GRČKOJ POTREBNA VLADA NACIONALNOG SPASA

Grčkoj je potrebno da što pre formira vladu nacionalnog spasa gde bi ušle dve ključne stranke – PASOK, koji je na vlasti i Nova demokratija, kao opozicija, ali i predstavnici dva vodeća sindikata i poglavar odnosno predstavnik Grčke pravoslavne crkve. Vlada nacionalnog spasa treba da bude pod autoritetom grčkog predsednika i patrijarha Grčke crkve. Kako Grčka nema, u ovom času, vremena za nove izbore ovo rešenje bi bilo neka vrsta “rekonstrukcije” vlade, tako što bi se uz pomoć parlamenta došlo do vlade “nacioinalnog spasa”.

Grčkoj je ovakva vlada nužna da bi došla do zajedničkog cilja. Ovo je vid preuzimanja odgovornosti da bi se sprečila građanska i državna katastrofa. Vlada Jorgosa Papandreua čini sve što od nje traže MMF i EU - da ne bi bankrotirala, ali nema vidnu podršku grčkog društva. Prevremeni izbori nisu rešenje jer ne bi doveli do stabilizacije stanja već bi samo obelodanili bankrot Grčke i mogućnost izlaska države iz evro-zone. Nastavak politike vlade Jorogosa Papandreua vodi u krupne unutrašnje sukobe koji stvaraju psihologiju “sloma”, pre svega, socijalne države.

Atina - policija je upotrebila suzavac i šok-bombe u sukobu sa učesnicima
protestnog marša 11. maja u kojem je bilo oko 20.000 ljudi
u grčkoj prestonici

Stalna nesigurnost dovela je Grke do granica psihičke izdržljivosti. Grčka se nalazi u “latentnom” sukobu vlade i građana, sinidikata i političkih partija, pre svega po pitanju vladinih mera i nivoa nacionalne izdržljivosti. Vlada pokušava da izađe u susret MMF i EU i da amortizuje nezadovoljstvo širih osiromašenih slojeva grčkog naroda. Istovremeno, na sceni su različiti oblici anarhističkog ali i agresivnog desničarsko-nacionalnog pokreta, nezadovoljnog pritiscima MMF i Brisela, kao i pojedinih država EU prema Grčkoj. Zbog svega toga u Grčkoj sve više jača antievropski pokret, odnosno, pokret protiv mera EU i “grube” monopolističke politike MMF. Anarhistički i levičarski pokreti deluju u sklopu antigloblističke koncepcije i protiv globalnog kapitalizma. Sindikati i političke partije, pre svega opozicije, vode oštru kampanju protiv vlade PASOK-a i premijera Jorogosa Papandreua.

Dakle, u Grčkoj tinjaju različite političke i sindikalne “vatre” koje, ako se ne budu kontrolisale, mogu biti uvod u destabilizaciju Grčke, kakve do sada nije bilo. Ako se ovom scenariju doda i jačanje negativnih tenzija protiv azilanata, kojih u Grčkoj ima oko milion, opasnosti za Grčku sve više rastu.

Globalno osiromašenje grčkog društva - za oko 30 odsto za minulih godinu dana - jača sve oblike radikalizacije koja može da se izmakne kontroli.

Dugovi Grčke narasli su na više od 300 milijardi evra. Vlada mesecima uvodi nove pakete štednje, a može li i kada zemlja da se izvuče iz krize - to ne može, i neće, niko da kaže. I to je ono što Grke frustrira.

Procenjuje se da svaki Grk danas u proseku ima 20 odsto manju platu nego pre početka dužničke krize. Ljudi više ne kupuju, a ako nešto pretekne od plate, štede.

„Socijalna država je nestala”, jedno je od osnovnih zapažanja građana.

Sinidikati i preduzetnici, koji trpe veliki pritisak antikriznih mera kažu da „grčki narod više ne može da izdrži dodatne mere. Taj pritisak međunarodnih kontrolora, nove i nove mere štednje, smanjenje socijalnih usluga i sve teža recesija – to prevazilazi sve okvire naše izdržljivosti. Doterali smo cara do duvara!“

Međutim, treba reći i to da bez tranše MMF-a od 12 milijardi evra Grčka ne bi mogla da pokrije svoje potrebe od 13,4 milijarde evra i, mogla bi bankrotirati.

“Do kraja sledeće godine Grčkoj je potrebno izmedju 60 i 70 milijardi evra,” naveo je, prema pisanju lista Fajnenšel tajms, Lorenco Bini Smagi, član izvršnog odbora Evropske centralne banke (ECB).

Grčka bi mogla da dobije dodatnu pomoć od drugih članica evrozone u iznosu od 20 milijardi evra i da još tri puta toliko sredstava prikupi putem novih mera štednje. Planirane mere su i prodaja državne imovine, kao i ulaganje grčkih banaka u kratkoročne državne obveznice, dok bi od dela koji treba da obezbedi država, dve trećine ili oko 20 milijardi evra poteklo od članica evrozone, a ostatak od Međunarodnog monetarnog fonda. Ekonomisti procenjuju da je Grčkoj neophodan izuzetno visok ekonomski rast “da bi mogla da iznese breme sopstvenog državnog duga, a u uslovima kada su kamatne stope već dostigle zaštitni nivo, situacija postaje apsolutno bezizlazna.”

Sada ova zemlja zauzima 109. mesto među 183 zemlje na rejting listi Svetske banke koje su ocenjivane prema stepenu "lakoće vođenja biznisa". Grčka nema mnogo vremena za unutrašnje usaglašavanje i dogovor.