Evropa traži izlaz iz lavirinta
Kako nastaviti borbu sa krizom?
(Solun, 28.01.2013 - penzioneri sakupljaju drvo na ulici posle higijenske seče krošnji, budući da su cene lož ulja i struje drastično porasle)
EU je još u strukturalnoj krizi čiji recesioni točak se i dalje okreće i stvara velike socijalne i političke probleme širom Evrope. Podaci govore da je Evropska unija između 2008. i 2011. godine povećala direktne strane investicije u svetu za 50 odsto ali da to nije uticalo na smirivanje akutne bolesti evropske ekonomije. Na kraju 2011, EU je najviše investirala preko Atlantika i ulaganja u Severnoj Americi dostigla su 1,64 hiljade milijardi evra, u Centralnoj Americi 450 milijardi a u Južnoj, 353 milijarde.
Dok se ulaže i inverstira širom sveta, javni dug u evrozoni dostigao je 90 odsto BDP-a u trećem kvartalu prošle godine, što je porast u odnosu na kraj drugog kvartala (kada je bilo 89,9 odsto). Javni dug u evrozoni stigao je do 8.524 milijarde evra. Najveću stopu javnog duga u odnosu na BDP imaju Grčka (152,6 odsto), Italija (127,3 odsto), Portugalija (120,3 odsto) i Irska (117 odsto).
U celoj EU, javni dug dostigao je 85,1 odsto BDP u trećem kvartalu, dok je u prethodna tri meseca iznosio 85 odsto. Javni dug otvara pitanje složenih političkih odnosa unutar evrozone, koji su između konfrontacija i umerene solidarnosti. Na političkoj sceni evrozone, posebno na jugu, aktivirale su se krizne i radikalne grupe uz porast političkog ekstremizma, posebno sindikalnog, ali i političkog nasilja i terorozoma.
Šta hoće Velika Britanija ?
Politka britanske vlade sve je kritičnija prema politici unutar evrozone ali i prema EU u celini. Britanska politika sve je oštrija prema nemačkoj i francuskoj politici u EU i evrozoni, ali i stanju ekonomija na jugu evrozone. Velika Britanija nije deo evrozone, ali je jedan od ključnih osnivača EU i nosilaca evroatlantskog jedinstva posle II svetskog rata.
Veći deo unutrašnjih tenzija u Velikoj Biritaniji ima unutarpolitički karakter, mada je očigledan i gubitak uticaja Velike Britanije u EU u poslednjih 10-tak godina. Ova zemlja sve manje vidi svoju ekonomsku šansu na tržištu EU pred jakim uticajem Nemačke i Francuuske povodom spasavanja evrozone.
Mediji prenose da bi danas 40 odsto Britanaca podržalo izlazak iz Evropske unije ali to još nije dovoljno ubedljivo da bi ove godine bio raspisan referendum o statusu Velike Britanije u EU, pa je taj rok prolongiran do 2017. godine. Prema anketi koju prenosi britanski Tajms, 40 odsto Britanaca bi glasalo za izlazak, 37 za ostanak u EU, dok 23 odsto ne zna kako bi glasalo što govori o polarizovanoj ili bolje reći konfuznoj orjentaciji ispitanika prema EU.
Evropska unija i Velika Britanija moraju da budu spremne na kompromise, rekla je nemačka kancelarka Angela Merkel. Nemačka i ja lično želimo da Britanija bude važan deo i aktivna članica EU.
Oprezno sa grčkom krizom
Izveštaji iz MMF ukazuju da se situacija u Grčkoj primirila ali da ostaje fitilj koji vodi bankrotstvu Grčke i destabilzaciji čitave EU, što je i dalje moguće, i potrebna je velika unutrašnja disciplina u čitavoj EU i međusobna solidarnost kako bi opstala evrozona i Evropska Unija u postojećem sastavu. U dokumentu MMF na čak 260 stranica, u jednom delu se napominje da je uočena finansijska rupa od 5,5 do 9,5 milijardi evra za razdoblje 2015 – 2016. Jasno je da Grčka tu prazninu ne može sama premostiti ali je MMF spreman da pomogne Grčkoj tokom 2013. godine oslobađanjem 3,24 milijarde evra koje će biti deo nove tranše pomoći Grcima od strane MMF.
Za EU i MMF je, pored ekonomskih mera, štednje, procesa privatizacije, socijalne karte kao i poreske reforme, bitna politička stabilnost i opstanak sadašnje vlade Antonisa Samarasa. Administraciju EU i MMF brine porast uticaja i popularnosti levičarske Sirize i drugih radikalnih stranaka koje žele poništenje grčkog spporazuma sa MMF i EU oko mera štednje. Analitičari smatraju da bi se u slučaju da se ekonomski oporavak Grčke produži za godinu dana, kreditori bili prisliljeni na otpis 25 odsto potraživanja.
Treba podsetiti da SIRIZA insistira na otpisu oko 60 odsto dugova Grčke, po modelu Nemačke iz 1953. Godine, i smanjenju štednje uz privredni i investicioni ciklus koji vodi računa o socijalnoj politici i zapošljvanju 27 odsto nezaposlenih i oko 56 odsto mladih koliko ih je bez posla. Postoje ozbiljne sumnje da su unutar EU i ECB mogućni novi nesporazumi oko Grčke i novog otpisa duga. Vođa misije MMF-a za Grčku, Pol Tomas kaže:
Ključno je da Evropljani znaju da postoji finansijska 'rupa' te da će je oni morati začepiti.
