Posle Albanije i Bugarske ČEZ ušao u spor i sa Rumunijom
Rumunska vlada najavljuje promenu politike dotacija obnovljivih izvora što bi moglo teško pogoditi češku firmu koja je u ovoj zemlji izgradila najveći park vetrenjača u Evropi
(foto, Investicija pred političkim bakrotom: Povezivanje 216. vetroturbine ČEZ na mrežu, u oktobru prošle godine, zahvaljujući kojoj je vetropark Fantanele – Kogelac (Cogealac) u Rumuniji, sa instalisanim kapacitetom od 540 MW, nadmašio svog rivala u Škotskoj i postao u Evropi najveća vetroelektrana na kopnu)
Češki elektroenergetski gigant ČEZ, kome je Balkan bio do nedavno glavni pravac ekspanzije, ušao je ovih dana, posle Albanije i Bugarske, u spor i sa Rumunijom. U petak je ova firma, koja je u većinskom vlasništvu češke države, predala žalbu Evropskoj komisiji protiv rumunske države koja smanjuje podršku obnovljivim izvorima što bi za ČEZ, koji je sagradio u ovoj zemlji najveći park vetrenjača u Evropi, snage oko 600 megavata, moglo obezvrediti ovu investiciju za skoro 1,2 milijarde evra.
U žalbi se ukazuje da u okviru legislative koja se priprema „nisu ispunjena legitimna očekivanja“ ČEZ kao investitora. Žalbom ČEZ nastoji da predupredi septembarsko usvajanje u parlamentu zákona o podršci obnovljivim izvorima koji je za ovu firmu znatno nepovoljniji od očekivanog i najavljenog.
Ukratko, priprema se fakitčko odlaganje isplate polovine dotacija preko uvođenja tzv drugog zelenog sertifikata za period posle 2018. U ČEZ ne kriju bojazni da to znači prenošenje rešavanja problema finansiranja orijentacije na obnovoljive izvore na buduće generacije što bi moglo teško pogoditi investitore jer su oni računali sa sasvim drugom visinom i dinamikom dotacija za “zelenu energiju“. Utoliko više što 2017. može prevagu dobiti politika koja bi potpuno odustala od dotacija za obnovljije izvore. Zbog toga ČEZ u žalbi Evropskoj komisiji rezerviše za sebe pravo na arbitražu u slučaju da 2018. ne dobije planirane dotacije...
ČEZ je već u sporu sa Albanijom koji traje od proleća ove godine i rešava se arbitražom. Tamošnja vlada je, naime, primorala ČEZ da distributivna kompanija, koju je kupio 2009, kupuje električnu eneregiju za dvostruko veće cene, a istovremeno onemogućila da se to poskupljenje odrazi na cenu za krajnje potrošač. Posle velikih gubitaka i dugotrajnih sporova ČEZ su tamošnje vlasti oduzele početkom ove godine ne samo licencu za rad nego i samu distributivnu firmu.
Ništa manje problema ova firma, koja je svojevremeno bila najviše zainteresovana za EPS, u češkoj javnosti tada prozvan „balkanski ČEZ“, ima i u Bugarskoj gde je, kao i u Rumuniji, vlasnik distributivne kompanije. Zbog jake zime, produženog perioda obračuna i povećanja cene, računi za struju su za januar povećani u proseku dvostruko što je bio povod da stotine hiljada Bugara protestuju danima na ulicama. Za glavnog krivca označen je ČEZ, govorilo se čak i oduzimanju licence za rad, da bi konačno cene struje bile nešto smanjene, a bes Bugara se okrenuo protiv političara...
