ARAPSKI USTANAK, ŠESTI MESEC: DA LI ĆE SE PREDSEDNIK JEMENA VRATITI SA LEČENJA U RIJADU?

Predsednik Jemena Ali Abdulah Saleh drugi je šef države koji je našao utočište u Saudijskoj Arabiji, a otkako je talas protesta zahvatio arapske zemlje početkom ove godine. Pre njega je to učinio predsednik Tunisa Zine al-Abidin Ben Ali u januaru. Kako se Ben Ali obreo u Rijadu zbog zdravstvenih problema, tako je i Saleh u saudijskoj prestonici potražio medicinsku pomoć. Naime, prevezen je helikopterom u nedelju nakon što je dva dana ranije povređen u napadu na njegovu rezidenciju u Sani. Jedanaestoro pripadnika obezbeđenja je poginulo, dok su pojedini Salehovi savetnici takođe povređeni.


Ali Abdulah Saleh na mitingu podrške režimu 15. aprila (Al Jazeera)

Predsednik je operisan u vojnoj bolnici u Rijadu u nedelju kako bi mu se uklonili šrapneli iz grudi. U planu je i plastična operacija i saniranje rana na licu i vratu, a izvori arapske štampe ističu da se očekuje da se jemenski lider vrlo brzo potpuno oporavi. Između ostalih, u bolnici ga je posetio princ Khaled bin Sultan, pomoćnik saudijskog ministra odbrane i avijacije, i požeo mu brzo ozdravljenje. Isti funkcioner koji je desetak dana ranije izjavio da politička kriza u Jemenu neće imati uticaja na stanje u saudijskoj kraljevini i da bi jemenski zvaničnici „trebalo da se dozovu pameti“.


Princ Khaled bin Sultan posetio Saleha u bolnici (SPA)

Javnost u Saudijskoj Arabiji podeljena je po pitanju lečenja jemenskog predsednika u njihovoj prestonici. Tako, dvadesetpetogodišnji Amir iz Džede kaže da ne treba likovati što je Saleh povređen, ali se nada da će vreme oporavka iskoristiti da razmisli da li da se i dalje tvrdoglavo drži svoje funkcije ili podnese ostavku i time zaustavi krvoproliće na ulicama.

„Mi koji smo upoznati sa njegovom administracijom, sumnjamo u priču o povredama i napadu. Ovo više liči na Salehov plan da napusti zemlju. Nadamo se, ovoga puta zauvek“, dodaje Abu Said koji je poreklom iz Jemena.

Taiz je zemlja slobode-slogan na grudima protestanta u jemenskoj prestonici
(Al Jazeera)

Slavlje u iščekivanju signala od Saudijaca

Dok se u medijskim izveštajima može čuti da je predsednik stigao u Rijad sa svitom od 59 ljudi, što članova porodice što partijskih funkcionera, opozicija u Sani traži način da spreči Salehov povratak u zemlju. Desetine hiljada protestanata je u nedelju i ponedeljak slavilo Salehov odlazak, pevalo se, igralo na ulicama a na glavnom trgu u Sani ritualno su klane i krave. Mogli su se videti i transparenti sa natpisom „Ko je sledeći?“ a koji podsećaju na ostavke šefova država Tunisa i Egipta. Aktivista Khaled Al Ansi kaže da se narod slivao na Trg promene od rane zore, kao i da su pojedine žene i deca bili obučeni u svečane odore, „kao da je praznik“. Međutim, iz vladajućeg Generalnog narodnog kongresa za televizijsku stanicu Al Arabija kažu da će se „predsednik vratiti za nekoliko dana“. Pomoćnik ministra informisanja Abdu Al-Džanadi rekao je da će se Saleh uskoro ponovo posvetiti svojim obavezama.

„Mir je uspostavljen. Pokušaji puča su propali... Nismo u Libiji a Saleh ne poziva na građanaski rat“, dodao je Al-Džanadi.


Okupljanje i u Taizu u nedelju i uzvikivanje parola protiv predsednika Saleha (AP)

Potpredsednik Abed Rabu Mansur Hadi, za koga se govori da ima vrlo malo uticaja, ostavljen je da „na nekoliko dana“ obavlja Salehovu funkciju. Dan posle Salehovog odlaska, nastupilo je krhko primirje između trupa odanih jemenskom predsedniku i grupe Sadika Al Ahmara, vođe plemenske federacije Hašid, i to posle dve nedelje borbi u glavnom gradu u kojima je ubijeno više od 200 ljudi. Kako piše Arab njuz, u Sani će se pomno idućih dana pratiti signali iz Saudijske Arabije – da li će Rijad pritisnuti Saleha da podnese ostavku.

