Posle “kalašnjikov” votke, najzad i Kalašnjikovljev automat
Rusija objedinjuje industriju pešadijskog oružja, dajući joj ime poznatog izumitelja
(Mihajil Kalašnjikov sa svojom puškom)
Posle “kalašnjikov” votke, “kalašnjikov” ručnog časovnika, “kalašnjikov” kišobrana i još koječega drugog, u Rusiji će se najzad pojaviti i Kalašnjikovljev automat. Oružje integrisane puščane industrije koja će ime čuvenog izumitelja uzeti za brend.
Kalašnjikov nazdravlja sa istoimenom markom votke
Zvuči riplijevski, s obzirom da je sovjetski AK-47 brzo stekao reputaciju na bojištima i proslavio Mihajila Kalašnjikova, konstruktora puške. Automat je 1949. uzet u naoružanje sovjetske armije. Pušten je i u izvoz, ali na njemu nigde nije bilo da je to produkt Kalašnjikova, čije su ime inače znali i ponavljali svi koji su u rukama imali popularnu pušku – već je firma potpisnica proizvoda bio daleko manje poznati Ižmaš.
Grad Iževsk u republici Udmutrija, sedište proizvodnje oružja za rusku pešadiju
Komunisti nisu razmišljali tržišno. Sovjetima je bilo sasvim dovoljno što za Ižmaš zna celi uralski Iževsk, grad koji živi od Ižmaša. I od Ižmeha. Ižmeh je druga prominentna firma ruske Udmurtije. Ukoliko, međutim, neko nije iz Udmurtije (zapadnouralska republika Ruske Federacije), razumeće smisao Ižmeha, čuvši da je to proizvođač pištolja – “makarov”.
Pištolj "makarov"
Dva veka života od pušaka
Oružje je u funkciji ratovanja. Ipak, kao i sve materijalno mirnodopsko, oružje je od pamtiveka i roba. Radnici Ižmaša i Ižmeha razumeli su tu nezaobilaznu komponentu svoje delatnosti kada su obe firme državne odbrambene industrije zapale u finansijske nevolje zbog nedovoljno porudžbina. Aprila 2012, bankrotirao je Ižmaš.
Ima nevolja koje su potsvesno neprihvatljive i kada se razumeju. Ruski Iževsk je sinonim nacionalne industrije oružja od 1807. Dvesta godina. Današnji Ižmaš proizvodi 70 tipova pešadijskog i sportskog oružja. Za Iževsk neprihvatljivo je da Ižmaš može bankrotirati – što znači zatvarati pogone i otpuštati radnike. I to u trenutku kada je upravo promovisan AK-12, “kalašnjikov” s mnogo daljih tehnoloških unapređenja. Oružje-platforma, osposobljeno za dvadeset različitih upotrebnih modifikacija, uključujući i promenljiv kalibar zrna, u rasponu od ruskog do NATO standarda.
Iževski zavod sa tradicijom dužom od dva veka
Mihajil Kalašnjikov napunio je minule subote 93 godine. Oktobra, Kalašnjikov i grupa radnika, veterana fabrike obratili su se pismom Kremlju, Vladimiru Putinu. Septembra, produkcija Ižmaša je prepolovljena. Njegova fabrika je najveća i jedina te vrste u Rusiji. Veterani pitaju Kremlj zašto njihovo oružje ne naručuje ruska armija? Zašto za industriju i njene nove modele ne pokazuje interes ni Ministarstvo odbrane?
Epizoda Serdjukov
Slučajno ili ne, u vreme demarša veterana Putin je smenio s dužnosti ministra odbrane Serdjukova, dovedenog 2007. sa zadatkom da reorganizuje i modernizuje armiju. Serdjukov je bio doveden u resor kao uspešan poreznik, navodno vičan boju s ciframa – pretrazi i baratanju po poslovnim knjigama, iz čega se naslućivalo šta je problem vojne birokratije. Posle pet godina, Putin ga je sklonio s mesta, u okolnostima istrage da je kao ministar eventualno i korumpiran – međutim, ne rekavši da sve što je pod Serdjukovom urađeno nije bilo dobro.
USB u obliku municije za "kalašnjikov"
Slučaj Serdjukova ne bi trebalo smatrati rasvetljenim do kraja. Bar sa stanovišta javnosti. Predstoje dalja objašnjenja, verovatno. Ipak, jedan od onih u vrhu koji Serdjukova nisu podržavali, Putinov dežurni za reorganizaciju vojne industrije, zamenik premijera Dmitrij Rogozin, pokazao se sada najaktivnijim oko Ižmaša. Na kraju, za to je i zadužen. Ali niko se neće iznenaditi ako se u nastavku afere povodom izostalih porudžbina na nekoj od krivina ukaže i Serdjukov. Navodno, pristalica većeg uvoza inostranog, tobože modernijeg oružja. Recimo, francuskih ratnih brodova.
U slučaju pešadijskog naoružanja, Rogozin je istupio s predlogom da Iževsk svoje dve firme ujedini u jednu, ali jaku i poznatu, jer bi ponela ime Kalašnjikova.
Ižmeh i Ižmaš, uz svo moje uvažavanje, nisu brend. Kalašnjikov – to je brend!, izjavio je Rogozin. Dan posle Mihajlovog 93. rođendana vice-premijer je tvitovao da je izumitelj automata pristao da se njegovo ime podari novoj korporaciji za proizvodnju ruskog pešadijskog oružja.
Za sada, priča se prede oko brenda, integracije i tržišta. Nema odgovora na pitanje zašto od onih u Iževsku nije bilo armijskih porudžbina. I kako to resor vojni nije imao novaca, kada je budžet ruske odbrane sve vreme u naglom uzrastu.
