Američki antiraketni kišobran nije sigurna zaštita od napada Irana
To se tvrdi u tajnoj studiji Pentagona koja se pojavljuje u javnosti upravo kad se počinje raspravljati o velikim kresanjima vojnog budžeta
(ilustracija, maketa antiraketnog štita)
Američki antiraketni štit, koji treba da bude postavljen u Evropi, da bi štitio i SAD od eventualnih napada iz Irana, ima veoma ozbiljne nedostatke, tvrdi se u tajnoj studiji Ministarstva odbrane koju citira agencija AP.
Iz te studije proizilazi da još nije jasno da li ovaj skupi projekt, koji je načinjen još u vreme vladavine predsednika Džordža Buša (George Bush) mlađeg može biti zaštita od napada iz Irana. A to stvara nervozu kod Amerikanaca, kao i u zemljama Evrope u kojima komponente ovog odbrambenog sistema treba da budu razmeštene. A, takođe, i u Izraelu koji se zbog toga oseća sve više usamljen u suočavanju s pretnjama iz Teherana...
U studiji se naznačuje da bi se, ipak, bar neki nedostaci antiraketnog kišobrana mogli ukloniti. Pre svega, navodno izgleda da nije najbolje odabrana lokacija za sisteme koji treba da presretnu i unište rakete iz Irana. Dosad se o kao mogućim lokacijama govorilo o Poljskoj, Turskoj i Rumunji a sada se sve češće pominje da bi sistem mogao da se smesti na vojnim brodovima u Severnom Moru.
Analitičari primećuju da se zaključci iz tajne studije objavljuju, nimalo slučajno, u vreme kada resor odbrane ulazi u period oštrog kresanja svog budžeta pa se onda neminovno postavilo i pitanje da li investirati u projekat koji je još uvek problematičan što se tiče efekata a, istovremeno, izvor je diplomatskog sukoba s Rusijom. Moskvi se ne sviđa, između ostalog, to što bi ovaj projekat trebalo da bude većim delom realizovan u zemljama koje su ranije spadale u sovjetski blok. Od toga se, međutim, u izvesnoj meri već odustalo. Adminstracija predsednika Baraka Obame, koja je projekat nasledila od Bušove vlade, ukinula je još pre tri godine odluku da se radar antiraketnog štita postavi u Češkoj što je objašnjeno novim informacijama o toku iranskog nuklernog programa.
Kritičari ove odluke, u zemlji i Evropi, zamerali su Obami na tome što to navodno čini da bi umirio nervoznu Moskvu. Neki analitičari su, međutim, ovim povodom ukazivali da Obama već tada nije više bio ubeđen da je iranska pretnja tako akutna.
Ova tajna studija, koju je objavila AP, poziva se i na rezultate i zaključke više naučnih I vojno-stručnih analiza. Na primer, u njima se ukazuje na precenjivanje značaja i preterano visoku cenu projekta, kao i na ozbiljne tehničke probleme kao što je, na primer, pitanje da li su radari zaista sposobni da identifikuju sa sigurnošću čija je ispaljena raketa koju su uočili.
U medijima se ovim povodom spekuliše i time da je objavljivanje studije povezano s potrebom Pentagona da uspori, ako ne i zaustavi, ovaj, i već dosad dosta skresani i kontravezni projekt.
U Izraelu su se odmah ovim povodom pojavila mišljenja da će to samo podstaći Iran da nastavi svoje sumnjive aktivnosti u okviru nuklerarnog programa.