„Još je nejasno da li će se Saleh vratiti. Ako ne, protesti koji su izbili zbog njega, možda prestanu. S druge strane, možda tek počnu nakon što se otvori borba za prevlast... Prema Ustavu Jemena, potpredsednik je obavezan da preuzme posao. Ipak, dugo se veruje da Saleh priprema svog sina Ahmeda za naslednika. Pominje se i da je Ahmed ostao u zemlji kako bi sačuvao vlast. Sve skupa, postoji opasnost da država zapadne u nasilnu borbu za vlast dok je predsednik odsutan. Ne znamo ni da li je Mansur Hadi – ni proveren ni iskušan – uopšte sposoban da smiri situaciju“, piše u uvodniku Arab njuza od ponedeljka.


Iako je CIA procenila da neće izdržati više od šest meseci, Saleh je na vlasti
već 33 godine (EPA)

Pritisak zalivskih zemalja

Predsednik osiromašene zemlje na samom kraju Arapskog poluostrva, preživeo je na vlasti gotovo pune 33 godine a nisu ga pomeli ni sada mnogi generali i ambasadori koji su od prvih protestnih okupljanja u januaru i februaru, napustili njegovu administraciju. Ozlojedio je bivše američke i saudijske saveznike, kojima je nekada bio glavni partner u borbi protiv Al Kaide u regionu, tako što je tri puta iznova odbijao da potpiše sporazum Veća zalivskih zemalja, odobren i od Vašingtona. Nakon poslednjeg ovakvog istupa 22. maja, politički blok Zaliva je odustao od posredovanja.

Saleh je, naime, došao na potpisivanje, ali istakao da će to učiniti kada budu prisutni i predstavnici opozicije da i oni potpišu javno a ne „iza zatvorenih vrata“. Prethodni put je odbio ugovor zbog - Al Kaide i „pokušaja puča“. Prema sporazumu, predsednik bi imao rok od 30 dana da se povuče sa funkcije bez bilo kakvih posledica ili sudskog gonjenja. Ipak, njegovi protivnici tvrde da je samo odugovlačio time što je svaki put iznalazio nove razloge, dok bi za to vreme u Sani bile organizovane navodne kolone podrške koje su ga pozivale da ne podnosi ostavku, usput preteći i napadajući strane ambasade i protestujući protiv intervencije drugih arapskih zemalja u Jemenu.

„Dostojanstveni odlazak“

„Kraljevina će ipak ubediti Saleha da pristane na sporazum Veća kako bi se situacija rešila mirno i bez krvoprolića“, smatra saudijski analitičar Abdulaziz Kasem.

Njegova ostavka dala bi i novo značenje arapskoj revoluciji u regionu, istakao je Zaki Bani Rušeid, jedan od vođa jordanskog ogranka Muslimanskog bratstva. On kaže da bi ovo predstavljalo prekretnicu i podstrek, ne samo za protestante u Jemenu, već i za čitav region jer bi to bio „početak velike pobede“. Egipatski politikolog Hasan Nafa se slaže da će se „arapsko proleće“ nastaviti, istakavši da je narod „u stanju potpunog otpora prema aktuelnim režimskim sistemima“.

Munir Al Mavri, jemensko-američki novinar u Vašingtonu rekao je za Al Džaziru da je ovo kraj Salehovog predsednikovanja.

„Američki potpredsednik Džo Bajden već se čuo sa Mansurom Hadijem, naznačivši time da ga SAD prihvataju kao nekoga ko će preuzeti vlast u Jemenu. SAD su zvanično tražile od Saleha da ode i prenese vlast na potpredsednika, i upravo to se dogodilo. Mislim da Saudijci neće dozvoliti Salehu da se vrati jer imaju svoje interese u Jemenu“, objasnio je Al Mavri.

Al Džazira podseća da je u pregovorima sa Većem zalivskih zemalja, predsednik Jemena insistirao na „dostojanstvenom odlasku“, tražeći garancije da će imati potpuni imunitet.

