Putin presit moralisanja sa Zapada

 “Kakvo je pravo Zapada da sve vreme kritikuje Rusiju? Rusija i Zapad su u razlazu. ( ... ) Mi smo u ćorsokaku. U isto vreme, suočeni smo s mnogo zajedničkih problema. Svetski poredak kakav smo znali raspada se u parčad (...) U svesti mnogih zapadnih političara, vojne intervencije i vazdušni udari postali su, čini se, legitimna politička sredstva, od NATO napada na Jugoslaviju tokom 1990-ih. Oni misle da tako privedu stroju svakog ko ne deli zapadno stanovište o demokratizaciji društva i liberalizaciji ekonomije”, izjavio je u intervjuu za Špigl Vladimir Jakunjin – šef Ruskih železnica, ali takođe i jedan od ljudi s ugledom  najbližih predsedniku Rusije Vladimiru Putinu, što svakako objašnjava pažnju koju je izjava o krizi u odnosima Rusije i Zapada privukla čim je data.

Intervju je objavljen 10. novembra (http://www.spiegel.de/international/world/interview-with-vladimir-yakunin-on-tensions-between-rušia-and-west-a-860814.html ), a već u prvoj narednoj sedmici novembra, čija je kruna bio redovni Peterburški dijalog Rusije i Nemačke, uočen je jak zaokret Kremlja, veoma prikladno onom stanju stvari, kako ih je saopštio Jakunjin. Dovoljno je bilo na fotografijama videti smrknuta lica Putina i Angele Merkel, u trenucima posle oštrih “razmena lopti” povodom “Pusi rajot” i kretanja Rusije “pravcem jače autoritarnosti” – zbog čega je gospođa Merkel zadužena da Putinu prenese oštar ukor koji je (jednom rezolucijom o pogoršanom stanju ljudskih prava) Rusiji izrekao nemački parlament. Već sutradan, o minulom vikendu, štampa je referisala o nastupajućem ozbiljnom zahlađenju u političkim odnosima Moskve i Berlina. Onakvom, kakvog nije bilo od 1984, kada je Helmut Kol izjavio da ga Gorbačov, s kojim će kasnije uglaviti istorijski posao ujedinjenja Nemačke, potseća na Gebelsa.

Oni ragbi, mi odbojku

Obilje pojedinosti je navedeno u prilog tezi o promeni ruskog kursa.

“Oni su igrali ragbi a mi odbojku”, sažeo je u izjavi za Špigl neimenovani nemački učesnik Dijaloga, rezimirajući nastup Rusa u debatnim komitetima foruma, korišćenim po tradiciji da se Moskvi skrešu u brk najteže optužbe povodom ljudskih prava.

Ruska strana je platformu iskoristila da sama saopšti šta ima, a nadalje je ignorisala “nastavu”. Ruski tim menjan je bez najave i tokom igre. Najavljeno je izlaganje deputata Vjaćeslava Nikonova, a do Nikonova je neočekivano seo i održao slovo Aleksej Puškov, predsednik komiteta Dume za spoljnu politiku.

“Zapad tretira Rusiju kao drugorazrednog partnera, ‘kao da je i dalje s mrljama komunističke prošlosti’. Sjedinjene Države i Evropa, produžio je, odavno su prestali da budu primer za ugled ( ... ) Nekadašnji Gorbačovljev poverenik je Nemcima potom dao savet ‘koji možda ne volite ali vam može koristiti: Morate uvideti istinu. Opozicija s kojom sarađujete niti ima uticaj niti podršku u zemlji”, preneo je Špigl. Puškov je rekao što je imao, a onda ustao i udaljio se, ne čekajući komentare.

“U grupi za politiku, nemački delegati su se nadali da će se sučeliti s autorima zakona o NVO, povodom upotrebe izraza ‘inostrani agenti’, ali su sprečeni od Rusa. Šta više, drugi krug sastanaka radnih grupa otkazan je bez najave u korist koncerta Čajkovskog”, opisao je Špigl (http://www.spiegel.de/international/world/a-harsh-tone-dominates-rušian-german-consultations-in-moscow-a-867622.html).

Andreas Šokenhof, inicijator rezolucije u Bundestagu i kancelarov čovek - veza s Rusijom, od početka do kraja “nije primećivan” ni da je prisutan, a kamoli da je neko s njim kontaktirao.

“Rusi su govorili kao da on nije tu”. Predstavnik Ministarstva inostranih dela je samo primetio da rezolucija “niti je prijateljska, niti objektivna, kao da autor nije ni svestan situacije u Rusiji”.

U Siriji, Zapad svrgava režim

Epizoda Putin-Merkel potvrdila je “vidovitost” Jakunjina, što opravdava da se prenese još po nešto o svetskim prilikama, kako se one vide u “vrhu Ruskih železnica”. Velika usredsređenost Rusije je ovog časa na Siriju, povodom koje Jakunjin kaže da je neophodno da se “po svaku cenu izbegne rat”. Rusija je protiv spoljne intervencije silom. Ne kaže to ona prvi put.

