PROPAST MEDITERANSKE UNIJE?
Povodom nemira u islamskim zemljama, "projektat" francuskog predsednika teško je razočarao jordanskog političara (foto: Kairo-14 dan demonstracija protiv vlasti u Egiptu na centralnom trgu Tahrir)
Bio je to veliki trenutak istine - šansa za Mediteransku uniju. Posle izbijanja nemira u Tunisu i Egiptu bilo je logično i očekivano da EU i sredozemne zemlje podrže i pomognu demokratizaciju na severu Afrike. Nije se to dogodilo, mnogi su se pitali da li uopšte postoji Mediteranska unija koju je EU osnovala, kako se sada čini, samo zato što je na tome instirala Francuska - uz Nemačku - ključna, najvažnija članica Evropske unije
EU je ovih dana imala šansu da pokaže koliko ozbiljno misli s projektom ove saradnje i partnesrtva sa 43 zemlje na svojim južnim i jugoistočnnim granicama. Medjutim, Mediteranska unija se uopšte u ovim istorijskim dogadjanjima, koje neki porede sa obaranjem komunizma u istočnoj Evropi 1989, nije ni oglasila! Iako obe zemlje u kojima je na delu demokratska revolucija, Tunis i Egipat, čine stubove ovog partnerstva....
A onda je Mediteransku uniju pogodio još jedan težak udarac – povukao se pre nekoliko dana njen generalni sekretar, ugledni jordanski diplomata Ahmad Masadi. Bio je, kako objasnio, neprestano tokom skoro godine dana, strašno frustriran. Teško se razočarao što se većina članica EU, uprkos datim obećanjima, nimalo nije zanimala za ovaj projekat i što bogate, severne zemlje gotovo ništa nisu dale od obećanih para. Ali ona kap koja je prevršila čašu bilo je odsustvo bilo kakvog stava i angažovanja EU u sudbinski važnim dogadjanjima na severu Afrke...
Mediteranska unija je osnovana 13.07.2008 u Parizu, uprkos svim skepticima, sa ogromnom pompom ali pre svega kao delo francuskog predsednika Nicolas-a Sarkozy-ja kome je bio prespor tzv Barcleonski proces postupnog produbljivanja saradnje EU sa zemljama ovog regiona. Francuska incijativa naišla je na podršku, uglavnom, u Španiji, Italiji i Grčkoj a severne zemlje, medju njima i Nemačka kao i sama Evropska komisija, bile su, uglavnom, rezervisane. Na drugogoj strani, projekat je otvoreno kritikovao libijski vodja Muamer el Gadafi za koga je Mediteranska unija značila pokušaj cepanja već postojećih organizacija kao što su Arapska liga ili Organizacija afričkog jedinstva (OAJ).
Već poočetkom te 2008. Sarkozi je počeo da redukuje mediteranske planove da bi umirio kritičare u Francuskoj, pa se čak smatralo potrebnim da se precizira kako se ne radi o Mediteranskoj uniji nego u Uniji za Mediteran, dakle ne „zamena za EU“, nego njena "dopuna i obogaćivanje". Potom se Sarkozi dogovorio se nemačkom kancelarkom Merkel da se u projekat uključe i druge zemlje EU.
Lane se Masadi i njegov sekretarijat preselio u Barcelonu, u bivšu kraljevsku rezidenciju, no to ni izdaleka nije bilo dovoljno za oživljavanje partnerstva. Unija se ubrzo evidnento našla na ledu. Španija je dva puta pokušala da sazove mediteranski samit, oba puta je to propalo zbog izraelsko-palestinskog konflikta. Potom se pokušalo s konkretnim projektima saradnje ali kod njih u prvi plan je izbijala politika pa je propala konferencija o vodama jer se Izrael nije složio s formulacijom „okupirane teritorije“.
Za generalnog sekretara i aparat Mediteranske unije bio je predvidjen budžet od 14,5 miliona eura, nije dobijeno ni pola toga. „Kresanje budžetaa ukazuje kakva je angažovanost članskih zemalja“, žalio se nedavno Masadi. Ne dugo zatím, spakovao je kofere i vratio se u Aman.
