MEDVEDEV KAO DEDA MRAZ

Predsednik Srbije Boris Tadić je od predsednika Rusije Dmitrija Medvedeva dobio pozitivan odgovor u vezi sa zahtevom Srbije za ruskom kreditnom podrškom od jedne milijarde dolara. Detalji ruskog kredita biće dogovoreni u nastavku razgovora, a 200 miliona dolara od ukupne sume namenjeno je budžetu Srbije. Za ostatak sume za sada je nedovoljno precizno navedeno da će biti usmerena u železnicu ali, ostaje da se vidi šta će konkretno biti dogovoreno. Od infrastrukturnih projekata pominjni su, da podsetimo, beogradski metro, Prokop, obilaznica oko glavnog grada...

Svečani doček predsednika Rusije Dmitrija Medvedeva ispred Palate Srbije

U okviru posete predsednika Rusije Beogradu potpisano je, međutim, i niz dokumenata od kojih su za uspešan nastavak saradnje u oblasti energetike, kojom je nova era srpsko – ruskih odnosa, inače, i započela, vrlo bitni oni u gasnom sektoru. Aleksej Miler, predsednik Gazproma sastao se, takođe, juče sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem a potom je, u prisustvu oba predsednika sa generalnim direktorom JP Srbijagasa, Dušanom Bajatovićem potpisao protokol o izgradnji deonice Južnog toka u Srbiji. U saopštenju, juče poslatom iz Moskve, navodi se da će u skladu sa ovim dokumentom ugovorne strane osnovati kompaniju pod imenom South Stream Serbia AG Joint Design Venture (JDV) u roku od 30 dana. Ova kompanija, čije će sedište biti u Švajcarskoj biće nadležna za projektovanje, izgradnju i upravljanje deonicom Južnog toka kroz Srbiju. Gazprom će imati 51 % udela u kompaniji a Srbijagas 49 %.

U Srbijagasu komentarišu da je ovo prvo preduzeće koje će Gazprom osnovati sa jednom od članica projekta Južni tok.

Predsednici Srbije i Rusije, prisustvovali su potpisivanje medjudržavnih sporazuma
u Palati Srbije: Aleksej Miler, Dmitrij Medvedev, Boris Tadić, Dušan Bajatović

Miler i Bajatović su, takođe, potpisali i sporazum o osnivanju zajedničke kompanije za skladište gasa Banatski Dvor, pod nazivom Banatski dvor UGS Joint Venture. Sporazum sadrži uslove i pravila za osnivanje i rukovođenje kompanijom, koja će biti nadležna za izgradnju i upravljanje podzemnim skladištem, čiji je kapacitet 450 miliona kubnih metara gasa. I u kompaniji Banatski dvor UGS JV Gazprom će imati 51 % udela a Srbijagas 49 %. Treba, međutim, reći da će u ime Gazproma kao vlasnik u Banatskom Dvoru figurirati Gazprom Germanija, kćerka firma ruskog gasnog giganta u Nemačkoj.

Gasprom će u Banatski Dvor uložiti više od 25 miliona evra, obećao je Aleksej Miler. Ipak, prema ranijim izjavama Bajatovića te investicije se mogu očekivati tek posle aprila 2010. godine.

Za srpsku stranu svakako je dobro što je dogovoreno da Srbijagas ima mogućnost da u narednih 25 godina, na koliko će ugovor biti potpisan, kupuje dodatne akcije tog preduzeća od Gasproma, dok Rusima takva mogućnost nije ostavljena.

“Južni tok i Banatski Dvor su dva strateški važna projekta za ceo region Jugoistočne Evrope. Izgradnja transnacionalnog gasovoda će ne samo omogućiti diverzifikaciju izvoznih maršruta ruskog gasa, već će doprineti i sniženju tranzicionih rizika, dok će izgradnja podzemnog skladišta gasa dovesti to optimizacije količine ugljovodonika u zavisnosti od sezonskih potreba. Kompleksna implementacija ovih projekata će povećati energetsku sigurnost u Srbiji i obezbediti finansijsku, resursnu i tehnološku bazu za razvoj industrijskih potencijala zemlje te će omogućiti Srbiji da postane glavni igrač na tržištu gasa na Balkanu”, rekao je Aleksej Miler.

