Poljoprivredna politika ministra finansija

PKB korporacija, nekadašnji Poljoprivredni kombinat Beograd, posle uništavanja i rasparčavanja poslednjih decenija, u najnovijim planovima ministra finansija i privrede Mlađana Dinkića - trebalo bi da postane proizvođač hrane za stanovnike dalekih Ujedinjenih arapskih emirata (UAE).

Nakon prvobitnog plana da se arapskoj firmi “Al Dahri” iz Abu Dabija proda većinski udeo u novosnovanoj kompaniji koju bi činilo 10 poljoprivrednih kombinata čija je privatizacija raskinuta i koji poseduju 9.000 hektara, kao i davanja u zakup još 16.000 hektara državne zemlje, Dinkić je pod pritiskom udruženja poljoprivrednika odustao od ove prodaje državne zemlje. Treba napomenuti da u Agenciji za privatizaciju koja upravlja sa tih 10 kombinata koji se nalaze u “zelenom pulu” ne znaju o kojim kompanijama se radi.

Protiv totalno nezakonite ideje da se poljoprivredno zemljište daje u zakup mimo tendera ustala je i bivša ministarka poljoprivrede Ivana Dulić Marković. Ona je poručila Dinkiću da se vrati nadležnostima Ministartva finansija i privrede “što bi bila najveća pomoć poljoprivredi”.

Umesto toga, Dinkić je smislio još bolju ponudu za šeike, a to je, pored 10 kombinata i većinsko vlasništvo u PKB korporaciji koja raspolaže sa preko 20.000 hektara zemlje i 27.000 stočnih grla. Država bi dug PKB za porez - skoro četiri milijarde dinara - konvertovala u kapital i zajedno sa gradom Beogradom postala suvlasnik kompanije.

Prodaja zemlje do januara?

Zauzvrat, prema memorandumu o razumevanju koji je ministar finansija i privrede potpisao prilikom posete Abu Dabiju, zajedno sa podpredsednikom vlade Aleksandrom Vučićem, Arapi bi platili 100 miliona evra za većinsko vlasništvo u ovom preduzeću, a trebalo je da obezbede i zajam za izgradnju irigacionih sistema koji bi Srbija posle otplaćivala u hrani. Takođe, država bi im pružila podršku za preuzimanje jedne luke na Dunavu. Ova ideja trebalo bi da se sprovede u delo do januara sledeće godine.

Prema rečima ministra Dinkića, on je o ovome već razgovarao sa gradonačelnikom Beograda Draganom Đilasom i ovaj je spreman za dalje razgovore na tu temu. Inače, grad Beograd je krajem 2010. godine preuzeo PKB čime je to postala državna firma. Tom prilikom je otpisano i oko milijardu dinara potraživanja od strane grada, a u medijima su se mogle čuti izjave gradonačelnika kako očekuje da će “za nekoliko godina PKB biti novi srpski Fiat” i kako je “spasen loše privatizacije”.

Izgleda da su se mišljenja promenila, a rupe u budžetu treba popuniti po svaku cenu.

”Zemlju koja se nalazi na šest kilometara od Terazija i odakle je idealno svakodnevno dopremati sveže povrće i mleko u Beograd - prodavati Arapima da odatle proizvode mleko za UAE, a mi da uvozimo iz Holandije? Imam ja pitanje za Dinkića, šta ćemo kada rasprodamo sve što imamo, a ostanemo u dugovima do guše. Imam i predlog, neka Dinkić proda svoj stan, pa se onda u njega useli pod kiriju”, poručuje Miladin Ševarlić, profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu.

On ističe da se radi o državnoj zemlji i da je država dužna prvo da sprovede restituciju.

“Nisu smeli da prodaju ni društvenu zemlju pre restitucije, ali trebalo je namiriti finansijere”, ogorčen je Ševarlić.

Osim šro je neracionalno, prodaja poljoprivrednog zemljišta strancima je i nezakonita. Sekretar udruženja za poljoprivredu u Privrednoj komori Vojvodine Đorđe Bugarin objašnjava da Zakon o privatizaciji ne dozvoljava prodaju prirodnih bogatstava, a prema Zakonu o poljoprivrednom zemljištu, obradiva zemlja jeste prirodno bogatstvo.

