Grčki deo programa „velike Albanije“

Politički interesi ekstremnih ali i državnih krugova u Albaniji su postizanje kulturne autonomije na severu Grčke – u Epiru ili kako ga velikoalbanski geografi zovu oblast Ćemerija. Podaci govore da je za proteklih 20 godina u Grčkoj, kao imigranti, naseljeno oko 600.000 Albanaca iz Albanije kao i BJRM i sa Kosova. Grčka je bila interesantna pre početka krize, a sada je u toku izvesno seljenje Albanaca iz Grčke zbog težine krize ali i poreza koji bi legalni albanski imigranti trebalo da plaćaju grčkoj državi što, do sada, u velikoj meri nije bio slučaj. Albanska imigrantska populacija čini oko 60 odsto imigranta u Grčkoj, sa velikim prisustvom kako na severu Grčke, u Epiru, tako i u Solunu i Atini. Atina i Solun su važne destinacije albanskih imigranta koji učestvuju u sukobima sa vlastima kroz demonstrancije anarhista i sindikata ali i preko albanske mafije šire mrežu prema grčkim ostrvima pre svega u Jonskom i Egejskom moru.

Američki stav o velikoj Albaniji

Američki projekt stvaranja velike Albanije zapravo se polako diplomatskim i vojnim sredstvima realizuje već dugi niz godina, piše  hrvatski list list Slobodna Dalmacija.

Nezaustavljivo je ujedinjenje Albanaca - izjavio je u Tirani albanski premijer Sali Beriša, što je u nekim regionalnim medijima, pre svega u Grčkoj kao i u grčkoj vladi, propraćeno kao neprimereni gest albanskog premijera, ali i kao nova najava projekta velike Albanije. Treba podsetiti da je još krajem 2010. godine Koča Danaj, direktor Instituta za regionalne prognoze i savetnik trojice albanskih premijera, rekao kako bi 2013. godine mirnim putem trebalo da se oformi nova albanska država koja bi okupila albanske teritorije.

Ako se pogleda geopolitički interes SAD u Evropi i na Balkanu može se videti da svoju međunarodnu politiku prema srednjoj Aziji oslanjaju na mrežu proameričkih država na jugoistoku Europe - Makedoniju, Albaniju, Rumuniju, Bugarsku, Tursku i Grčku, u najnovijem kontekstu i Kosovo, kao i zemlje kaspijske regije - Azerbajdžan i Uzbekistan, ali i Gruziju i Ukrajinu.

Hrvatska analiitčarka  dr Jadranka Polović u Slobodnoj Dalamicija kaže da SAD posredno pripremaju i podržavaju projekat  velike Albanije. Američki ambasador u Tirani Aleksander Arvizu, međutim, kaže:

Želim da budem potpuno jasan - SAD ne podržavaju izmenu nacionalnih granica na Balkanu. Svako nastojanje u tom smislu bilo bi kontraproduktivno i destabilizirajuće. 

U svom političkom i medijskom  maniru premijer Albanije dr Sali Beriša kaže:

Niko ne bi trebalo da strahuje od albanskog nacionalizma, naglašavajući ironično da je albanski nacionalizam najbenigniji na Balkanu.

Bamir Topi formirao partiju Albanaca u Grčkoj

Bez velike medijske pozornosti grčkih i drugih medija, u hotelu Hilton u Atini, pred oko 500 albanskih zvanica iz cele imigrantske populacije u Grčkoj, formrana je Albanaka stranka FRD. Njen lider Bamir Topi smatra da njegova partija treba da se bavi problemima albanskih imigranta u Gčkoj kojih ima oko 600.000, uz zastupanje njihovih interesa i da ova partija treba da bude njihov zastupnika na političkoj i javnoj sceni Grčke uz podršku matice iz Turane. Po oceni Bamira, treba stvoriti poseban obrazovni  program na albanskoj TV za albanske imigrante i njihovu decu u Grčkoj koja bi bilabolje povezana sa maticom Albanijom i sa posebnim uticajem u Jonskoj oblasti i severnom Epiru.

Ko je Bamir Topi? Bio je predsednik Albanije od 24. jula 2007. godine kada je položio zakletvu. Rođen u Tirani 24. aprila 1957. godine, Topi je po struci biolog i ima doktorat iz te oblasti. On je radio u mestu Petrela, a 1984. godine zaposlio se u Institutu za veterinarske studije u Tirani. Nakon što je doktorirao u Italiji, Topi je došao na čelo instituta i bio njegov direktor od 1992. do 1996. godine. Prvi put je izabran u parlament 1996. godine i bio je imenovan za ministra poljoprivrede, a na tom mestu je ostao do 1997. godine, kada su građanski nemiri i narodni protesti prisilili vladajuću Demokratsku stranku Salija Beriše da ode sa vlasti.Topi, potpredsednik Demokratske stranke, od tada je još dva puta izabran za člana parlamenta i bio je šef poslaničkog kluba stranke. Kada je preuzimao funkciju četiri dana kasnije, Topi je obećao da će raditi na integraciji svoje zemlje u EU i NATO.

Sve treba da sa promeni dok se borimo sa novim istorijskim izazovima za albanski narod, rekao je novi predsednik na početku svog petogodišnjeg mandata. Albanija prolazi kroz istorijski trenutak povezan sa njenom demokratskom budućnošću, na svom putu bez povratka ka evroatlantskoj porodici.

Topi je bio predsendik Albanije do 2012 godine, a sada je politički emisar albanskih interesa po Balkanu.