Na ivici građanskog rata

U Jemenu se zapravo odvijaju dva odvojena sukoba, i to ne računajući severni i južni pokret koji su se u početku zalagali za secesiju a sada bi se izgleda zadovoljili i Salehovom ostavkom. Jedan je krvava borba za prevlast političkih frakcija, odnosno porodica Saleh i Al Ahmar, koja je počela pre dve nedelje, a drugi se zahuktao pre četiri meseca, na nivou prodemokratskog omladinskog protesta, inspirisanog arapskom revolucijom u regionu.


Sadik Al Ahmar pred novinarima u Sani (Yemen Post)

Što se tiče Salehove porodice, njegov sin Ahmed Ali komanduje predsedničkom gardom a sinovci Tarik, Jahja i Amar imaju kontrolu nad drugim vitalnim delovima bezbednosnog aparata. Rivalsku frakciju predvodi šeik Sadik Al Ahmar, lider plemenske federacije Hašid, jedne od dve najuticajnije u Jemenu. Sadikova braća bila su na funkcijama u državnim institucijama dok pre tri meseca nisu napustili položaje, protestujući zbog brutalnog obračunavanja sa studentima na demonstracijama gde je desetine njih poginulo od snajperskih hitaca. Smatra se da je ovo bio signal da je dobrim odnosima između dve frakcije došao kraj. Kao najznačajniji Sadikov rođak pominje se brat Hamid, biznismen i predsednik opozicione Islah partije. On je navodno potpomogao studente da krenu u proteste i olakšao im „bezbednu komunikaciju“ preko svoje firme „Sabafon mobilna mreža“.

Prodemokratski protesti u senci

Sa druge strane su demonstranti koji se zalažu za smenu režima i promenu ovakve političke elite u zemlji, koji su donekle u senci zbog otvorenih sukoba koji su na ivici građanskog rata. Gotovo polovina od oko 350 ubijenih od prvog „dana besa“ održanog u januaru, upravo su bili nenaoružani omladinci. Drugu polovinu čine žrtve sukoba iz prethodne dve nedelje, i to između Salehovih vojnih snaga i plemenskih boraca koji podržavaju porodicu Ahmar.

„Oni hoće da gurnu revoluciju u nasilje. Posle nekoliko meseci velikih napora da ljude udružimo u mirne proteste, nadamo se da ćemo na miran način svrgnuti režim“, rekao je jedan od studentskih vođa Hašem Nidal iz Nezavisnog pokreta za promene, gde pod „režimom“ podrazumeva „plemenske, sektaške, nedemokratske metode“ kojima se, kaže, oduvek vladalo u Jemenu.

Stručnjaci procenjuju da se sa evenutalnom prevlašću Ahmar porodice ne bi puno toga promenilo, i takva nova vlast bi bila na udaru prodemokratskih demonstracija. Suštinski razlozi za proteste ostali bi nepromenjeni. Naime, Jemen je jedna od najsiromašnijih arapskih zemalja. Skromna naftna nalazišta presušuju od 2001. naovamo, kao i izvori vode za piće. Broj stanovnika raste za 2,6 odsto godišnje. Polovina od gotovo 24 miliona građana je nepismena, a polovinu čine mlađi od 18 godina. Čak 40 odsto stanovništva živi sa manje od dva dolara dnevno.

Osveta Al Ahmara?

Predsednik Saleh se nekoliko sati posle napada na rezidenciju obratio naciji, istakavši da se dobro oseća a za napad je optužio upravo Sadika Al Ahmara.

„Pozdravljam naše vojnike i bezbednosne snage koji su čvrsti u naporima da se suprotstave ovom izazovu koji nam je priredila pobunjenička banda a koja nema ništa sa takozvanim revolucijom omladine“, rekao je Saleh.

Međutim, tokom obraćanja mogao mu se čuti samo glas, dok je na državnoj televiziji prikazana arhivska fotografija. Ovo je mnoge navelo da posumnjaju da su njegove povrede ozbiljnije nego što je zvanično saopšteno. Jedan od Salehovih saveznika, šeik Mohamed Nagi Al-Šajef rekao je da se sastao sa predsednikom u subotu uveče u prostorijama Ministarstva odbrane. On je izjavio da Saleh ima „ne tako ozbiljne“ opekotine po rukama, licu i glavi. Takođe, ispostavilo se i da su članovi Vlade saznali za njegov put u Saudijsku Arabiju tek nakon što je predsednik sleteo u Rijad.

Iz Al Ahmarovog plemena su poručili da nisu odgovorni za napad, nego da je to verovatno sam Saleh uradio, tvrdeći da je to „njegov doprinos da se opravda eskalacija nasilja na ulicama“.