Mišljenje jače od zakona

“Sve mimo toga je kršenje zakona. Međutim, do sada je zemlja prodavana na osnovu jednog mišljenja Aleksandra Vlahovića koje je izdao dok je bio ministar za privatizaciju, prema kome se zemlja smatrala imovinom društvenih preduzeća pa je kao takva mogla da se prodaje. U PKB je sva zemlja državna, a prema Zakonu o poljoprivrednom zemljištu državna zemlja ne ulazi u kapital preduzeća i ne može se prodavati. Tako je jedno mišljenje ministra, u privatizaciji poštovano ispred zakona ove zemlje. Tako je mnogo zadružne zemlje prodato pod izgovorom da je to kapital društvenog preduzeća. Naši ministri u inostranstvu predstavljaju zemlju, a ne znaju njene zakone”, kaže Bugarin.

Zemljišna politika je osnov za poljoprivrednu politiku, a kod nas se još ne zna ni šta je čija zemlja. Bugarin napominje i da restitucija nije završena, a država pokušava da izbegne obavezu da vrati otetu imovinu vlasnicima, dok s druge strane prodaje zemlju čiji vlasnički odnosi nisu raščišćeni.

“Ovakvim odlukama izazivaju gnev kod ljudi koji se bave poljoprivredom i poručuju im da oni ne znaju kako se to radi. Prodajom zemlje postaćemo najamna snaga Arapa. Oni će doneti nove tehnologije zbog čega će ljudi ostati bez posla. S jedne strane u budžet će ući neke pare, a s druge imaćemo više ljudi kojima treba socijalna pomoć”, upozorava Bugarin.

Naši poljoprivrednici znaju kako se obrađuje zemlja, ali nemaju obezbeđene uslove da to rade kao u drugim evropskim zemljama. Na primer, nemaju pristup dugoročnim jeftinim kreditima, kao njihove kolege u inostranstvu.

“Dinkić je kreator i reforme bankarskog sistema čiji je cilj da nema domaćih banaka, a strane banke prodaju kapital po najmanje tri puta većoj kamati nego na svojim matičnim tržištima. Kakav je ambijent za bavljenje poljoprivredom, takva je i poljoprivreda. Ministar samo gleda kako će da zakrpi rupe u budžetu i ne gleda šta će biti sa privredom i poljoprivredom”, ističe Bugarin uz opasku da ga ne bi čudilo ako priča sa Arapima propadne, a da je ovo samo probni balon za prodaju zemlje našim tajkunima.

Obradiva zemlja i stranci

Pre nekoliko dana pojavila se vest da je mađarski premijer Viktor Orban najavio da će stupiti na snagu novi zakon kojim se želi sprečiti prodaja poljoprivrednog zemljišta u Mađarskoj strancima. Orban je rekao da će zakon štititi obradivo zemljište od špekulanata i bankara i da će se kod prodaje davati prednost malim i srednjim, a ne velikim poljoprivrednim proizvođačima. Zakon će takođe omogućiti povraćaj zemljišta otuđenog sumnjivim kupoprodajnim ugovorima.

Ovo je izjava premijera zemlje članice Evropske unije. S druge strane u Srbiji, stranci će steći pravo da postanu vlasnici poljoprivredne zemlje četiri godine nakon stupanja na snagu Prelaznog sporazuma (SSP) koji čeka ratifikaciju još samo jedne zemlje. Na primer, Hrvatska je ispregovarala da stranci neće moći kupiti poljoprivrednu zemlju 15 godina od kada postanu kandidati za ulazak u EU.

“Sve druge zemlje dobile su rok od najmanje 10 godina od stupanja u punopravno članstvo, a mi samo četiri godine od potpisivanja SSP, a nismo ni datum pregovora dobili. To je totalna nespretnost i neznanje ljudi koji su vodili pregovore”, ocenjuje Bugarin.