Pogledi na krizu u EU i Grčkoj

Evropska unija i evrozona u ovom trenutku su - po mišljenju svetski poznatog lingviste, filozofa i istoričara, levo orjentisanog intelektualca liberalno socijalnih ubeđenja Noama Čomskog – na samoubilačkom kursu, ali još poseduju brojne prednosti koje nude način da se iz te pozicije izvuče. Za Grčku, Čomski kaže:

Da je Grčka, na primer, van evrozone, izgubila bi brojne koristi koje ima od članstva ali bi istovremeno bila u mogućnosti da kontroliše svoju valutu i izvoz, što je, u principu, način da se izađe iz recesije.

Negde na tragu Čomskog je i lider Sirize (SYRIZA) Aleksis Cipras ali ne tako kategorički i jasno kao Čomski.

Stanje u EU nije stabilno i često izgleda kao partija pokera uz mnogo blefova iá neiskrenosti. Premijer Holandije Mark Rute izjavio je da bi evropskim zemljama trebalo da bude dozvoljeno da izađu iz važnih evropskih institucija nakon što im pristupe. On je mislio i na Evropsku uniju, evrozonu i šengensku zonu. Mark Rut kaže da EU ne bi trebalo da bude kao Hotel Kaliformija, iz pesme grupe Igls, iz kojeg možeš da se odjaviš kad god hoćeš, ali koji nikad ne možeš da napustiš.

Grčki neslavni rekordi

Grčka je rekoreder u EU po stopi nezaposlenosti među 27 zemalja EU, po podacima Evrostata. Nezapaoslenih do 25 godina u Grčkoj je 57,6 odsto u odnosu na 23,4 odsto u proseku u Evropi. Nezaposlenost u Grčkoj je 26,8 odsto a na drugom mestu sledi je Španija sa 26,1 odsto. Najniže stope zabeležene su u Austriji (4,3 odsto), Nemačkoj i Luksemburgu (5,3 odsto).

Upravo ove činjenice su osnova za socijane pobune i proteste u Grčkoj i uspon Sirize i Zlatne zore. Istovremeno, rukovodstvo Pasok i Nove demokratije pozvano je da 18. februara svedoči u istrazi zbog kredita koje su ove stanke dobile u iznosu od 200 miliona evra. Obe ove stranke duguju zajedno 232 miliona evra i kredite ne otplaćuju na vreme.

Rešenja za Grčku po Ciprasu

Lider Sirize Aleksis Cipras u svom tekstu u uglednom listu Mond diplomatik (Monde Diplomatiqe) smatra da grčko rešenje treba tražiti u modelu otpisa 60 odsto nominalnog duga, kao Nemačkoj 1953. godine, i petogodišnjem moratorijumu na otplatu dugova, koji uključuje razvojnu klauzulu da dug ne sme prelaziti 20 odsto BDP. Cipras kaže:

To je ono što danas predlaže Siriza: povlačenje iz malog Versajskog ugovora.

Cipras predlaže za Grčku: Značajno smanjenje nominalnog duga, moratorijum na servisiranje duga a prednost dati obnovi ekonomije, uvođenje razvojne klauzule kako vraćanje duga ne bi sprečilo obnovu eknonomije i privrede, dokapitalizaciju banaka...

Savez elita i grčka kiza

Po oceni Aleksisa Ciprasa, mora doći do pravedene raspodele bogatstva. Za izlazak Grčke iz krize nužno je stvaranje naconalnog konsenzusa. Po Ciprasu, reforma se ne može se sprovesti po modelu jedne partije i interesima finansijske oligarhije koja drži kao taoce poreske obveznike i bori se za reformu ali - da se zadrži postojeće stanje. Prema podacima Transparensi internešenela, podseća Cipras, Grčka je jedna od najkorumpiranijih država u Evropi.

Trebalo bi, međutim, sagledati druge uzroke finansijske krize u Grčkoj, uzroke koji dovode do rasipanja javnog novca i nisu nestali: veći trošak izgradnje puteva nego u Evropi, na primer, ili čak privatizacije autoputeva pod maskom avansiranja novih puteva čija izgradnja je zaustavljena.

Lider Sirize tvrdi da finansijski sistem u Grčkoj odražava odnose sa klijentima koji ujedinjuju elitu a odnose se na neformalne ugovore između kapitala i dvoglave hidre okupljene oko dve stranke (Pasok-Nova demokratija).

Prioritet za Sirizu, po mišljenu Ciprasa, u Grčkoj je razbijanje sporazuma između ekonomskih i političkih elita.

Stoga je neophodan i moratorijum na otplatu duga, da bi se obezbedila promena Grčke, zaključuje Cipras  u svom tesktu u Mondu.