Kriza i patnja dece
Tezak položaj 600.000 dece u Grčkoj
(Foto: greece.greekreporter.com)
UNICEF, u saradnji sa Univerzitetom u Atini, saopštio je da je oko 600.000 dece u siromštvu i socijalnim problemima u Grčkoj. Problemi siromaštva i socijalne isključenosti iz društva su u porastu. Prema istraživanju, sa podacima za 2011. godinu, profesor na Nacionalnom univerzitetu u Atini, Demosten Daskalakis u izveštaju “Dečje siromaštvo u Grčkoj”, navodi cifru od oko 600.000 ugrožene dece, odnosno 30,4%, što predstavlja povećanje od 9,1% u odnosu na 2010.
(foto http://www.demotix.com)
Zapuštena deca migranata i imigranata
Deca sa teškim socijalnim problemima u kući čine populaciju od 322.000 dece. Porodice se u najvećoj meri bore sa plaćanjem komunalnih računa, kreditnim ratama, ishranom i cenom školovanja.
Posebno su u problemu migrantska deca. U 2011. izdato je ukupno 549.604 boravišnih dozvola za imigrante u Grčkoj. Od ukupnog broja imigranata 21% su maloletnici u uzrastu do 14 godina a 84,5 % od ove dece dolaze iz Albanije.
Od 2008. godine iz Grčke se iselilo 357.820 ljudi, od kojih 52.299 do 19 godina, a 36.466 je uzrasta do 14 godina.
Uvećana nezaposlenost i dečji kriminal
Deca u Grčkoj su više u opasnosti od nesreća nego što je prosek u evrozoni. Stopa smrtnosti od nesreća povezanih sa saobraćajem u toku 2010. bila je, u uzrastu od 15 do 19 godina - 17,8, dok je prosek u zemaljama EU 9,2 odsto.
U porastu je maloletnička delinkvencija za preko 50 odsto u periodu 2010. i 2011. godina. Većina maloletnih počinilaca su muškarci (87,1%) imigranti. Visoka stopa nezaposlenosti mladih u uzrastu od 15-24 godine (55,3% u2012, a64,2% u februaru 2013.), utiče i na porast kriminala među njima. Ne samo da su pokazatelji o nezaposlenosti u ove dve starosne kategorije (15-18 i 15-24) lošiji od proseka zemalja Evropske unije nego su i podaci o ranom napuštanju škole i edukaciji mladih ljudi u tom uzrastu lošiji u Grčkoj od proseka EU.
(foto http://www.demotix.com)
Pad stanadarda i ugroženost zdravlja dece
Zdravlje dece ispod granice siromaštva ugroženo je zbog nemogućnosti da im se obezbedi ishrana koja uključuje svaki dan meso, ribu, piletinu ili vegetarijansku protivvrednost. Procenat dece koja žive sa slabom prehranom je 44,3% za 2011, a bio je 21,6% u 2010 godini.
Učešće domaćinstava koja deci ne uspevaju da omoguće zadovoljavajuće grejanje, poraslo je sa 14,8% u 2010. na 19,3% u 2011. Godini.
Procena je da je 25,4% porodica sa decom u Grčkoj izloženo socijalnim problemima.
Izdaci za zdravlje su smanjeni na 6% BDP-a u 2011. sa 7,4% u 2009, dok je za bolničke usluge smanjenje od 3,6% na 3%. Ova ograničenja najviše pogađaju siromašne slojeve stanovništva. Procenjuje se da 10,1 odsto stanovništa u 2011. godini nije moglo da zadovolji zdravstvene potrebe preko državnih fondova.
Političke i društvene posledice
Sve ovo može imati veoma teške posledice u periodu od narednih deset godina. Grčka može postati društvo socijalno-patoloških fenomena od današje dece koja će za deset godina biti deo zajednice bez budućnosti i sa puno gneva prema državi i društvu. To je put težeg socjalnog ali i političkog raslojavanja u grčkom društvu koje vodi i većem stepenu anarhije, levičarskih ili ekstremno desnih ideja i gubitka poverenja u demorkaske institucije i vladu.