Hiljade građana napustilo prestonicu

Al Džazira podseća da je bomba na rezidenciju bačena nakon što je Salehova vojska gađala kuću šeika Hamida al-Ahmara, Sadikovog brata. Na udaru su bile kancelarije nacionalne aviokompanije „Jemenia“ i televizije Suhail, stanice koja je pod Sadikovom kontrolom. Da se panika u danima pred napad u petak širila Sanom, govori i podatak da se hiljade građana još u sredu uveče spakovalo i napustilo grad. Naročito je „opusteo“ severni deo prestonice Hasaba gde se nalazi baza šeika Sadika. Ministar odbrane je tada izjavio da su specijalne jedinice, predvođene Salehovim sinom Ahmedom, raspoređene da „oslobode zgrade koje drže Ahmarovi borci“. U Hitnoj pomoći su rekli da je 15 ljudi poginulo u sukobima tokom noći, uključujući i sedmogodišnju devojčicu koju je pogodio zalutali metak. Urednik Jemen posta Hakim Al Masmari je dodao i da se procenjuje da je oko 2.000 boraca ušlo u Sanu kao pojačanje Hašidu. Očekivalo se da će oni u četvrtak pokušati da preuzmu kontrolu nad vladinim zgradama. Građani su čuli ekplozije, ali nisu mogli da potvrde šta je tačno gađano. Jedino što su rekli je da je tog četvrtka bila jedna od najžešćih borbi na ulicama otkad su počeli protesti. Oni koji su ostali u Hasabi više nisu imali ni struju ni vodu.

Osim u Sani, žestoke borbe su se vodile i u Taizu na jugu i Zindžibaru na obali. Kancelarija za ljudska prava UN saopštila je da je samo u Taizu za nedelju dana ubijeno više od 50 protestanata.

Al Kaida ili Salehovi ljudi

Ono što se takođe nameće kao problem je Al Kaida koja pokušava da iskoristi trenutnu nestabilnost. Više od 200 pripadnika organizacije zauzelo je Zindžibar, glavni grad južne provincije Abjan, proglasivši ga „islamskim emiratom“ nakon što su ga „očistili od američkih špijuna“. Štampa podseća da je Saleh upozoravao da će Al Kaida uzeti maha ukoliko se on povuče sa funkcije, „sigurno i da bi pripretio svojim pristalicama i protivnicima“, ali je činjenica da ova organizacija, više nego bilo koja druga, koristi gužvu. Procenjuje se da u Jemenu danas boravi više od 300 pripadnika Al Kaide.

Zindžibar je bombardovan pretprošlog ponedeljka kao reakcija na navodno zauzimanje grada. Opozicija je optužila predsednika da je namerno prepustio teroristima grad kroz koji dnevno prolazi tri miliona barela nafte, da bi pokazao kakav bi haos zavladao u Jemenu bez njega. Iz opozicije se moglo čuti i da su spremni da preuzmu borbu protiv terorizma na sebe, ukoliko Ali Abdulah Saleh podnese ostavku. Već su kontaktirali ambasadu SAD u Jemenu po tom pitanju. Opozicija takođe tvrdi da Saleh preteruje kada govori o pretnji Al Kaide i prisustvu ove organizacije u državi.

I analitičar iz Jemena Amin Al Himjari smatra da nisu teroristi okupirali Zindžibar: „Ovo je jedan od predsednikovih trikova koje koristi da bi ubedio Zapad da se Al Kaida širi na sve strane po Jemenu. On je najavio da će teroristi zauzeti tri provincije. Ipak, većina građana ne veruje da se radi o Al Kaidi. To su samo ljudi koji nose puške, pod kontrolom su režima i Saleh može da ih upotrebi kad god zaželi.“

Lider koji krije godine

Za Saleha se ovih dana u arapskoj štampi može pročitati da je lider koji se malo potresao zbog svojih građana jer je u šaci imao ključne plemenske vođe i lokalne političare čiju je lojalnost plaćao „učešćem u sumnjivim poslovima ili prestižnim državnim funkcijama“. Predsednik, koji je jednom rukom potpisivao sporazume sa islamskim militantima čija bi mu pomoć dobro došla u obračunu sa oponenatima, dok bi drugom zagrabio milione američkih dolara za borbu protiv Al Kaide. I njegovi saveznički Saudijci, piše Arab njuz, za njega kažu da je „korumpiran, nepouzdan i vrlo neefikasan“, ali su mu svaki put davali vojnu i finansijsku pomoć za građanske ratove i domaće sukobe, „jer su ga i oni videli kao nezamenjivog“.

