Evropska unija u 2021. godini: Kako i dalje uvoditi sankcije Rusiji, a zavisiti od njenog gasa?

Početkom 2021. godine u većini zapadnoevropskih država vladala je nestašica vakcina protiv virusa kovid – 19.  Zemlje EU uglavnom su mesecima bile „zaključane“. 

U Evropskom parlamentu već u februaru predsednica Evropske komisije Ursula fon de Lajen našla se na meti žestokih kritika poslanika koji su tražili slobodan pristup sadržaju pregovora o kupovini vakcina i ugovora sklopljenih sa proizvođačima.

Skoro sve je ostalo poslovna tajna u poslu u kome su vakcine plaćane novcem građana EU

Farmaceutska industrija umesto evropske vlade?

„Kada je reč o rukovođenju vakcinalnom strategijom imam utisak gospođo Fon der Lajen, da je vaš posao, umesto vas, radila krupna farmaceutska industrija. Prvo, kada je reč o pregovorima i ugovorima – tu je sve skriveno od javnosti. Uprkos zahtevima našeg parlamenta – nismo dobili nikakvu informaciju. Samo su tri ugovora objavljena zahvaljujući pritisku građana. I evo kako izgledaju ti ugovori“, rekla je Martin Obri, francuska poslanica iz grupe ujedinjene levice u Evropskom parlamentu, obraćajući se predsednici Evropske komisije i pokazujući stranicu papira na kojoj je sve osim nekoliko reči bilo -  zatamnjeno.  

Ukratko: skoro sve je ostalo poslovna tajna u poslu u kome su vakcine plaćane novcem građana.

Tokom cele 2021. godine poslanici su uzalud insistirali da im se omogući pristup ugovorima sa proizvođačima vakcina. Zatim je 16. septembra Emili Orajli (Emily O’Reilly), posrednica i zaštitnica prava građana pri Evropskoj uniji poslala pismo Ursuli fon der Lajen. Orajli je zatražila objašnjenja povodom sms-poruka koje je predsednica Evropske komisije razmenjivala sa generalnim direktorom Fajzera, a koje je u aprilu otkrio i objavio Njujork tajms. Nastavak bi trebalo da čujemo 2022. godini.

Martin Obri, francuska poslanica u Evropskom parlamentu pokazuje zatamnjene delove ugovora o kupovini vakcina za EU

Obavezna vakcinacija

Udružena levica je u Evropskom parlamentu pokrenula peticiju http://www.right2cure.eu/fr_be  kojom se traži da vakcine postanu vlasništvo čovečanstva. Cilj je da se skupi milion potpisa.

„Ne možemo da dozvolimo farmaceutskim multinacionalama da stiču profit od pandemije“, kažu incijatori peticije, smatrajući da ogromno bogaćenje od vakcina smanjuje poverenje u vakcinaciju. Cilj je da se sakupi milion potpisa kako bi mogao da se uputi zahtev Evropskoj komisiji da predloži nove zakone.

Uoči letnjeg odmora vakcinacija je postala učestalija, pre svega zbog uvođenja obaveze posedovanja zdravstvenog pasoša, u septembru i oktobru delovalo je kao da je epidemiji kraj.

Počeo je zatim da se širi soj omikron. Francuska je u decembru najavila da će od januara zdravstveni pasoš postati vakcinalni, što u prevodu znači da će zapravo (iako ne formalno-pravno) biti uvedena „obavezna vakcinacija“. Zajedničkih evropskih pravila po ovom pitanju nema, ali većina zemalja ide u istom pravcu – ka uvođenju obavezne vakcinacije.

Dok u Nemačkoj zatvaraju nukearke u Francuskoj planiraju izgradnju novih: Nuklearna elektrana Gronde biće jedna od elektrana koje se zatvaraju u Nemačkoj u petak (danas)

Spor oko nulearki

Na decembarskom samitu šefova država i vlada EU ostalo je otvoreno pitanje da li nukelarna energija može da se smatra „čistom“ jer ne zagađuje atmosferu ugljen dioksidom.