U izjavama novinarima Miler je naglasio da je još rano govoriti o investicijama u deo gasovoda Južni tok kroz Srbiju, jer će te cifre biti određene tek posle razrade tehničko – ekonomskih detalja ovog projekta.

Ističući da Sporazum o zajedničkom ulaganju u Podzemno skladište gasa Banatski Dvor predstavlja “krunu višemesečnih aktivnosti na osnivanju novog preduzeća”, Bajatović kaže da će, sa formiranjem firme za izgradnju gasovoda Južni tok, Srbijagas biti bolje pozicioniran u regionu. Samo podzemno skladište Banatski Dvor doprineće sigurnosti snabdevanja gasom u slučaju gasne krize. Takođe je ovim dokumentom precizirano i da će Srbijagas moći tokom letjih meseci da nabavlja gas po nižim cenama, što će, kako kažu u saopštenju, doprineti da ovaj energent bude konkurentniji na srpskom tržištu.

Mada zvaničnih komentara na temu cene letnjih isporuka gasa nema, nezvanično se može čuti da je Miler ostao u Beogradu da bi se sa Bajatovićem detaljnije dogovorio.

Druga dokumenta

Ministar unutrašnjih poslova Srbije Ivica Dačić i ruski ministar za vanredne situacije
Sergej Šojgu potpisali su dinamički plan realizacije rusko-srpskog centra za
vanredno humanitarno reagovanje

Tokom boravka Medvedeva dogovoreno je i da dve zemlje zajedno izgrade bazu kod Niša za vanredne situacije. Iz ove baze srpske i ruske službe će pomagati svim zemljama u regionu koje budu ugrožene požarima, poplavama i drugim elementarnim nepogodama. Da bi se to realizovalo srpski ministar policije Ivica Dačić i ministar za vanredne situacije Sergej Šojgu potpisali su Sporazum iz oblasti humanitarnih reagovanja, vanrednih situacija, sprečavanja elementarnih nepogoda i tehnogenih havarija i uklanjanju njihovih posledica. Dačić je sa ruskim ministrom spoljnih poslova Sergejom Lavrovim potpisao i Sporazum o saradnji ministarstava unutrašnjih poslova. Sa Lavrovim je srpski ministar inostranih poslova Vuk Jeremić potpisao Sporazum u oblasti kulture, obrazovanja, nauke i sporta a Sporazum o saradnji Skupštine Srbije i ruske Dume potpisali su Slavica Đukić-Dejanović i potpredsednik Dume Aleksandar Babakov. Memorandum o trgovinsko-ekonomskoj saradnji potpisali su Vesna Arsić, državni sekretar u Ministarstvu ekonomije i gubernator Kurske oblasti Aleksandar Mihajlov. Takođe je dogovoreno da od 1. marta 2010. godine Srbija može izvoziti lekove bez carine.

Moskovska banka kreditira NIS

Naftna industrija Srbije a.d. (NIS) i Moskovska banka potpisale su juče sporazum o dodeli kredita u iznosu od 100 miliona dolara na dve godine uz mogućnost produženja roka na još godinu dana. Sredstva će biti usmerena na finansiranje tekućih aktivnosti NIS-a. Međutim, uzimanje kredita neće povećati kreditni portfolio kompanije u odnosu na nivo s početka 2009. godine, kaže se u zajedničkom saopštenju dve komanije, uz napomenu da u sprovođenju dogovora kao banka-agent učestvuje i Moskovska banka – Beograd, ćerka-banka Moskovske banke u Srbiji.

U Srbiji Moskovska banka posluje od 2008. godine, kao novoosnovana banka, navedeno je u saopštenju, uz napomenu da, pored saradnje s NIS-om, domaćim i stranim kompanijama, banka planira intenzivnije finansiranje infrastrukturnih projekata, poljoprvrede i projekata lokalnih samouprava.

Treba reći da ove najave saradnje sa srpskom privredom iz Moskovske banke u Beogradu stižu stalno, ali da do sada nije bilo ovako „teških“ aranžmana. Biće da je razlog tome činjenica da je većinski vlasnik NIS-a (51 % kapitala) ruska državna kompanija Gasrpomnjeft. Kao što je poznato preostalih 49 % NIS-a je u vlasništvu Vlade Srbije. U Beograd je u delegaciji Medvedeva bio i Andrej Borodin, predsednik Upravnog odbora Moskovske banke. Borodin je u Beogradu, kao član ruske privredne delegacije, bio i 5. decembra prošle godine.

