata

Dnevnik Ašark al Ausat objavljuje da je Stejt department u petak povukao ne samo deo zaposlenih iz ambasade u Bejrutu, već i iz predstavništva u Adani na jugoistoku Turske. Za ostatak Turske izdato je upozorenje da američki državljani tamo ne odlaze bez preke potrebe zbog „pretnje od potencijalnog nasilja“. Jedino objašnjenje koje je Stejt department dao jeste da su „povećane tenzije u regionu“. Takođe, obnovljeno je upozorenje da Amerikanci otkažu eventualna putovanja u Pakistan, odakle je iz konzulata u Lahoru još 9. avgusta evakuisana grupa zaposlenih. Javni i konzularni poslovi u ovom gradu i dalje nisu u funkciji.

Američki mediji su, naime, prošle nedelje preneli da su SAD presrele naredbu „iranskog zvaničnika“ militantima u Iraku da napadnu objekte koje kontrolišu SAD u Bagdadu ukoliko Barak Obama krene u vojnu agresiju protiv Sirije. Ambasada u Bagdadu još nije evakusana. Ipak, dnevnik Ašark al Ausat primećuje da je gotovo 20 američkih ambasada i konzulata početkom prošlog meseca zatvoreno na Bliskom istoku i u Africi, kada su SAD saopštile da su presrele terorističke pretnje. Tako je ambasada u jemenskoj prestonici zatvorena pre više od dve nedelje. List podseća da je u aprilu 1983. grupa islamista povezanih sa Iranom digla u vazduh američku ambasadu u Bejrutu, kada je poginulo 63 ljudi. Iste godine u oktobru, jedan šiit samoubica bombom je uništio barake Amerikanaca i Francuza u Bejrutu, ubivši 299 stranih vojnika.

U međuvremenu, iako je turska vlast stala na stranu američkog predsednika kada je u pitanju napad na Siriju, stanovništvo većinom ne želi da zemlja bude uvučena u građanski rat. Građani Antakije juče su protestovali protiv vojne intervencije na ovu susednu državu.

Bliskoistočni mediji navode i da bi tim istražitelja UN mogao da dostavi preliminarni izveštaj o hemijskom napadu u Damasku 21. avgusta - do kraja sledeće nedelje. U izveštaju će se naći detalji vezani sa naoružanje, hemijski otrov i način upotrebe. Tim UN prikupio je oko sto uzoraka tkiva, dlaka, krvi i urina od ljudi i životinja, sa ostataka oružja i delova ruševina. Oni su pre tačno osam dana završili posao i uzorke odneli u švedsku laboratoriju.

Pripadnici pakistanske Avami radničke partije protestovali su u četvrtak u Pešavaru protiv američkog napada (AP)

Obama prikupio 11 potpisa

Samit G20 u Sankt Peterburgu završio se podelom predstavnika zemalja članica po pitanju neophodnosti da se Sirija „kazni“ putem vojne operacije. Obama je uspeo da prikupi saglasnost 11 zemalja koje tvrde da je Asadov režim odgovoran za hemijski napad 21. avgusta. One su potpisale zajedničku izjavu na kraju zasedanja u Rusiji, tražeći „snažan međunarodni odgovor na teško kršenje svetskih normi“. U dokumentu se navodi da dokazi „jasno ukazuju na odgovornost sirijskog režima“, uz zaključak da je „Savet bezbednosti UN i dalje paralizovan, kao što je bio i u poslednje dve i po godine“. Izjavu su potpisale Amerika, Britanija, Francuska, Australija, Kanada, Italija, Japan, Južna Koreja, Saudijska Arabija, Španija i Turska.

Ipak, u zajedničkom dokumentu nije precizirano koje su to „kaznene mere“ koje američka vojska može da preduzme, dok je ruski predsednik Vladimir Putin podsetio da je, iako je britanski premijer Dejvid Kamerun potpisao izjavu, parlament u Londonu glasao protiv vojnog udara, te da on očito ne istupa u ime čitave zemlje. Rusija je odbila da potpiše ovaj papir, kao i Kina, Južna Afrika, Indija, Indonezija, Argentina i Brazil.

„Šesti put u jednoj deceniji“

Zapanjujuće je da se, po šesti put u deceniji, vodi globalna debata o tome da li zapadne zemlje treba da upotrebe svoju vojnu superiornost da napadnu arapske zemlje „kako bi se te arapske zemlje naterale da primene ’međunarodne norme’“, piše Rami G. Khouri u komentaru za Džordan tajms.

„Nakon iskustva u Iraku, Libiji, Avganistanu, Maliju i globalne upotrebe bespilotnih letelica protiv pripadnika Al Kaide, danas smo svedoci uzavrele debate širom sveta o mudrosti, efikasnosti i legitimitetu američkog udara na sirijske mete“, navodi Khouri. Kako kaže, ne iznenađuje činjenica da se Obamina administracija postavlja tako da će krenuti u napad sa ili bez odobrenja Kongresa ili zapadnih saveznika. Velike su šanse da ćemo u predstojećim danima gledati desetine američkih projektila kako ruše objekte u Siriji, dok će se u svetu iznositi „žustri argumenti“ za i protiv akcije, ističe on.

Ovaj analitičar navodi da su „najbesmisleniji argumenti“, koje neki Amerikanci ističu u prilog svog stava, da su SAD „najjača, najmoralnija i najliberanija zemlja sveta, te su prinuđene da nametnu međunarodne norme i zakone, ako ne mogu drugim načinima to da učine“, kao i da se Americi „ne smemo zameriti, već se mora poštovati njen ultimatum, kao kada je Obama za upotrebu hemijskog oružja u Siriji rekao da je pređena ’crvena linija’“.

„Drugim rečima, kredibilitet SAD je u pitanju a Vašington mora da napadne Asada da bi se osigurao da će država biti poštovana i da će njene naredbe biti ispunjene u sličnim situacijama u budućnosti. Nadam se da je Bela kuća zaposlila neke političke psihologe da joj pomognu da razume zašto se dešava da posle svake ovakve epizode sa američkim raketama i neposlušnim diktatorima na Jugu, dolazi sledeći diktator i na prvi pogled se opire Sjedinjenim Državama, potpuno ignorišući vojnu moć Vašingtona i njegovu posvećenost sopstvenom kredibilitetu. Da li je moguće da američki stav najpre predstavlja psihološki napitak koji čini da se Amerikanci osećaju samozadovoljnijima, a da zapravo ne promoviše širu globalnu saglasnost sa tim važnim međunarodnim normama“, pita Khouri.

Kao kritičnu tačku Khouri navodi i činjenicu da ostatak sveta ispituje legalitet i moralnost Amerike i drugih sila koje su za preduzimanje jednostrane vojne akcije i bez odobrenja Saveta bezbednosti UN. „Debata nije samo o tome što Sirijci ubijaju Sirijce, već i o činjenici da Amerikanci napadaju svet po sopstvenoj volji“, zaključuje ovaj analitičar.