Vanredni izbori u Grčkoj sve realniji

Sve veće razlike u političkim potezima Nove demokratije i PASOK stvaraju klimu međusobnog nepovrenja, koja vodi u političke raskole i moguči pad vlade u narednih  nekoliko meseci. Osnovni razlozi za krizu vlade mogu se nači u sukobima i podelama unutar PASOK, razlikama u političkim potezima PASOK i Nove demokratije i sve jačeg pritiska i jačanja SIRIZE  Aleksisa Ciprasa koji postaje novi lider levice u Grčkoj ali i u Evropi zbog posledica monetarističke i neoliberalne poliitke Brisela i EU.

Sve teže održavanje Samarasa „u igri“

Cipras forsira pad sadašnje Samarasove vlade, dok EU i SAD pokušavaju da balansiraju i da održe Samarasa „u igri”. Politika Samarasove vlade je sve više između pohvale i kritike. Vladu hvale MMF i EU, kritikuju je opozicija i sinidkkati, ali ima i različitih tonova u samoj vladi po pitanju stranih koncesija i prodaje nacionalnih resursa. Samaras i Nova demokratija su za radikalne mere spasavanja ekonomije i društva a PASOK je za obazriv kurs.

SIRIZA kritikuje obe vladajuće partije, insistirajući na merama socijalne “reforme” kao i na većem udelu države u procesima privatizacije kroz državni “Nju dil” a ne preko stranih privatizacija i koncesija. SIRIZA se zalaže za očuvanje vitalnih resursa i pokretanje javnih radova u sferi energetike, rudarstva, poljoprivrede i masovnijeg privremenog zapošljavanja Grka u vreme tursitiče sezone, da bi što više ljudi bilo uposleno na privremenim poslovima i imali neka primanja. 

Pogrešni potezi MMF u Grčkoj

MMF priznaje da je počinio "velike greške" u svom nametanju čvrstog kursa u evrozoni ali pre svega u Grčkoj. Ove opaske iznete su u Volstrit džornalu. Poverljivi dokument MMF ukazuje da su mere štednje za Grčku dodatno opteretile naciju i dovele do urušavanja vitalnog dela Grčke ekonomije. Dokument MMF naglašava da je program za Grčku, u saradnji s Evropskom unijom, bio neka vrsta "kupovine  vremena " za druge države u evrozoni koje su u krizi. Grčka je, na neki način, postala eksperiment “u živo” MMF i EU, posmatrana kao “studija slučaja” za druge krizne države. 

politički izvedivo i da će "zahtijevaju više sredstava ' . Ipak, izveštaj MMF je usmeren protiv grčke vlade, jer tvrdi da se “zaobilaze” pravila ove organizacije i da bi grčki dug bio održiv ali Grčka nije uspela u spovođenju tri od četiri uslova programskih mera MMF.

Upravo greške MMF-a u Grčkoj uticale su na jačanje SIRIZE i radikalnih organizacia, ne samo u Grčkoj nego i u većem delu EU i evrozone.

Mere MMF ugrožavaju tursitičku sezonu u Grčkoj

Zahtev MMF i EU za Grčku je otpuštanje oko 2.000 ljudi do kraja juna i još 2.000 od kraja 2013. godine i to pre svega iz struktura vezanih za turističe poslove. Analiza grčke vlade pokazuje da bi dodatna otpuštanja tokom leta u Grčkoj izazvala štrajkove i proteste koji bi mogli bitno da ugroze tursitčku sezonu. Grčka vlada očekuje dolazak oko 17 miliona turista u 2013. godini i primena mera otpuštanja u sezoni dovela bi do ugrožavanja  turističkog plana Grčke.

Der Spiegel  piše: "Atina ne želi da zastrašuje turiste" i navodi da "Grčka nikad nije jasno rekla da može ispuniti sve rokove koje nameće EU u spovođenju reformi. Otupštanje na hiljade  javnih službenika dovelo bi do dodatnog ekonomskog i političkog problema u Grčkoj“. Premijer Antonis Samaras  planira da se konsultuje sa MMF i EU i traži odlaganje primene mera dodatnog otpuštanja državnih službenika u vreme turisitiče sezone.

Kinezi kupuju većinski “paket” Luke Solun?

Nakon posete grčkog premijera Antonisa Samarasa Kini postignut je načelni dogovor oko prodaje većinskog udela u luci u Solunu, oko 51%, između fonda za privatizaciju (TAIPED) i kineskog Cosco.

Nakon Samarasove posete Kini, TAIPED  je pokrenuo  konsultacije s Cosco i drugim  investitorima kako bi jasno i što tačnije definisali uslove prodaje i ponovnog pregovaranja o postojećim koncesijama za luku. Fond može da zaključi da je najbolje rešenje prodaja većinskog udela Lučke uprave u Solunu, ali reakcije  PASOK su da luka mora ostati u vlasništvu pod javnom kontrolom, ne samo iz ekonomskih razloga na temelju profitabilnosti, već i zbog nacionalnih razloga.

Luka Solun, po drugom modelu plana privatizacije koji će biti predstvljen u državnom ministarstvu, prodaje 74,27% deonica koje bi ostale u trezoru TAIPED kao državnog fonda. Sledeća opcija je da državni  fond pokuša da dođe do najviše moguće cene za Luku Solun i sačuva državne interese u njoj...

Grčka igra na gasovod iz Azerbejdžana kao alternativu Nabuku?

Ministarstvo  energetike  Grčke započelo je preliminarne pregovore o pitanju TAP gasovoda koji će transportovati gas iz  azerbejdžanskih gasovoda na Evropsko tržište preko Južnog energetskog koridora (Southern Energy Corridor). Ulaganje za celi cevovod, čija će veća deonica proći kroz Grčku, procenjuje se na 50 milijardi evra.

Kao što je poznato, interesovanje Atine je veliko za gasovod TAP. Premijer Antonis Samaras posle povratka iz Azerbejdžana, i povratka iz Kine, obezbedio je izvesne dogovore sa azerbajdžanskim političarima oko gasovoda TAP, bitnog i za Evropu i za ekonomiju Grčke. Prema procenama stručnjaka, TAP je komercijalno i tehnički puno zreliji od projekta Nabuko (Nabucco). TAP gasovod iz Azerbejdžana je jeftiniji za izgradnju i može biti podržan    preko konzorcijuma koji bi se odlikovao velikom fleksibilnošću i financijskom snagom.

Počeli su preliminarni pregovori ministra finansija Stournarasa sa predstavnicima Azeri, BP-a i investitorima iz Švajcarske, Norveške i Nemačke.