Magla

Magla je, podsetimo se, metereološka pojava koja smanjuje polje vidljivosti. Sada zamislimo razrokog čoveka koji pokušava da pronađe put kroz maglu. Uz malo razmišljanja na šta bi taj čovek mogao da liči i kako bi njegovo kretanje kroz tu maglu moglo delovati tragikomično – videćemo jednog građanina Srbije. Ili, ne treba biti preoštar prema pojedincu, videćemo Srbiju. Preciznije njenu vladu.

Dakle, s jedne strane imamo pregovore o Kosovu.  Vlada Srbije putuje tamo-vamo i, sve manje vešto održavajući privid da nešto radi, bori se za nešto što bi se dalo nazvati pravima srpske manjine u državi Kosovo.

Tokom poslednjih pregovora Kosovo se jako naljutilo jer su Srbi pobedili. U čemu su pobedili? Izvojevali su to da predstavnici kosovske policije na Severu budu Srbi. Kao i do sad. I da Sud na Severu bude srpski, to jest da u njemu rade Srbi. Kao i do sad. Da li to nekome deluje kao razlog za „ljutnju“ kosovskog premijera? I da li to liči na pobedu srpskih pregovarača? Mislim da ne. To liči na zamajavanje. Dobiti ono što si već imao i lagati kako ćeš dobiti ono što ne možeš dobiti – a to je zajednica srpskih opština koju bi postavljao neko iz susedne republike Srbije, pa gde to ima?

Ne bih da zvučim kao neko ko seiri jer je bio u pravu, ali jesanas sam – radilo se o nameri da se gasi srpsko pozorište na Kosovu – napisala da jedino što Srbija u ovom trenutku treba i može da radi, jeste to da osniva i ojačava srpske NVO na Kosovu. Najlakši a i najvažniji deo ovog sektora biće kultura (živa, a ne grobljanska) i nezavisni mediji.

Naime, besmislena izjava srpskog premijera kako zajednica srpskih opština na Kosovu neće biti neka tamo nevladina organizacija je čista demagogija. Ispraznija i neuverljivija nego što bi se dalo očekivati od politički iskusnog i pismenog čoveka. Dakle, bilo kakva zajednica srpskih opština na Severu ili Jugu, na jednoj albanskoj teritoriji čiji smo teritorijalni suverenitet priznali, pristajući na granicu – može biti samo nevladina organizacija. Predsednike tih opština biraće, prirodno, vlada Kosova.

To bi bilo u vezi sa južnom srpskom pokrajinom. Kako je magla, i kako smo zamislili razrokog čoveka koji po magli traži put – evo ga gde je zalutao i stigao u severnu srpsku pokrajinu, i tamo juri nekakve secesioniste.

U tom lutanju, ovom našem  razrokom, pomaže ludi skretničar – predsedik pokrajinske vlade, gospodin Pajtić svojim tumačenjima istorije, autonomije i drugih pitanja koja, nespretnim ili pokvarenim intoniranjem deluju kao šibica iznad boce benzina.

Razrok – zamislimo sada da je mašinovođa u pitanju –  prst pred nosom ne vidi i skreće sa šina. Zaglavio se negde, recimo, u Sremu. Mada ga ne razlikuje od Banata ili Bačke. Sve mu se smučilo i put je bio dug, a on čovek ništa ne vidi, ljut je jako i uzeo je da crta nove granice unutar te svoje severne pokrajine. Sve mu se pomešalo. Pobrkao je predato Kosovo sa Vojvodinom i sada ni za živu glavu neće da dozvoli da i to čudo proglasi nezavisnost. Nije ga za osuditi, um mu se pomračio i sad vidi secesioniste gde god se okrene. Hoće i na ozloglašeni „krug dvojke“ da nasrne. Šalje momke u Novi Sad, već obnevideo, momci se lepo provedu ali se Novosađani baš ne oduševe i eto ti još jednog dokaza da Novosađani mrze Srbe. To što su i sami, većinom, Srbi – u ovoj priči nije važno. Važno je pohvatati secesioniste.

Ima jedna pesma gde kaže „za sve je magla kriva“, a ova magla iznad inače lepog i u ovim prolećnim danima divnim bojama obojenog Kosova ima večitu (verovatno zbog onog Čarnojevića, đavo da ga nosi) težnju da se seli u Vojvodinu.

Ili, ukratko (zaboravimo sad i maglu i razrokog mašinovođu i sve ostale) – predali smo Kosovo. I zbog čega sada imamo taj samoubilački poriv da dolivamo ulje na vatru u Vojvodini? Ili, da redefinišem, da li iko normalan misli da će skretanjem pažnje na Vojvodinu uspeti da zamaskira fijasko na Kosovu? I misli li taj da to skretanje pažnje na Vojvodinu može da prođe bez nemilih posledica?