Rođen je u plemenu Sanhan koje je klanu Ahmar bilo saveznik i sa kojim je napravljena konfederacija u Severnom Jemenu. (Inače, i klan Sanhan se odrekao predsednika i traži njegovu ostavku.) Kraljevska porodica koja je vladala Severnim Jemenom do 1962. često je slala izaslanike kod Ahmarovih da bi se postigao dogovor i odobrenje za svakojake državne odluke – od gradnje puteva do kreljevskih dekreta. Saleh je brzo napustio školu i postao pripadnik Vojske Severnog Jemena, koja je posle građanskog rata pala pod uticaj Saudijske Arabije i drugih arapskih zemalja u savezništvu sa Zapadom.

„Ne zna se tačno koliko ima godina. Njegov vebsajt objavljuje da je rođen 21. marta 1946, ali mnogi u Jemenu kažu da se rodio četiri godine ranije. S druge strane, upravo se pogodilo da je imao 40 kada je preuzeo vlast 1978. a po Ustavu, predsednik je morao da ima 40 godina. I na izborima 2006, zvanični izveštaji su se razlikovali objavljujući da Saleh ima 64, odnosno 65 godina“, piše Arab njuz.

Utočište za borce iz Avganistana

No, Saleh je zapao za oko tadašnjem predsedniku Ahmedu bin Huseinu Al-Ghašmiju koji ga je postavio za komandanta vojske u Taizu. Al-Ghašmi je poginuo u junu 1978. od kofer-bombe, da bi Saleh prvo vodio predsedničko veće i posle mesec dana postao predsednik i vrhovni komandant Severnog Jemena. Među njegovim prvim potezima bila je likvidacija 30 oficira, od kojih su mu neki ranije bili bliski, a koji su osuđeni za zaveru i ubistvo Al-Ghašmija, prenosi štampa. Od njegovog vođenja države nije se puno očekivalo. Tako je procena u CIA bila da neće izdržati duže od šest meseci u kabinetu a on je reizabran 1982, pa ponovo 1988.

Pošto je Južni Jemen bio blizak Rusima, Saleh se okrenuo Zapadu. Pregovore o ujedinjenju dva Jemena počeo je 1990. a njegov uslov je bio da ostane predsednik. Prva zastava Republike Jemen zaviorila se u luci Aden 22. maja 1990. godine. Zapad je pozdravio mirno ujedinjenje, a Saleh je pristao i na utočište za Arape koji su se borili protiv Rusa u Avganistanu osamdesetih, u zamenu za podršku njemu kao predsedniku. U regionu je i tada bio „u procepu“, jer mu je pomaganje dugogodišnjem savezniku Sadamu Huseinu posle iračke invazije na Kuvajt u avgustu 1990, donelo loše odnose sa Saudijcima i SAD koje dugo nije mogao da popravi. Saudijci su zbog podrške Iraku izbacili više od milion jemenskih radnika iz kraljevine. Zatim, u Adenu je 2000. godine napadnut američki vojni brod i 17 mornara je poginulo. SAD su tražile da Saleh povede istragu protiv islamskih militanata u zemlji, naročito protiv narastajuće frakcije na Arapskom poluostrvu koja je sebe nazivala Al Kaidom.

Amerikanci „izgubili entuzijazam“

Kako objavljuje Al Džazira, Saleh je posle napada na SAD 11. septembra 2001. pokušao da se pozicionira kao ključni saveznik. Zvanično je posetio Vašington 2007. gde se sastao sa Džordž Bušom. Dozvolio je Amerikancima da gađaju navodne mete povezane sa Al Kaidom na teritoriji Jemena. Zauzvrat, država je dobila desetine miliona dolara američke pomoći.

Predsednik Jemena (treći zdesna) i izvestilac SAD (desno) na potpisivanju
GCC sporazuma (AP)

Kada su i iz Vašingtona pozivi da napusti funkciju postali sve učestaliji poslednjih meseci, Ali Abdulah Saleh je izjavio da su SAD nedavno smanjile svoju ekonomsku pomoć Jemenu i da sada podržavaju njegove protivnike: „Naši odnosi sa Amerikancima bili su dobri u pogledu borbe protiv terorizma, ali su SAD izgubile entuzijazam posle haosa koji je zahvatio Tunis i Egipat.“