ARAPSKA VOJNA INTERVENCIJA PROTIV AFRIČKOG „LUDAKA“?
Ovakav stav se nigde zvanično ne može čuti, ali ostaje da se vidi da li će i kakvo eventualno učešće Jordan imati u smirivanju situacije u Libiji
Balkanmagazin na Bliskom istoku
Dok vesti iz Libije poslednjih nedelja pune naslovne strane arapske štampe, zvanični Jordan više od mesec dana poziva predsednika Muamera Gadafija da prestane sa represijama i zaštiti stanovništvo. Portparol šefa diplomatije u Amanu Mohamed Kajed osudio je napade na narod, ističući da se radi o čistom kršenju ljudskih prava: „Prolivanje krvi bratskog libijskog naroda mora smesta da prestane.“ On je dodao i da je stav jordanske vlasti da je upravo Gadafi odgovoran za bezbednost lokalnog stanovništva i stranaca koji žive u Libiji. Kao i u drugim zemljama, tako se sporadično i u Amanu od samog početka nemira u severnoafričkoj zemlji, građani okupljaju ispred ambasade Libije uz transparente i parole protiv Gadafija.
Možda Arapi uzmu stvar u svoje ruke, Abu Derviš džamija u Amanu na brežuljku
u istočnom delu grada
Ne treba čekati na NATO
Kako se sukobi u Libiji zaoštravaju, a zapadne sile i UN raspravljaju o eventualnom direktnom uplitanju u događanja unutar ove zemlje, u Jordanu se može čuti i da na NATO i Amerikance ne treba ni čekati. Dok se oni odluče da deluju, proći će nedelje i nedelje dragocenog vremena. S druge strane, s obzirom na to da situacija u Libiji zahteva hitne korake kako bi se zaštitio tamošnji narod, „neophodna je arapska vojna intervencija“, šapuću pojedini političari. Slično se može pročitati i u lokalnoj štampi.
„Gadafi se ponaša u skladu sa svojom reputacijom kao glavni ’ludak’ Afrike. Afrika i arapski svet trpe njegovo ćudljivo ponašanje već četiri decenije. On nije poštedeo nijednog lidera koji mu nije bio po volji. Čak je naredio i atentate na (bivšeg jordanskog) kralja Huseina, saudijskog kralja Abdulaha i druge. Stoga, za Gadafija nema puno saosećanja u arapskom svetu“, kaže analitičar Musa Keilani za Džordan tajms.
On podseća da se čitav svet slaže da nešto pothitno treba učiniti po pitanju Gadafija i situacije u Libiji, ali da niko ne može tačno da upre prstom u ono što je najbolje rešenje. „Prioritet treba dati arapskim liderima koji su najkvalifikovaniji da preuzmu inicijativu humanitarne, vojne i političke podrške. Arapski kontigent iz Jordana i Egipta Libijci, pa i čitav arapski narod, dočekali bi raširenih ruku. Novija istorija je dosad pokazala da su takve intervencije opravdane i da nailaze na odobravanje“, ističe Keilani.
Ovakav stav se, prirodno, nigde zvanično ne može čuti, ali ostaje da se vidi da li će i kakvo eventualno učešće Jordan imati u smirivanju situacije u Libiji.
„Nepredvidivi lider“
Odnosi dveju arapskih zemalja su inače poznati kao puni turbulencija, s obzirom na to da je libijski lider u više navrata kritikovao jordanski mirovni sporazum i diplomatsku saradnju sa Izraelom, kao i da je pre 25 godina zapaljena ambasada bliskoistočne kraljevine u Tripoliju.
Treba pomenuti i Vikiliksove depeše koje su objavljene krajem januara a potiču iz jordanske ambasade u Tripoliju. Zamenik ambasadora Našat al-Hadid okarakterisao je u septembru 2009. režim u ovoj zemlji kao komplikovan i neprobojan: „Muamer Gadafi je jedini koji u Libiji odlučuje. Dok strane vlade pokušavaju da utiču na Gadafija putem šefova diplomatija i drugim kanalima... diplomatska zajednica mora da shvati da je lider nepredvidiv i na kraju će uvek učiniti ono što mu se prohte.“
Ambasada gorela 1986.
Pravo zaoštravanje saradnje Tripolija i Amana počelo je 1986. kada je zapaljena jordanska ambasada u glavnom libijskom gradu. Požar je podmetnut nakon što su te godine SAD bombardovale Libiju a u isto vreme jordanski kralj Abdulah Drugi išao u posetu Americi. Ambasada je šest godina kasnije obnovljena. Jordan i Libija se bazično ne slažu po pitanju izraelsko-palestinskih odnosa, ali istovremeno traje izvesna, iako prilično slaba, ekonomska saradnja. Pominje se i nekoliko ugovora koje su dve zemlje sklopile u okviru poslovne saradnje poslednjih godina, ali se libijska strana izgleda nije naročito trudila da stavke iz dokumenta sa svoje strane ispoštuje do kraja. Posledica toga je da vrlo mali broj Jordanaca zbog niskih plata radi u Libiji, a i oni su uglavnom zaposleni u zdravstvu i prosveti.
Možda najbolja ilustracija odnosa ovih zemalja jeste upravo Gadafijeva proslava 40. godišnjice oslobođenja na kojoj se jordanski kralj 2009. zadržao svega sat-dva. Zapravo je bio na putu za Maroko gde je imao zakazanu posetu saudijskom princu Sultanu, a u Tripoli je bukvalno svratio usput.
Bahrein druga priča
Kada je u pitanju Bahrein, još jedna arapska kraljevina koja je, kao i Jordan, prozapadno orijentisana i ima dobru saradnju sa Sjedinjenim Državama, ministar spoljnih poslova Jordana Naser Džudeh je poslao poruke podrške.
„Država se nada da će mir i stabilnost biti ponovo uspostavljeni u bratskom Bahreinu pod mudrim vođstvom tamošnje vlasti“, istakao je on.
Ipak, može se čuti da je Jordan, maltene sa svih strana okružen ozbiljnim antirežimskim protestima u regionu, zabrinut da bi eventualno lišavanje prestola bahreinskog kralja moglo da predstavlja presedan koji bi umanjio značaj arapskih monarhija. Štampa prenosi i da je jordanski kralj Abdulah Drugi u stalnom kontaktu sa monarsima Saudijske Arabije, Maroka i Bahreina.
