Afro-amerikancima je sada gore nego pre Obame
Prosečna primanja crnačkih porodica pala za polovinu više nego porodica belaca, srednja klasa crnaca pada u bedu, povećana segregacije na poslu...
(foto: Concord/New Hampshire, 04.11.2012 - predsednik SAD i predsednički kandidat Demokratske stranke Barak Obama tokom predizborne kampanje u Nju Hempširu)
Po izboru prvog crnca za američkog predsednika, životni standard i prava Afro-amerikanaca se nisu nimalo unapredili. Naprotiv, kako pokazuje upravo objavljena studija u SAD, prosečna primanja crnačke porodice pala su za oko polovinu više nego prosečna primanja porodica belaca.
Pogoršanje položaja crnačke populacije
Povećana segregacija na radu, hiljade mladih crnaca u zatvorima, srednja klasa Afro-amerikanaca pada u bedu... Sve to se vezuje za period otkad je na vlasti Barak Obama koji na te negativne trendove nije uspeo da utiče.
Šokantne podatke o pogoršanju položaju crnačke populacije u SAD donosi knjiga „Nevidljivi ljudi“ sociologa sa Univerziteta u Vašingtonu, Beki Petit (Becky Pettit). Ona u izjavi britanskom Gardijanu (The Guardian) ukazuje posebno da se u većini istraživanja koja naručuje američka vlada, ne računa sa kažnjenicima što znatno iskrivljuje rezultate studija. Naime, prema njenim rečima, udeo crnaca među kažnjenicima je nesrazmerno veliki – oko polovine od 2,3 miliona osoba koje su u SAD u zatvorima su crne puti.
Ako se u podacima o zaposlenosti uzmu u obzir i zatvorenici, dobije se dosta različita slika. Procenat mladih Afro-amerikanaca koji imaju posao pada sa ionako niskih 42 na alarmantnih 26 posto.
Američka nevladina organizacija Nacionalni urbani savez (National Urban Lig) objavila je podatke prema kojima je prosečna imovina crnačke porodice u SAD pala od 2005. do 2009. za više od polovine, a pada neprestano i dalje. U periodu 2009-2012. prosečna primanja afro-američkog domaćinstva pala su za 11,1 posto za razliku od belaca i hispanosa kod kojih je pad od 5,2 odnosno 4,1 posto. Sadašnja stopa nezaposlenosti kod crnaca iznosi 14 posto i dva puta je viša nego kod belaca.
U zatvorima je sedam puta više crnaca nego belaca
Tokom 30-ih godina prošlog veka u SAD je, srazmerno učešću u stanovništu, u zatvorima bilo tri puta više crnaca nego belaca. Sada je crnaca čak sedam puta više! Neki to pripisuju „narko-ratu“ koji je pogodio znatno više crnačku nego belačku populaciju ali većina analitičara to odbacuje jer „ne postoji dokaz da je droga više uticala na neku etničku ili rasnu skupinu nego na ostale, mada se neki hapse i kažnjavaju više od drugih“.
Veliko razočarenje jeste i to što je moguće poboljšanje ka višem standardu i nivou života, kojim je pre desetak godina krenula srednja klasa crnaca, surovo oduvala ekonomska recesija posle 2008.
„Formirali smo iskrivljeni pogled na to kako ide crnim Amerikancima u našem društvu“, tvrdi Beki Petit koja označava čak i dosad neosporavano poboljšanje prava crnačkog stanovništva u odnosu na 60-godine za - mit.
„Ova studija obara predstave da živimo u post-rasističkom društvu. Ne samo da kritički ruši mit o napretku crnih, nego i mit napretka celog društva“, citira Gardijan pravnog eksperta s Njujorškiog univerziteta Inimai Četiara (Chettiar).