Postavlja se pitanje da li će, kada Rusi odobre finansijsku pomoć od milijardu dolara. Ona stizati preko Moskovske banke. Jer, konkretnih zvaničnih najava dolaska Gazprombanke u Srbiju - nema.

Ekonomisti pozdravljaju kredit Rusije Srbiji

Ekonomski analitičari ocenjuju u izjavama Tanjugu da će kredit od milijardu dolara, koji će Srbija dobiti od Rusije osim za popunjavanje budžeta imati i veliki ekonomski značaj za privredu Srbije. Stručnjaci, međutim, upozoravaju da je veoma važno da Skupština Srbije ne kasni s ratifikacijom sporazuma o zajmu - kada ga dobije na usvajanje, jer će to prolongirati pristizanje ove finansijske pomoći, neophodne srpskom budžetu i za infrastrukturne projekte.

Srbiji je Svetska banka već odobrila kredite u iznosu od oko 800 miliona dolara, ali se na ratifikaciju tih kredita ponekad u Skupštini čeka i po godinu i po dana. Neki od tih kredita ne mogu da se povuku zato što nema svih papira koji su potrebni da bi se ti projekti realizovali. To bi to moglo da se desi i sa ruskim kreditom.

Tehničkim aspektima realzacije kredita previđeno je da vlada Ruske federacije izda državne garancije ruskim komercijalnim bankama: Moskovskoj banci i Gasprom banci, na osnovu čega će te banke dati povoljne koncesione kredite Srbiji za infrastrukturne i druge projekte.

„Tih 200 miliona dolara, namenjenih za budžetsku podršku, jeste značajno, ali nije dovoljno za pokriće deficita koji se predviđa da će biti oko 4 % bruto domaćeg proizvoda (BDP). Kada je reč o budžetu za 2010. godinu, da bi pokrili deficit od 4 % i finansiranje javnog duga potrebno nam je oko 1,8 milijardi evra", kaže Goran Nikolić, stručni saradnik Privredne komore Srbije (PKS). Nikolić predviđa da će ruske banke dati veći poček Srbiji.

„Moje očekivanje je da bi kamata bila u visini od oko 3 %. Srbija je od Svetske banke dobijala kredite po kamatnoj stopi od 1 %, dok su se kod MMF-a kamate kretale od 1,5 do 3,5 %. Ako se ugovore svi elementi kredita, on može veoma brzo da se realizuje. Jer, kreditni rizik Srbije se zna, a transfer novca je čisto tehnička stvar, pa se taj novac može naći u Trezoru već krajem ove godine,“ kaže Nikolić.

Ruske investicije čine 7 do 8 % ukupnih investicija u Srbiji. One su, suštinski, vrlo malo zastupljene. Ekonomisti ne očekuje naglu promenu ruskog udela u investicijama.

Ekonomista Jurij Bajec, član Ekonomskog saveta predsednika Vlade Srbije kaže da za ostatak najavljenog ruskog kredita za infrastrukturu srpska strana treba preciznije da definiše projekte i konkretne uslove, bez obzira da li se to sad radi o železnici ili o nekom drugom infrastrukturnom projektu.Tek onda bi taj deo kredita bio odobren i bili bi definisani uslov.

„Najvažniji je rok povraćaja i kolika će biti kamata", objašnjava Bajec.

„Kao ekonomistu ne raduju me krediti za popunjavanje budžeta Srbije. Više volim kada se uzimaju krediti za investicionu aktivnost. Sporazum o slobodnoj trgovini Srbije sa Rusijom predstavlja veliku neiskorišćenu šansu dve zemlje, jer obe privrede imaju interesa za tržište one druge. To je prilika da određene grane srpske privrede dožive transformaciju, najpre poljoprivreda, tekstilna i metalna industrija koje imaju velike šanse za izvoz u Rusiju. Perspektive privredne saradnje su dobre i kroz zajednički nastup na trećim tržištima, a postoje i veliki potencijali u oblasti fiansiranja infrastrukturnih projekata“, smatra Dejan Erić, direktor Instituta ekonomskih nauka.