Grčka socijalna drama
Šire se pesimizam i depresija kao i socijalni i zdravstveni problemi među Grcima
(foto, bivši zaposleni protestuju u junu ispred zgrade ugašene grčke državne televizije u Atini)
Posledica visoke nezaposlenosti je i pada društvenog standarda za oko 30-40 ili 50 odsto u zavisnosti od socijalnih i društvenih kategorija grčkog društva. Prema istraživanju INE – GSEE, od deset nezaposlenih šest je spremno da radi bilo kakav posao za nadoknadu od poslodavca.
Procena je da je broj nezaposlenih kojima je realno neophodan posao - oko 37%. Podaci nacionalnog zavoda pokazuju da će biti potrebno najmanje 20 godina kako bi se stvorilo milion radnih mesta i smanjila stopa nezaposlenosti ispod 10%.
Propadanje platežne moći Grka
Podaci govore da samo 12% nezaposlenih primaju nešto od zavoda za zapošljavanje. Ostatak se uglavnom izdržava od zarade iz prethodnog perioda - 24,6%, ili se okreću pomoći od prijatelja i poznanika - 9,3%.
Među ispitanicima 45,4% kažu da imaju malu ili nikakvu finansijsku podršku od države ili porodice. Upravo zbog toga jačaju pesimizam i depresija kao i socijalni i zdravstveni problemi među Grcima. Ni ovogodišnja, uspešna turistička sezona, sa značajnim povećanjem prihoda u odnosu na 2012. nije dovoljno snažna da pokrene socijalni i ekonomski „točak“. Po procenama INE-GSEE, u 2014. godini kupovna moć plata zaposlenih, u odnosu na razdoblje 2010-2013. pala bi za 37,2%.
Prema ovom izveštaju, u 2014. izgubilo bi se gotovo 50% od kupovne snage koju je prosečan građanin Grčke imao 2009. godine.
Kriza medija u Grčkoj
Poslednjih pet godina bitno je uticalo na gašenje značajnog broja novina, RTV stanica i seljenje informisanja i oglašavanja na Interent strane. Kriza se vrlo brzo pokazala u obimu i dinamici oglašavanja u medijima i porastu na globalnoj mreži. Od 2008, kada je društvena kriza počela pokazivati svoje zube, do danas prihodi od oglašavanja u Grčkoj u novinama i na RTV palo je za 70%! Prihodi od prodaje, pali su za 40%. Na taj način došlo je do ugrožavanja funkcionisanja mnogih medija, posebno novina i TV stanica koje su mnogo izgubile smanjenjem prihoda od oglašavanja. To je dovelo do gašenja medija, otpuštanja novinara i smanjenja javnog serivsa u Grčkoj kao vida demokratske javnosti. Zato je došlo do sistemskog gašenja ERT (državne TV) i njene tranzicije koja podrazumeva prodaju imovine, otpuštanje zaposlenih i prebacivanje na Internet strane i veb TV.
