U GRČKOJ MOGUĆA “REPRIZA TUNISA”

Već duže od godinu dana Grčka uspeva da održi prividnu ali faktičku bezbednost u regionu ali unutrašnja previranja prete da “proključa lonac” strpljena i da se reforme i mere štednje vlade Jorgosa Papandreua pretvore u poraz. To bi bio i poraz same Grčke koja nema drugih rešnja niti to za nju imaju EU i MMF.

Situacija nije nimalo naivna. Grčka duguje oko 330 milijardi evra. Plate u javnom sektoru vidno su smanjene a porezi povećani. Državni budžet smanjen je za čak šest odsto. EU i MMF zadovoljni su merama Papandreuove poliitke ali, istovremeno, ove “drakonske mere” kod grčkih građana nisu omiljene i ne nailaze na razumevanje.

U Evropskoj uniji puni su hvale za finansijsku konsolidaciju koju provodi grčka vlada, te će im verovatno odobriti novi paket finansijske pomoći. Ali, unutar grčkog društva raste napetost, koja u određenom času može da izmakne kontroli. Do sada niko od moćnih ljudi iz sadašnje ili prošle vlasti, iz Nove demokratije niti od predstavnika moćnih kompanija nije odgovrao za zloupotrebu državnog novca ili korupciju i “pranje para”. Grčka je u latentnom “vanrednom stanju” i opštem haosu, koji prouzrokuje masovne štrajkove.

Najširi slojevi građana i zaposlenih, za sada, energiju troše na uličnim protestima i isticanju sindiklanih ali i političkih zahteva. Sve su češće blokade i paralisanje javnih službi u Atini i Solunu.

Dugotrajni protesti mogu da pogoršaju situaciju društvene krize i da izazovu scenarije slične kao u Tunisu, Egiptu i drugim afričkim državama, gde su pomešani socijalni sa političkim zahtevima. Geopoliitčka kriza na severu Afrike i Bliskom istoku pomera težišta globalne i regionalne bezbednosti, pretnja je regionalnom ali i svetskom miru. To se već sada ogleda u „skoku” cene nafte na više od 100 dolara po barelu i na funkcionisanju svetskih berzi.

Grčka je članica NATO i EU od 1981. godine i bitan saveznik SAD na jugoistoku Evrope, sa Turskom i Italijom. Potresi na Mediteranu i Bliskom istoku mogu imati krupne posledice i na jugoistoku Evrope, po stabilnost EU ali i po odnose među NATO saveznicima. Zbog globalne ekonomske krize i političkih razlika u EU oko regionalnih kriza, preti opasnost od rascepa unutar evro-zone ali i NATO-a. Upravo zato je generalni sekretar NATO-a Andres Fog Rasmusen, na konferenciji o bezbednosti u Minhenu, upozorio na opasnost cepanja tog vojnog saveza i naglasio da finansijska kriza ne sme prerasti u bezbednosnu.

„Ako Evropa nije više u situaicji da pruži odmeren doprinos, SAD bi se mogle orijentisati na partnera negde dalje”, napominje generalni sekretar NATO alijanse.

Istovremeno, Van Rompej je rekao da je Evropa postala kontinent saradnje i integracija upravo zahvaljujući NATO-u i da bez te alijanse ne bi bilo ni Unije.

„Naše dve organizacije plove istim brodom već decenijama”, naglašava Van Rompej.

Visoka nezaposlenostu u EU, kriza u nizu država Bliskog istoka i severne Afrike ali i nestabilnost u Evropi, ugrožavaju Uniju i interese NATO-a u Evropi.