“Mi smo to govorili i uoči invazije na Irak 2003. – tada, zajedno sa Nemačkom i Francuskom. Danas znamo da su priče o oružju masovnog razaranja bile samo upotrebljene, kao pretekst – jedna američka laž, kazana na najvišem državnom nivou i saopštena pred Ujedinjenim nacijama”, rekao je Špiglov sagovornik.

Osnov ruskog angažovanja oko Sirije je rusko dobro poznavanje Srednjeg istoka, rekao je.

“Mi mislimo da Asada i dalje podržava većina stanovništva. I mi znamo da su Asadovi oponenti naoružani iz inostranstva (...) Rusija jeste isporučila oružje, na osnovu već dugo važećih ugovora – ali, legitimnoj međunarodno priznatoj vladi Sirije. Ali ono što želi Zapad jeste promena režima, svrgavanje te vlade.”

Zapad ima dvostruke standarde, izjavio je Vladimir Jakunjin. “Pogledajte Saudi Arabiju – da li je to u zapadnom smislu reči ta perfektna demokratija? Ali ćuti se, jer je to to važan saveznik Zapada. Zapad želi novu mapu sveta, ali ne uviđa da je, krojeći je, kreirao okolnosti koje se već okreću protiv njega.”

Jakunjin ne osporava da su narodi na Srednjem istoku presiti svojih vođa, ali kaže – “to ne znači da oni žele da budu pod dominacijom Zapada”.

“Sovjetski Savez je pokušao da komunizam izveze celom svetu. Znamo šta je iz toga proizišlo. Sada Zapad pokušava da izveze demokratiju, čak i regionima gde za nju nema tradicionalnog osnova. To se neće dobro završiti.”

Rusija je takva kakva je

Retko je renomirano glasilo koje nije prenelo ili komentarisalo peterburški događaj. Ipak, kao zaključak o onome što eventualno nadalje sledi u Rusiji, bolje je citirati Fjodora Lukjanova – člana ruskog Saveta za spoljnu i odbrambenu politiku i kolumnistu ne samo ruskih već i brojnih zapadnih listova.

U prilikama kao što je ova s nemačkom rezolucijom, Rusija bi obično izražavala žaljenje povodom takvog događaja. Ali sada se žuri da se izrazi gnev i vlasti čak prete prekidanjem saradnje, analizira Lukjanov (http://www.en.rian.ru/columnists/20121115/177487605.html).

Primer toga nije samo Nemačka. Rusija je otvoreno prenebregla preporuke PACE, zatvorila USAID, otkazala Nan-Lugarove programe i odbacila izjave koje se tiču njenih unutrašnjih političkih procesa.

“To nije slučajnost, već pre nova politika Rusije, usmerena odbacivanju nasleđa 1990-ih. Dalekosežna ideja je da se Rusija pokaže jakom, samopouzdanom državom koja iskorenjuje sve elemente prošlosti kada ju je slabost nagonila da prihvata nejednake odnose i trpi kritike nedostataka u političkom sistemu od drugih zemalja. Šta ona ustvari nastoji da razvije je isti odnos – mada u unapređenoj i savremenoj formi – koji je Sovjetski Savez imao sa Zapadom, tokom detanta. Nemačka je za to najbolji primer. Nemački krupni biznis postao je zainteresovan za ekonomske mogućnosti Sovjetskog Saveza tri godine pre nego što su i uspostavljeni diplomatski odnosi: Komitet za istočno-evropske ekonomske odnose osnovan je 1952. Poslovne i političke veze su se uspešno razvijale 1970-tih, i niko nije ni pomišljao da ih učini direktno zavisnim od sovjetskog političkog režima ili društva. Svako je znao da je Sovjetski Savez drugačiji, i da to nije bio predmet debate, čak i posle helsinškog završnog dokumenta koji je evropskoj geopolitičkoj agendi pridodao pitanje ljudskih prava. Model koji bi Putin voleo da obnovi zasnovan je na priznanju od Zapada fakta da Rusija, u suštini, ima drugu ideologiju i zbir vrednosti. Da to nije za debatu. U isto vreme, Rusija je deo globalne ekonomije, i spremna je da nastavi da se u nju integriše ( ... ) Vladimir Putin veruje da će ekonomske preokupacije pretegnuti nad ideologijom, kao što to jesu 60, 40 ili 25 godina ranije. Zato on više voli da sreće lidere biznisa, koji govore o praktičnim projektima, nego kolege političare, kojih mu je očigledno dosta. Ruski predsednik veruje da se na kraju potvrđuje demonstracija snage, isto kao i u sovjetskim vremenima”, zaključuje Lukjanov.