Kosovo u rukama EU, SAD ili UN

Sudbina Srba na Kosovu i Metohiji sve je manje u rukama Srbije već sve više zavisi od uticaja SAD i EU na Prištinu i njihove podrške Prištini da ona odluči o budućnosti zajedince srpskih opština. Ovde se demonstrira sila i nametanje interesa SAD i većeg dela EU koji su priznali Kosovo, u odnosu na Srbiju i postojeću rezoluciju 1244 SBUN koja je bila garant za Srbiju i srpski narod na Kosovu.

Izbor između dva zla

Pod teretom pritiska na Srbiju da stekne status za pristupanje EU, sve se više ide na odstupanje od rezolucije 1244 SBUN i na prihvatanje modela EU i Ahtisarijevog plana. Srbija može da prihvati ono što joj se nidi od strane EU, SAD i Prištine, uz mogućnost sukoba na Kosovu, krize u Srbiji i mogućeg egzodusa jednog dela srpske zajedince sa Kosova u centralnu Srbiju.

Drugi model je vraćanje rasprave o Kosovu i Metohiji na rezoluciju 1244 SBUN, uz dalju internacionalizaciju kosovskog pitanja i izvesni uticaj Rusije, sa političkim i ekonomskim problemima u Srbiji.

Svako rešenje biće otvaranje problema na Balkanu, pre svega albanskog pitanja u BJR Makedoniji ali i na jugu Srbije. BJR Makeodnija je u visokoj zoni međuetničkog rizika.

SAD imaju plan da preko EU zatvore Kosovsku krizu jer je čekaju krize oko Irana, Severne Koreje, Sirije i stanje u EU i evrozoni. SAD su rešile da tokom ove 2013. godine formatiraju stanje na Balkanu u pravcu američkih interesa, uz podršku ili izvođačke radove EU, pre svega Nemačke

Brussels, 02.04.2013 - premijer Kosova Hašim Tači posle osme runde dijaloga Beograda i Prištine, uz posredovanje visoke predstavnice Evropske unije (EU) za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton (Catherine Ashton), u Briselu: Hashim Thaçi

Očekivani ishod dijaloga u Briselu

Neuspeh dijaloga Beograda i Prištine uz posredovanje EU i Briselu bila je očekivana.

Ovo je poslednji put da se formalno sastajemo, poručila je Eštonova i dodala, sada će se obe strane vratiti na konsultacije u prestonicama i obavestiće me u narednih nekoliko dana o svojim odlukama.

Delegacija Srbije predvođena premijerom Ivicom Dačićem kaže da nema dogovora u dijalogu sa Prištinom i da ostaju razlike u stavovima kada je reč o nadležnostima bududuće zajednice srpskih opština, policiji i pravosuđu.

Upravo ove razlike su temelj pritiska SAD i EU na Srbiju i Srbija će sama teško išta moći da definše bez podrške Rusije.

Za Srbiju ovakav ishod razgovora ne uliva mnogo nade da će izveštaj biti onoliko pozitivan koliko je potrebno da bi komisija predložila određivanje datuma za početak pregovora o članstvu u EU. To komplikuje situaciju", naglasio je bivši diplomata, prof dr Predrag Simić. Mislim da ćemo imati u narednim danima susrete političara iz Prištine i Beograda, a možda ćemo aktivirati oficira za vezu, rekao je Simić.
Američki dikatat EU

SAD smatraju da je na Prištini kako će uspostaviti oblike autonomije koju Srbi traže na severu Kosova, a da je uloga Beograda u tome da im jasno kaže da je vreme da se ta pitanja reše, izjavila je predstavnica za medije Stejt departmenta Viktorija Nuland. Mi želimo da vidimo mirno rešenje tih pitanja koje će omogućiti i Kosovu i Srbiji da napreduju, da idu napred na evropskom putu, rekla je Nuland na konferenciji za novinare u Stejt departmentu. Očigledno je da je na Kosovu kako će uspostaviti oblike autonomije za Srbe na severu pokrajine, rekla je predstavnica Stejt departmenta.

Da su kosovski političari na američkom talasu i subordinaciji može se videti i iz stava Hašima Tačija koji kaže:

Još jednom želim da istaknem da asocijacija (opština) neće imati izvršna i zakonodavna ovlašćenja a spremni smo da ponudimo sve što dolazi iz Ustava Kosova. Ako se Srbija složi sa principima, naredna runda biće početkom sledeće nedelje.

Za Srbiju žuti umesto zelenog kartona

Prištinski stavovi su usaglašeni sa statovima Stejt departmenta i oni se još ne objavljuju, kao i stavovi EU. Zbog toga Srbija nema veći manevarski prostor u Brisleu i možda je korisnije da se vrati na rezloluciju 1244 SBUN, na uštrb ocene EU koja je zeleni karton za pristupanje Uniji. Za sada, Srbiji se sprema samo žuti karton.

Na ovo upućuje i amabasador Ruske Federacije u Srbiji Aleksandar Čepurin koji naglašava:

Problem Kosova se mora rešavati kroz strukture Ujedinjenih nacija i uz poštovanje prirodnih i temeljnih interesa Srba u pokrajini.

Gledano iz Grčke interes je da Srbija bude stabilna i dobije deo svojih koncesija na Kosovu jer gubitak svega stvara frustraciju koja otvara sukobe i destabilzije ionako uzdrmani Balkan. Model za Kosovo može postait opasan presedan u drugim kriznim žarištima i za agresivno ponašanje Albanaca u BJR Makedoniji i na Balkanu u celini.