Gašenje ERT ugrožava demokratiju u Grčkoj
Teške posledice Samarasove odluke da se prekine emitovanje državne radiotelevizije
(Protest ispred okupiranog grčkog javnog TV i radio preduzeća sa sedištem u Atini, nakon udara odlukom vlade, sa trenutnim dejstvom, da se prekine rad državne RTV, foto, AFP, 14. jun)
Odluka premijera Grčke Antonisa Samarasa da se zatvori ERT je, po svemu sudeći, doneta politički nepromišljeno i štetna je po ionako tešku situaciju u Grčkoj. Zatvaranje ERT otvorilo je više pitanja.
Teška pitanja za premijera
Prvo pitanje je stabilnost i kredibilitet vlade Samarasa. Koalcioni partneri u vladi PASOK i KKE i njihovi lideri Venizelos i Kuvelis imaju različiti stav od premiejra i to može biti razlog sukoba i polarizacija u vladajućoj koaliciji.
Drugo pitanje je međunarodni položaj Vlade Grčke koji je vidno uzdrman i svrstan u kategoriju nedemokratskih - onih vlada koje rade protiv interesa sopstvene javnosti.
Treće pitanje je jačanje SIRIZE i slabost vlade koja Grčku približava prevremenim izborima. Vladina koalicija nije za izbore ali SIRIZA jeste. Protiv izbora su i EU i MMF koji u sadašnjoj vladi vide svoje kooperativne partnere. Izbor SIRIZE bi vidno urušio političku koncepciju EU i evrozone i doveo bi do radikalnijih događaja.
Četvrto pitanje je slabljenje Nove demokratije i unutrašnja podela partije, koja je glavni stub vladajuće koalicije, ali i stvaranje negativnog javnog mnjenja protiv Samarasa i stranke. Moglo bi se desiti da mediji „bojkotuju“ Novu demokratiju i vladu u narednim danima, ako vlada bude i dalje čvrsto za ukidanje ERT ili da barem dobro zapampte kako je Samaras autoritarne mere po prvi put uveo - protiv medija i javnosti. Takav stav bi značajno doprineo padu Nove demokratije ali i Samarasa s vlasti. To bi nešto ojačalo PASOK i KKE ako na vreme izdvoje svoje mišljenje a Novu demokratiju bi moglo da odvede u opoziciju.
Iznad svega, zatvaranje ERT je nacionalno poniženje, teže od ekonomskih mera štednje i ravno nezaposlenosti Grka. Vlada Samarasa nesme da se poigrava sa ionako poljuljanim nacionalnim vrednostima.
Protestni marševi su svakodnevno u Atini zbog događaja u ERT (foto, BBC, 13. jun)
Predsednik Papuljas o ERT
Predsednk Grčke Karlos Papuljas kojeg smatraju „ocem nacije“ i borcem protiv vojne diktature u Grčkoj sedamdesetih godina prošlog veka, smatra da mora postojati javni servis i javna televizija jer informacije ne mogu biti stvar samo privatnih kanala. Predsednik smatra da je ustav Grčke iznad bilo kakavog zakona i uredbi vlade i da je ustavno pravo da građani budu pravovremeno obavešteni peko svog javnog servisa.
Papluljas je protiv degradacije javnih ustanova poput ERT.
Predsednik je, posredno, jasno stavio do znanja vladi Antonisa Samarasa svoje mišljenje da je ERT potreban građanima Grčke, grčkoj javnosti i demokratiji.
Po mišljenju portparola nemačke kanclearke Angele Merkel, za ERT je isključivo odgovorna grčka vlade. Predstavnik nemačke kancelarke smatra da ova odluka nije doneta u dogovoru, niti je bilo konslultacija sa nemačkom vladom i MMF, EU i ECB. Jasno je da događaji oko ERT-a stvaraju dodatnu zabrinutost u Berlinu i Briselu.
Pismo predsednika Evropskog parlamenta premijeru Samarasu
Predsednik Evropskog parlamenta Martin Šulc (Schulz) uputio je pismo grčkoj vladi i premijeru Samarasu u kome stoji:
"Poštovani gospodine, s čuđenjem i žaljenjem Evropski parlament je obavešten o odluci grčke vlade da zatvori javnu televiziju ERT, bez prethodne najave i bez ikakve prethodne demokratske rasprave unutar vlade i grčkog parlamenta. Na temelju Amsterdamskog ugovora i protokola uz Konvenciju, jasno se definiše funkcionisanje javnih emitera u zemljama članicama u vezi s demokratskim, socijalnim i kulturnim potrebama svakoga društva i potreba za očuvanjem pluralizam medija. U isto vreme, ugovor priznaje nadležnost država članica kako bi se osigurala sredstva za javne službe. Prema Povelji o temeljnim pravima Evropske unije, slobode i pluralizam medija moraju se poštovati a trebalo bi da se osigura pravovremena informacija i konsultacija sa zaposlenima ili njihovim predstavnicima, o mogućim promenama u slučajevima i pod uslovima utvrđenim pravom Evropske unije i nacionalnim zakonima i praksom. Prema našem mišljenju, iznenadna odluka grčke vlade da pokrene zatvaranje javnog servisa, postavlja ozbiljna pitanja o usklađenosti s temeljnim pravnim okvirom Evropske unije, ne dovodeći u pitanje kompetenciju grčkih vlasti u odlučivanju i sprovođenju strategije za javnu televiziju. Ne možemo zanemariti zabrinutosti zbog ove odluke na institucionalnom i političkom nivou u smislu demokratskog odlučivanja. U svetlu gore navedenog, posmatrali bi sa olakšanjem reviziju odluke Vlade Grčke o zatvaranju javnog servisa.
S poštovanjem, Martin Šulc“