Francuska, kao najveći proizvođač atomske energije, smatra da nukelarke treba uvrstiti u „zeleni plan“ EU i dati im subvencije predviđene za obnovljive izvore energije.

Nemačka, koja je odavno zabranila nuklearke, neće ni da čuje – pitanje odlaganja radioaktivnih otpadaka nije rešeno bile nukelarke male ili velike. Austrija je čak zapretila da će tužiti Evropsku komisiju ako udovolji francuskom zahtevu.

Francuska je protiv gasovoda iz Rusije, Nemačka se bori da gasovod Severni tok 2 proradi

Gasovod i dalje ne radi

Neslaganje postoji i oko podmorskog gasovoda Severni tok 2 koji direktno povezuje Rusiju i Nemačku. Francuska se protivi njegovom uspostavljanju, navodeći da Evropa ne sme da postane energetski zavisna od ruskog gasa.

Ipak, na decembarskom samitu EU francuski predsednik Makron i novi nemački kancelar Šolc održali su zajedničku konferenciju za štampu, ne ulazeći u detalje vezane za energetska pitanja.

Posle izjave šefice nemačke diplomatije Analene Berbok, inače iz redova Zelenih, da Severni tok 2 ne može da dobije dozvolu s obzirom na tenzije na ukrajinskoj granici, kancelar Šolc, socijaldemokrata, izjavio je da to više nije politički problem i da je pitanje samo da li će nadležne službe da ga odobre ili ne. 

Ove kontradikcije u vladajućoj nemačkoj koaliciji jasnije su, ako se zna da su, za razliku od Zelenih, socijaldemokrate uvek podržavale energetsku saradnju sa Rusijom.

Uprkos ovacijama i pohvalama sa kojima je ispraćena, odlazeća kancelarka na poslednjoj konferenciji za štampu u Briselu, delovala je prilično zabrinuto

Merkelova odlazi, „niz problema“ ostaje

Mnogi su se tim povodom setili bivše kancelarke Merkel i stila rada njene administracije. Krajem oktobra Angela Merkel održala je konferenciju za štampu u Briselu posle sto sedmog i poslednjeg sastanka Evropskog saveta na kome je učestvovala kao kancelarka.

Uprkos ovacijama i pohvalama sa kojima je ispraćena, odlazeća kancelarka na poslednjoj konferenciji za štampu u Briselu, delovala je prilično zabrinuto:

„Napuštam Evropsku uniju u svojstvu kancelarke u jednoj situaciji koja me brine… Uz međusobno poštovanje treba da napravimo napor  kako bismo  pronašli zajednička rešenja. Imamo niz nerešenih problema“, rekla je Angela Merkel, napuštajući evropsku političku scenu.  

Da, EU ulazi u 2022. godinu sa nizom problema.

U 2021. godini ostala su nerešena pitanja prihvata migranata koji i dalje masovno gube živote prelazeći Sredozmelje i kanal Lamanš, koji se ove zime smrzavaju i umiru izgubljeni u šumama izmedju Bjelorusije i Poljske.

Nerešeni su i problemi zbog niskog priraštaja stanovništva i manjka radne snage. Nerešen je i rebus kako pomiriti zavisnost od Kine i lojalnost SAD. Kako i dalje uvoditi sankcije Rusiji, a zavisiti od njenih energenata? Kako sprovoditi planove o ekonomskom rastu i razvoju veštačke inteligencije u situaciji kada nedostaju sirovine za elektronske komponente i automobilska industrija pravi višemesečne prekide u proizvodnji?  

Kako izbeći socijalne pobune u fazi neoliberalnog sistema u kojoj su bogati sve bogatiji, a siromašni sve siromašniji, a ispoštovati neoliberalno pravilo da država ne sme da se meša u ekonomiju ?

Konačno, kako da EU propoveda “zelenu politiku” a da se pri tom ne zna šta je to tačno. Da li su ekološke parole dovoljne ili EU treba da bojkotuje i sankcioniše industriju koja zagađuje bez obzira da li to radi na teritoriji Unije ili van nje?