Istorijska iskustva: zidovi protiv imigranata pokazali su su se uzaludnim

Potpuno se zaboravilo da su upravo Mađari krajem 80-ih godinaprošlog veka bili prvi koji su počeli da cepaju gvozdenu zavesu koja je razdvajala sovjetski blok od "slobodnog sveta". Sada upravo oni grade zidove na granicama sa Srbijom, Hrvatskom i Slovenijom, postavljaju takve prepreku sbodnom kretanju ljudi. O tome da isto urade razmišljaju Slovaci, Austrjanci, Bavarci....

Isto su činile SAD poslednjih 30 godina na svojoj južnoj, tj meksičkoj granici, ali to nije sprečilo da se za to vreme utrostruči broj ilegalanih imigranata.

Ograda na granici Meksika i SAD

Popularna ograda u Mađarskoj

Zid na južnim granicama Mađarske treba zemlju da odbrani od, kako je tu "opasnost" nazvao segedinski biskup Laslo Kis-Rigo (Laszlo Kis-Rigo), "invazije".

"Dolaze sa usklicima "Alahu Akbar, hoće da zavladaju našom zemljom", izjavio je on Vašington postu. A i sam premijer Viktor Orban govori o "odbrani hrišćanskih vrednosti".

Mađarska nije tako religiozno-katolička zemlja kakve su, na primer, u Evropi Poljska i Španija, ali retorika njenog premijera budi istorijske resentimente koji čine deo mađarskjog identiteta, kao "stražara-čuvara evropskog hrišćanstva pred turskom ekspanzijom". A takva podsećanja izgleda daju dosta političkog uspeha - vladajućem FIDESZ-u, kome je upravo pre godinu dana počela naglo da pada podrška u biračkom telu, popularnost je - od početka najezde ilegalnih imigranata i gradnje zida na granicama - porasla za četiri posto.

Mađarsko - srpska granica: izbegličke porodice iz Sirije provlače se kroz ogradu od bodljikave žice

Ograde širom sveta

Orbanova vlada nije usamljena u pogledu ideje da se podizanjem zidova spreči imigracija.  Na granici se Turskom zid je pre tri godine postavila Grčka, potom je to učinila i Bugarska. U Estoniji se razmišlja o postavljanju zida prema Rusiji. U Austriji se otvoreno diskutuje o tome, čuju se prvi glasovi u prilog tome i u južnoj nemačkoj pokrajini Bavarskoj. U slučaju da se raspadne šengenski sistem zid prema Austriji bi postavio i slovački premijer Robert Fico. A češki vicepremijer Andrej Babiš najradije bi odmah sada kompletno suspendovao do daljeg šengenski režim...

Zidovi, gusta bodljikava žica i druge prepreke na granicama pojavljuju se sve češće u svetu. Prema studiji politikologa Rona Hasnera (Hassner) i Džesona Vitenberga (Jason Wittenberg) "Ulazne barijere" (Barriers of Entry), u periodu od kraja II svetskog rata do 1990. postavljeno je ukupno 19 međudržavnih barijera, a posle kraja hladnog rata još 32. Pored toga zidovi i ograde se produžuju i pojačavaju. Do kraja hladnog rata postavljneo je 4.105 kilometara barijera, a potom, tj posle 1990. njihova dužina je dostigla 7.276 kilometara.

Ukratko, njima se pridaje sve veći značaj u odbrani granica, mada, prema stručnjacima, praktično ničemu ne služe, naročito ako uz njih nema dovoljno patrola i tehničkih sredstava nadzora.

Američko iskustvo

Prema američkom profesoru geografije Rajs Džonsu (Reece Jones), čuveni zid na američko-meksičkoj granici pokazao se sasvim neefektivnim. Mekskance, kao što je poznato, iz njihove zemlje posebno sada tera loša bezbednosna sistuacija i ratovi moćnih kartela droge, međusobno i sa vladom (u njima je u poslednjih devet godina poginulo preko 100.000 ljudi), ali i masovna beda koja je još upadljivija u poređenju s životom kod severnih suseda (plate su na mnogim istim radnim mestima niže čak 10 puta).

