Sirija, svet se menja, Njujork tajms se menja, jednom je tako pao i Berlinski zid

Nekoliko dana pre 5.. septembra na naslovnim stranicama Njojork tajmsa pisalo se kako je bombardovanje Sirije neophodno, kako ga treba započeti hitno i kako ne treba čekati na mišljenje  UN.

U međuvremenu, Britanija je odbila da učetvuje u tome, komentatori američkih sajtova počeli su sve češće da citiraju ruske izveštaje, bilo je reči o zabrani emitovanja TV kanala Raša tudej (Russia Today)...

A onda je na sajtu Njujork tajmsa izašao tekst gde autor tvrdi da su pobunjenici u Siriji (to su oni koje zastupaju SAD) koristili hemijsko oružje, kao i da se radi o Al Kaidi – dakle teroristima poput Bin Ladena. Tekst pod naslovom „Brutality of Sirisan rebels“ (Brutalnost sirijskih pobunjenika) na sajtu ovog  državnog medija ima i video klip, gde sirijski pobunjenici ubijaju sedmoricu zatvorenika.  (http://www.nytimes.com/2013/09/05/world/middleeast/brutality-of-syrian-rebels-pose-dilemma-in-west.html?pagewanted=1&_r=1&hp&)

Istovremeno, jedan drugi medij koji Amerikanci smatraju opozicionim a koji se bavi ratom u Siriji  (infowars.com) prikazuje snimak gde jedan sirijski pobunjenik priznaje da se koristi hemijsko oružje (http://www.infowars.com/video-syrian-rebel-admits-using-chemical-weapons/), ponavljajući Bin Ladenovu devizu: “Ubijaćemo njihove žene i decu, kako je Bin Laden rekao”.

Amerika, makar po njenim medijima sudeći, polako pravi zaokret – neki kažu za 180 stepeni i ovu stvar upoređuju sa padom Berlinskog zida. Ukoliko odustane od sve komplikovanije uloge svetskog lidera, moraće da se preorjentiše na ekonomiju (kojom su, opet prema komentarima na sajtovima, građani najviše nezadovoljni),  što je teži posao od ratovanja s obzirom na to da SAD kao i većina zemalja Zapada nemaju svoju proizvodnju. Jedina stvar koju proizvode, vic je među komentatorima, jeste štampanje dolara.

Zaokret bi mogao da ide u dva smera. Pošto su SAD do sada, zaključno sa Sirijom, zadale sebi nekoliko ozbiljnih autogolova na svetskoj sceni – one bi mogle da se povuku iz tog rata i prihvate činjenicu da više neće biti gazde sveta. Druga stvar koja može da se desi jeste dijametralno suprotna, a to je da uprkos svemu krenu u gotovo samoubilački pohod u kojem osim njih na kraju niko neće učestvovati.

Putinove izjave i potezi počinju da zadobijaju poverenje do sada nadmenog  Zapada kada je Rusija u pitanju, i sve se češće čuju glasovi (sa Zapada) koji ga kvalifikuju kao državnika koji zna šta radi,nasuprot Obami kojeg porede sa detetom koje se nadurilo.  Dakle, ako ne prihvati realnost (znam da zvuči cinično nakon svih realnosti koje je nametala svetu), Amerika uskoro može da ima ozbiljne unutrašnje probleme. Građani se ne slažu. Sve je više ironije na račun američke demokratije (posebno otkad ljudima lete avioni nad glavama i vojska se vozika džipovima) i sve je veće ogorčenje.

People of America, sa sve svojim Holivudom i mitom o „dobrom momku“ koji zavodi mir u „lošem svetu“ koji nije u Americi nego negde tamo gde su divljaci, nerado sluša sve te glasove pune besa na njihov račun, a koji dolaze sa gotovo svih strana sveta.

Poređenje prestrojavanja sile, koja se najavljuje još od kada je Putin došao na vlast u Ruskoj Federaciji, sa padom Berlinskog zida možda je preuveličano ali liči. Tada se istočni blok raspao, ostao je zapadni, cenu su platili narodi na Balkanu, raspala se Jugoslavija i stvorena je Evropska Unija. Sve je to ostavilo posledice ne samo na živote nas koji smo imali nesreću da se ratovi baš ovde zapate, nego na celu istočnu, južnu pa sada već i zapadnu Evropu.  Kroz tela poput međunarodne zajednice ta nova Evropa je, potpomognuta vojnom silom Amerike, praktično vladala imovinom sveta. Nije bilo alternative, to jest nekog novog „istočnog bloka“ koji bi bio dovoljno snažan da recimo spreči ritualno divljanje u Libiji, uništavanje država, ekonomske i bankarske krize itd... Rusija je jačala. Možda ni sada ne bi bilo dramatičnih promena na svetskoj sceni da se SAD nije namerila baš na Siriju, s idejom da se rat na istoku vodi između Izraela  protiv ostalih – načelno – a suštinski, NATO protiv plemena koja se lako prihvataju zadataka da se bore za ništa, tj protiv sebe. Poput sirijskih pobunjenika, sada. Ili onih u Libiji, onda. U Siriji se nalazi ruska flota, i bilo je za očekivati da će Rusija reagovati. Ono što je malo ko znao bilo je to da će reagovati staloženo i zaigrati šah u kojem SAD teško mogu da pobede.

Ozbiljnim izjavama, objašnjavanjem svetu o čemu se radi (Rusija više nije zatvorena država o kojoj niko ništa ne zna, što je bio američki mit o njoj tokom prošlog veka), sa panikom koja pokušava da onemogući emitovanje ruske TV stanice na engleskom, koju gleda i sve više zainteresovanih Amerikanaca, Rusija je na dobrom putu da – uz pomoć američke nadmenosti koja u liku Hilari Klinton gleda jedno sakaćenje u Libiji i kaže „wow“ – simbolički rečeno, ponovo podigne jedan Berlinski zid. Odnosno da svetu vrati neophodnu ravnotežu sila, za početak. Sada ne ratom (kao kada je podignut čuveni zid) nego upravo uz pomoć arhineprijatelja u vidu SAD, filmskim  jezikom  rečeno, i da njihovu javnost brže nego što je delovalo (a delovalo je i nemoguće) okrene protiv njih. Amerikanci, što bi rekle filmadžije, ne vole da su „loši momci“. A sad im više od pola planete kaže: „Jeste, vi ste jako loši momci“.

Stvari se odvijaju jako brzo, i u velikom svetu i kod nas, i sada možda poneko i zna kada će i na koji način ova promena koja je neumitna (iako ne znamo u kom će se pravcu odvijati) da se odrazi na Srbiju. Ko će postavljati vlade i ko će ih skidati, da li ćemo se pitati ili ne – kao što se nismo pitali ni do sada, ako se slučajno budemo pitali šta ćemo odlučiti. Odgovore na ova pitanja  već sada možda neko i zna, ali na nama koji ne znamo je da pokušamo koliko je u našoj moći da pratimo ove promene koje se dešavaju na dnevnom nivou i da,ukoliko neko najavi dizanje Berlinskog zida, ovaj put (za razliku od prošlog, kada je najavljeno rušenje) budemo spremni.  Ta fraza je, za sve ove godine, verovatno svima dosadila. „Nismo čuli da je pao Berlinski zid“. Čuli smo, ali to što smo bili informisani ne znači da smo bili spremni. Ovaj put bi bilo lepo da to budemo. Spemni.