Slovaci i Poljaci najviše dobijaju dogovorom o novom budžetu EU
Poljski premijer Tusk izjavio da mu je prošli petak bio „jedan od nasjsrećnijih dana u životu“!
(foto, lideri EU posle samita o budžetu u petak)
Poljski i slovački političari ne kriju zadovoljstvo rezultatima poslednjeg briselskog samita EU na kome je postignut dogovor o budžetu Unije u periodu od 2014. do 2020. Na samitu su, u odnosu na prethodni period, oštro kresana sredstva tzv kohezionog fonda za razvoj siromašniih regiona, ali je na kraju za Slovačku i Poljsku prihvaćeno da dobiju više novca iz ovog fonda nego dosad.
Lideri 27 članica EU dogovorili su se da se za kohezionu politiku u narednom periodu izdvoji 324,7 milijarde tj skoro trećina ukupnih izdataka Unije (960 milijardi). To je, prema portalu www.europolitics.info, četiri milijarde više od prvobitnog predloga Evropske komisije (EK) ali oko 30 milijardi evra tj 8,5 posto manje od sredstava iz perioda 2008-2014.
Predsednik Evropskog parlamenta Martin Šulc (Martin Schulz) i premijerka Danske Hele Torning-Šmit (Helle Thorning-Schmidt) na otvaranju rasprave o dugoročnom budžetu EU
Srećni dobitnici...
U narednom periodu Slovačka će doprineti budžetu Unije sa sedam mlijardi evra ali će iz njega dobiti oko 20 milijardi, tj biće takozvani čisti primalac sa 13 milijardi evra, vidljivo radostan izjavio je posle samita, slovački premijer Robert Fico.
Za slovačku diplomatiju je jedan od proriteta evropske politike održanje dovoljnog nivoa sredstava iz Kohezionog fonda. U tome je Bratislava više nego uspela, jer će se u narednom periodu dobiti 13,1 milijarda, tj preko 1,2 milijarde više nego u tekućem periodu.
U tom pogledu svoju poziciju popravila je i Bugarska koja će iz tog programa dobiti oko sedam milijardi evra, tojest oko četvrt milijarde više nego u aktuelnom periodu. No, čini se, najviše razloga za slavlje imaju Poljaci – njihova zemlja dobiće u narednom periodu ukupno iz budžeta EU 105,8 milijardi evra tj 4,5 milijardi više nego u periodu koji se završava sa ovom godinom. Poljska će u Kohezionom fondu imati na raspolaganju sumu od 72,8 milijarde evra, tj 3,8 milijardi više nego u tekućem periodu. Za agrarnu politiku, Poljska će dobiti 28,5 milijardi evra tj oko 1,5 milijardi više nego u ovom periodu.
To je jedan od najsrećnijih dana u mom životu, izjavio je, u materijalističkom duhu, posle samita poljski premijer Donald Tusk što se teško može smatrati tipičnim poljskim gestom ali vremena se menjaju...
Mediji i analitičari, ne samo poljski, ocenili su poljsku diplomatiju kao veoma uspešnu jer je prvobitno predviđeni minus, i to ne mali u odnosu na učešće u evropskom budžetskom kolaču iz aktuelnog perioda, uspela da preobrati u značajni plus. Vlada u Varšavi ima očito dosta razloga da nastavi da vodi proevropsku politiku koja je i dosad bila inspirisana, pre svega, brzim razvojem zemlje po stupanju u EU, koji se smatra najuspešnijim u odnosu na svih 12 novih članica, primljenih 2004. i 2007.
Način da se definiše sasecanje evropskog budžeta
...i srećni gubitnici
Nasuprot tome, Češka će dobiti znatno manje sredstava iz Kohezioniog fonda koja se koriste za razvoj siromašnijih regiona – umesto dosadašnjih 26,7 milijardi a dobiće 20,5 milijardi evra. To smanjenje se i očekivalo pošto se Češka u periodu po stupanju u EU približila proseku razvijenosti u EU.
Premijer Petr Nečas je, ipak, na kraju bio zadovoljan jer je naknadno, posle pretnje vetom na budžet sa češke strane, ublaženo smanjenje iz Kohezioniog fonda za oko 550 miliona evra. Osim toga, znatna sredstva mogu očekivati češki poljoprivrednici – oko 5,4 milijarde evra direktnih dotacija, kao i za podršku razvoja sela oko 1,9 milijardi evra.
Češka, koja je dosad bila, gledano po stanovniku, najveći čisti primalac sredstava iz EU, biće po tome u narednom periodu na četvrtom mestu. To ne bio smelo da žalosti češke političare, jer to samo znači da su sredstva iz EU znatno pomogla da se u proteklom periodu zemlja razvija brže i da stigne na domak proseka razvijenosti EU. Sada ta sredatva treba više da pomognu drugima...