Zid je počeo da se gradi 2006, u vreme vlade Džordža Buša (Georges Bush) mada je granica počela da se više čuva i kontroliše još u vreme predsednika Ronalda Regana (Reagan) 80-ih godina. Zagovornici meksičkog zida ističu da je posle njegovog podizanja radikalno smanjen broj migranata zadržanih prilikom ilegalnog prelaska . Pre 15 godina zadržano ih je čak 1,6 miliona, lane 3,5 puta više. Te brojke, medjutim, ne znače ništa posebno jer se i dalje ne zna ono bitno - koliko je "ilegalaca" uspelo da uđe u SAD. Prema studiji profesora Vejna Kornelija (Wayne Corneli), ove statistike igornorišu ono što je bitno, tojest koliko je Meksikanaca kojima je, ipak, pošlo za rukom  da pređu granicu. On je razgovarao sa preko 1.300 migranata, kojima je to uspelo, uglavnom, ne u prvom pokušaju, a koji su mu potvrdili da pojačane mere na granici nisu na njih imale nikakakv uticaj. Iako su Amerikanci mnoge hvatali u ilegalnom prelasku granice, njih to nije obeshrabilo, pokušavali su ponovo, sa više iskustava, na teško pristupačnim i teško obezbeđivanim delovima granice, i uspevali da pređu bar u drugom ili trećem pokušaju… A i stvorena je jaka i sposobna “služba” onih koji su  za 600 do 1.000 dolara garanatovali siguran prtelaz granice. Zahvaljući tome, uprkos zidu i svim drugim merama u SAD je došlo 95 procenata imigranata "bez papira" s kojima je Korneli razgovarao.

Izbeglički kamp Kobani na turskoj granici sa Sirijom

Ograde u službi političara i migranata

Očit je i trend da sve veći broj "ilegalaca " uspeva da legalizuje svoj boravak i ostane trajno u SAD. Sve je češća pojava da meksički imigranti “puštaju korenje” u SAD. Dok je 80-ih za Meksikance bio san da dođu u SAD i za pet-šest godina uštede 10-20 hiljada dolara radi pokretanja nekog sitnog biznisa u svojoj zemlji, sada oni svoju i budućnost porodice sve više vezuju za SAD. Početkom 1990. procenjivano je da u SAD živi 3,5 miliona ilegalnih, uglavnom, hispano-useljenika, 14 godina kasnije ih je bilo već 11,3 miliona. Ilegalni useljenici su u SAD dobili oko četiri miliona dece koja su automatski, prema američkim zakonima, stekla američko državljanstvo. Hispanosi po učešću u američkom stanovništvu počinju da nadmašuju "obojene".

Zaštita granica od ilegalne imigracije, pre svega one s Meksikom, nije nimalo jevtina. U poslednjih desetak godina troškovi su udvustručeni i lane su dostigli 10,7 milijardi dolara. Ali, uprkos tome je sve više  ilegalnih imigranata koji sve to savladaju...

Sve ovo, verovatno, znaju i vlade u Evropi koje grade zidove na granicama protiv ilegalne migracije ili najavljuju da će to učiniti.A zašto to čine nije teško objasniiti. Mnogo je lakše "braniti granice" na ovaj način i istovremeno sticati jevtine poene među biračima, raspirujući ksenofobiju, posebno kada su muslimani u pitanju. Može se, možda, ovaj talas imigracije zaustavitit zidovima i silom ali samo privremeno i preti da se vrati Evropi kao fatalni bumerang.

Jedini dosad racionalni stav, do koga se došlo na evropskom nivou, jeste da se ilegalna migracija treba sprečavati “na izvoru”, tojest rešavanjem konflikata koji su, najčešće, izbijali zbog stranog tj, uglavnom, zapadnpog mešanja. U tome se, međutim, ne vidi da se nešto ozbiljno preduzima...