Grčki “rat” za radna mesta

Grčka vlada suočena je sa nastavkom protesta građana i sindikata zbog mera štednje i smanjenja plata kao i dodatnog otpuštanja u javnom sektoru. Atina izgleda zagušena od saobraćanog kolapsa sa pretnjom vanrednim stanjem zbog protesta zaposlenih u podzemnoj železnici i gradskom prevozu. Stare navike ugodnog života i dalje su prisutne i kod određenog sloja ljudi koji gube merama štednje. Kao i u Grčkoj, niz nepopularnih mera štednje za građane primenjuje se u većem delu evrozone i EU. To se najbolje vidi po Sloveniji i tamošnjim protestima zbog smanjena plata za pet odsto u javnom sektoru.

Kabinet Antonisa Samarasa opterećen je merama šednje, konceptom privatizacije i otvaranjem novih radnih mesta.

Evropska komisija procenjuje da su prihodi od privatizacije u Grčkoj do kraja 2014. godine mogli biti 8,5 milijardi evra, a za 2015. godinu 15 milijardi. Postavlja se pitanje da li je izvodljivo ostvariti ovolike privatizacione prihode u Grčkoj?

Kako do radnog mesta?

Rat protiv nezaposlenosti to je glavna krilatica vlade Antonisa Samarasa koji je borbu protiv nezaposlenosti definisao kao nacionlni cij. Grčka sa skoro 27 odsto nezaposlenih, pre svega mladih koji čine 56 odsto od ukupnog broja bez posla, predstavlja gorku pilulu za vladu i društvo. Sve teže biće i zapošljavanje mladih Grka u drugim državama EU. Najprespektivnija je Nemačka koja traži inženjere svih struka i lekare, uz znanje nemačkog jezika.

Ekonomski gubici zbog neadekvatne radne integracije, odnosno  nezaposlenosti, iznose približno dva odsto BDP-a (oko 3,8 milijardi evra). Sadašnja stopa i broj nezaposlenih vraćaju državu i narod u 1960. godinu koja je bila presudna za ekonomsku migraciju Grka širom Evrope, SAD i Australije. Grčka sada ima oko 1.345.715 nezaposlenih uz stalni porast. Kako aktivirati nova radna mesta i gde ako se istovremeno traže privatizacije koje će izazvati otpuštanje ili drastično smanjenje plata. Najviša stopa nezaposlenosti zabeležena je u regionu Atike (28,3%) a sledi Epir - Zapadna Makedonija (28,2%). Najniža stopa nezaposlenosti zabeležena je u Egejskoj regiji (16,9%).

Vlada Grčke pripremila je program u 14 tačaka za poboljšavanje zaposlenosti. Predviđeno je da se za programe zapošljavanja u 2013. godini utoši oko dve milijarde dolara.

Cipras podržava štrajkove

Lider Sirize Aleksis Cipras rekao je prilikom svog predavanja u Institutu Brukings (Brookings Institution) u Vašingtonu, kako smatra da su mere štednje i pritisak na Grčku od strane MMF i EU veoma štetne i da rade  protiv Grčke ali i protiv EU. Cipras kaže da je grčki narod pokazao veliku zrelost u krizi i da nije došlo do građanskog sukoba niti istupanja iz evrozone i EU. Po Ciprasu, štrajkovi su legitimna i demokratska realizacija temeljnih prava, odgovor na otežane uslove života i zahtev za dinamičniju vladinu politiku. On smatra da je temelj opstanka Grčke u održavanju i balansiranju srednje klase.

Cipras je na predavanju naglasio da je nemačka politika loša u uslovima krize, zbog pritiska na Grčku i druge države da štede do granica kada štednja postaje kontraproduktivna i razarajuća. On je ponovio da je njegova stranka predložila evropsko rešenje, slično onom iz 1953. u Nemačkoj, otpis 60% duga i razvoj, ne buran ali sa mestom za svakoga i uz pravednu raspodelu bogatstva.

Cipras kaže da Grčka treba da bude most saradnje u regiji i naglasio rizik u regionu od moguće promene režima u Siriji uz veliku opasnost od imigranata po čitavu Evropu.

Lider Sirize u svom predavanju na kraju kaže:

Dopustite mi da kažem ovo jasno. Siriza će zadržati Grčku u evrozoni. No, to ne znači prihvatanje glupih i nehumanih uslova za koje smatram da su sucidni i štetni, koje nam danas diktiraju neki lideri evrozone. Cipras vidi u SAD podršku i saveznike za Grčku krizu.

Političari da pokažu bogatstva

TV Alfa objavila je da vladajuća koalcija sa Novom demoraktijom, na osnovu novih istraživanja, uživa poverenje 28,2 odsto anketiranih, a Siriza 27,9 odsto podrške. Sledi Zlatna zora sa 7,2 odsto, Pasok 7 odsto, Nezavisna Grčka 5,8 odsto, KPS 5,3 odsto i Komunistička stranka 5 odsto. Istraživanje ukazuje na nešto negativniju sliku koalicione vlade: 51,5 u odnosu na 49,9 odsto na kraju 2012. godine.

Po istraživanjima popularnosti političara i lidera stranaka ova anketa u vrh stavlja F. Kouvelisa sa najviše pozitivnih glasova - 48 odsto. Na drugom mestu je sa 47, 6 odsto A. Samaras a treći je, sa 37,7 odsto A. Cipras. Najveće poverenje javnosti za mesto premijera i dalje ima Samaras sa 53,2 odsto ispitanika a na drugom mestu je Cipras sa 30,9 odsto.

Afera Lagardina lista zauzima 37 odsto uticaja u istraživanju. Međutim, 93,7 odsto anketiranih veruje da su skandali otkriveni odavno, da se dugo za njih znalo i ćutalo i da nema političke volje da se pokrene ozbiljna akcija protiv državne i političke korupcije. Po istraživanju, 72 odsto anketiranih smatra da se ova afera koristi iz političkih razloga a 78 odsto smatra da će se otkriti prava istina oko Lagardine liste. Konačno, 89,6 odsto ispitanika smatra da bi trebalo istražiti slučaj Papakonstantinu a 87,5 odsto anketiranih kažu da bi trebalo ispitati bogaćenje i račune i drugih političara. Njihov poredak je sledeći: Evangelos Venizelos (58 odsto), George Papandreu (49,5) i Lukas Papademos (27,4).