LAKRDIJAŠI FRANCUSKE DIPLOMATIJE
Ben Alijev avion, već u francuskom vazdušnom prostoru, umesto da nastavi ka vojnom aerodromu u Vilakuble, pored Pariza, napravio je polukrug i uputio se u Saudijsku Arabiju
"Iskustvo naših bezbedonosnih snaga moglo bi da pomogne da se regulišu prilike u Tunisu", pred Skupštinom je izjavila, 11. januara, Mišel Alio-Mari, ministarka inostranih poslova i nekadašnja ministarka unutrašnjih poslova, pravosudja i vojske. Njena ponuda odnosila se na saradnju francuske policije sa Ben Alijevom policijom, lakom na pritiskanju obarača. Želja joj je bila da pomogne Ben Aliju da, uz manje prolivanje krvi, uguši protest naroda i da se održi na vlasti. Reći da je Ben Ali diktator "sasvim je preterano" izjavio je, dva dana kasnije, Frederik Miteran, francuski ministar kulture. Prirodno, ministri nisu govorili služeći se sopstvenim mozgom, jer im Nikola Sarkozi to ne dozvoljava. Oni su samo nadgradjivali predsednikove reči da je Ben Ali "povećao otvaranje društva i toleranciju" u Tunisu.
Mišel Alio-Mari, šef francuske diplomatije
Kako protest tuniskog naroda nije jenjavao, 14. januara, uplašen za svog prijatelja Ben Alija, Sarkozi je potražio mišljenje iz diplomatskih izvora. Pjer Mena, francuski ambasador u Tunisu, osigurao je predsednika telegramom koji je ušao u diplomatske anale: "Ben Ali je preuzeo situaciju u svoje ruke." U trenutku kada je Mena potvrdjivao uspeh tuniskog diktatora, on nije znao da američki oficiri upravo objašnjavaju tunižanskim kolegama neophodnost da Ben Ali napusti vlast i zemlju. Nekoliko časova kasnije, tuniski diktator proteran je iz zemlje.
Misleći da su prijateljstva večna, Ben Ali i njegova žena Lejla Trabelsi, ukrcali su u avion 1,5 tonu zlata i zaputili se za Francusku. Uprkos obećanju da će mu dati azil, Nikola Sarkozi je pozvao čelnike francuske špijunaže i kontrašpijunaže (DGSE i DCRI) na savetovanje. Obe službe bile su jednoglasne da Ben Aliju ne treba dati azil, jer će to rasrditi Tunižane u Francuskoj. Tako je Sarkozi odlučio da uskrati gostoprimstvo svom dragom prijatelju, bivšem tuniskom diktatoru, te je Ben Alijev avion, već u francuskom vazdušnom prostoru, umesto da nastavi ka vojnom aerodromu u Vilakuble, pored Pariza, napravio polukrug i uputio se u Saudijsku Arabiju.
BenAli i Lejla Trabelsi za kojima je raspisana medjunarodna poternica
Već sutradan, u subotu 15. januara, francuska vlada, kao da nikada ništa nije ni bilo, obratila se tuniskom narodu, ohrabrujući ga u podršci na demokratskom putu i pozivajući na slobodne izbore. Sarkozijev prijatelj Ben Ali, čovek koji je do juče bio simbol "otvaranja društva i tolerancije", postao je monstrum koji je sa svojom ženom i porodicom držao 40 odsto državne ekonomije: banke, nekretnine, medije, velika preduzeća... Policijska oprema i suzavci, pripremljeni za slanje Ben Alijevoj policiji, ostali su još desetak dana blokirani na aerodromu Roasi-Šarl de Gol i potom vraćeni u skladišta. Medjutim, šteta je već bila učinjena i Francuska je izgubila svoje priviligovano mesto u tuniskom političkom životu. Novi heroji su Amerikanci koji su diplomatskom podrškom i vojnim savetima uspeli da isteraju Ben Alija iz Tunisa.
Posle Tunisa, zapalio se Egipat i narod uporno traži odlazak sa vlasti diktatora Hosnija Mubaraka. Francuska vlada ostala je potpuno nema, ne znajući koji stav da zauzme. Očigledno je da nije u pitanju samo američka vojno-diplomatska premoć u Egiptu, nego nedostatak vizije i diplomatsko-politička nemoć francuskog predsednika u medjudržavnim poslovima.
